Предлог закона о изменама и допунама закона о буџету Републике Србије за 2011. годину
ЗОРАН КАСАЛОВИЋ: Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, Предлогом закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2011. годину заокружују се политика и мере Владе Републике Србије у области јавног биланса Републике Србије.

Сматрам да је Предлог ребаланса у својој суштини рефлексија тренутне економске ситуације у којој се налази наша држава, суочена са реалним проблемима наше привреде који се директно одражавају на пуњење буџета Републике Србије, аутономних покрајина, градова и општина и свакако да је логично да се ребалансом буџета мора ускладити ниво јавне потрошње са новонасталом ситуацијом, поготово у условима неизвесног опоравка привреда, пре свега наших најзначајнијих партнера у ЕУ и свету.

Овај предлог ребаланса буџета, уосталом као и сваки буџет, могуће је критиковати из више разлога и углова. Опозиција је то већ чинила и чиниће. И ми такође, посланички клуб СПС-ЈС имамо два амандмана која смо поднели и желимо да утичемо да овај предлог ребаланса буде нешто бољи. Има простора и нека друга решења да понудимо, међутим, сматрам да морамо бити политички одговорни људи и поћи пре свега од реалне процене ситуације у овом тренутку и чињеница да је фискални оквир промењен за општи ниво државе, друге нивое власти и да је он у овом тренутку, што је веома битно за нас договорен са ММФ, Меморандумом о економској и финансијској политици између Владе Републике Србије и ММФ.

Такође, оно што бих рекао да је кључно за наш посланички клуб због чега мислимо да је овај ребаланс буџета прихватљив, јесте да је несумњиво јасна намера Владе Републике Србије да се кроз предлог овог ребаланса доследно поштују и уграде фискална правила прописана Законом о буџетском систему, пре свега која се тичу дефицита, усклађивања плата и пензија, јавног дуга, што нам сигурно обезбеђује поузданије планирање јавне потрошње, вођење озбиљније  социјално одрживе политике и вођење антицикличне фискалне политике. Када год  предлози  у овам парламенту буду усклађени са законским оквирима, односно предвиђеним фискалним правилима, имаће подршку посланичког клуба СПС-ЈС.

Уосталом, као последица такве законске одредбе и овакве реакције Владе у овом ребалансу, ми смо по први пут имали прилике да прочитамо и да се упознамо са оценама и проценама ризика појединих одредби овог ребаланса од стране Фискалног савета и треба констатовати да је у добром делу он веома позитиван, а да у једном делу има и одређених ризика на које свакако морамо обратити пажњу и водити рачуна да се они не активирају.

Предлог закона предвиђа смањење буџетских прихода са 726 на 707 милијарди динара. Расходна страна готово остаје непромењена, односно, увећава се са неких 847 на 850 милијарди, што у рачуну показује да се буџетски дефицит повећава са неких 120 милијарди динара на непуних 143 милијарди динара.

Када су у питању буџетски приходи, општа оцена је да је разлог смањења буџетских прихода пре свега доминантно последица успоравања привредног раста у другој половини године, те процене смањења реалног раста бруто друштвеног производа са планираних 3% на 2%, што је уосталом карактеристика  нажалост готово свих земаља у Југоисточној Европи и повећаних ризика опоравка привредних активности у току 2012. године, с чим се у начелу могу сложити. Уосталом, егзактни подаци то показују.

Међутим, са друге стране, желим поново да истакнем и да поновим – ја сам као овлашћени представник посланичког клуба више пута користио прилику да када су овакви предлози закона на дневном реду искажем и нашу жељу и наше залагање да сталан задатак државе треба да буде и побољшање, утврђивања и наплате пореза , што значи да једном значајнијом подршком у материјалном, финансијском, организационом смислу, сваки динар уложен у пореску управу свакако би се вратио у буџет повећаним приходом и сигуран сам да би овога пута овај пад буџетских прихода био знатно мањи уколико би пореска управа достигла један потребан и завидан ниво. Надам се да ће вероватно у неком будућем мандату Владе можда доћи до одређене пореске реформе, али  пореске управа свакако заслужује ову врсту подршке.

Са друге стране, буџетски расходи, као што сам рекао остају непромењени у номиналном износу, односно увећавају се незнатно за 3,2 милијарде динара, али, због тога се знатно другачије планира измењена структура и одређене уштеде које су могуће и које се морају остварити да би овај буџет задржао једну своју основну нит и своју основну поруку.

Због свега тога се посланички клуб СПС-ЈС може сложити и прихватљив нам је предлог повећања планираног дефицита са 4,1% на 4,5% бруто друштвеног производа јер он, пре свега, није последица повећане јавне потрошње у односу на буџетске расходе. Он је дозвољен у овим условима фискалним правилима, што је за нас кључно, јер планирано је смањење бруто друштвеног производа са три на два процента и он иде у циљу избегавања додатних погоршања економских прилика.

Структура буџетских расхода се мења, а мислимо да је врло добро и значајно што се у оквирима фискалних правила, пре свега, планирају додатно издвајања за социјалну помоћ од 3,4 милијарде.

Мислим да јако битно да се помене да функционална структура буџета, јер се око 40% буџета издваја за социјалну заштиту, што је у овим условима у којима се налази наша земља свакако  добро и представља једну врсту бриге за све  социјално најугроженије. Ова средства се издвајају за борачко-инвалидску заштиту, исплату накнада зарада породиљама, родитељски и дечји додатак и за све оне који су социјално угрожени.

Такође, додатно се издваја 7,2 милијарди динара за редовну исплату пензија, што је последица измењених параметара за прописано усклађивање пензија са прописаним фискалним правилима. Сматрамо да су та средства потребна и неопходна како би се обезбедила редовна исплата пензија и да такву једну поруку нашим најстаријим суграђанима свакако треба да пошаљемо, да и у овим тешким условима ће држава успети да редовно измири пензије.

Преостали потребан део је издвојен за плате и јубиларне награде. За нас је такође битно да ће се овим ребалансом обезбедити средства за реализацију споразума са синдикатима запослених у области просвете који је Влада закључила, а министар Обрадовић, заједно са представницима синдиката, водио дуге преговоре у жељи да они буду успешни и та додатна средства обезбедиће да се изврши исплата јубиларних награда, а такође и отпремнина због одласка у пензију.

Када су у питању други буџетски корисници у вези плата и јубиларних награда, издвајања иду Министарству правде, правосудним органима, БИА, МУП, код којих су већ делом потрошена та средства намењена за плате. Овога пута се само враћају на ту апропријацију, али мислим да је битно рећи да МУП, које заиста на челу са министром Дачићем има завидне резултате и у ситуацији када припадници МУП, радећи веома одговорне послове, често излажу и ризику своје животе и здравље и због тога  апелујем и сматрам да Влада Републике Србије мора изнаћи начин да се значајно побољша материјални статус припадника МУП.

Са друге стране, овај предлог ребаланса на један начин афирмише штедњу и, као што сам рекао, са мање или више ризика наша је жеља да се оно што је предвиђено овим ребалансом буџета доследно и спроведе јер сматрамо да је то потребан и добар увод у план буџета за 2012. годину, који по најавама неће бити нимало лак, а са друге стране мислимо да је такав доследан приступ потребан да би се одржао један тренд смањења учешћа јавне потрошње у БДП а, добар је индикатор да је ове године за 1% смањено учешће јавне потрошње у БДП и износи  44, 8%  БДП-а. Значајне уштеде са одређеним ризиком, о чему говори извештај фискалног савета, се предвиђају за куповину роба и услуга од 12 милијарди динара и свакако да је ту потребно значајно прилагођавање, а смањење издатака за камате од око три милијарде динара изгледа реално и изводљиво.

Тачно је да је предвиђено,  и о томе је већ било речи у дискусијама, смањење капиталних расхода Републике у износу од 8,1 милијарде динара. Постоје одређени критеријуми на основу којих је извршена ова рационализација, пре свега код оних капиталних инвестиција код којих се предвиђена апропријација неће до краја године остварити или није доказана и утврђена потпуна економска исплативост тих пројеката, што значи да уколико је овај критеријум доследно и до краја испоштован практично ће се постићи уштеда, али се неће произвести већа штета у неспровођењу одређених капиталних пројеката, јер они до краја године не би били ни реализовани.

Даме и господо народни посланици, због тога посланици СПС сматрају да треба констатовати да је обавеза Владе Републике Србије да перманентно усклађује степен и могућност финансирања актуелних пројеката са потребама државе и њених грађана, без обзира на лимитирана средства.

У Србији се правило и градило и у много тежим условима него данашњим и успевало се у томе када је постојао један систематичан приступ, кадровска база и оператива. Србија  то данас има и апсолутно подржавамо опредељење које је исказано у овом ребалансу да се степен реализације пројеката, попут Коридора 10, изградње моста Земун-Борча, обилазнице око Београда, наставак изградње станова на месту некадашње касарне „Степа Степановић“, доведу до свог максимума јер сматрамо да то може представљати значајан замајац у бржем опоравку наше привреде и упослености наших грађана.

С тим у вези, с обзиром, да ће општине и градови у процесу децентрализације, а по основу закона о финансирању локалних самоуправа, додатно приходовати око 8 милијарди динара, Законом о јавној својини постаће власници својине, нуди им свакако одређене нове потенцијале за развој тих средина.

Ми сматрамо да је јако битно да гро тих средстава се усмери и потроши на реализацију значајних капиталних инвестиција у тим срединама, а не никако у текућу потрошњу. Желим да кажем овом приликом да ће СПС и наши коалициони партнери у свим срединама где учествујемо у власти, партиципирамо или одлучујемо, залагати се да се та средства пре свега потроше у капиталне инвестиције, нешто што ће бити залог и будућим генерацијама и то ће свакако бити добро за све грађане. Наравно да таквим једним приступом доћи ће и до бољег општег  показатеља учешћа потрошње, односно учешћа капиталних инвестиција у потрошњи Републике Србије.

Добро је што је ребаланс усклађен са договором Владе и ММФ и што ће, према проценама, а и самој оцени стручне јавности, фискалног савета, јавни дуг до краја године остати испод законског ограничења од 45% БДП и што процене говоре и да закон о реституцији га неће угрозити, али наравно, да би се то десило, још једном кажем, биће неопходно да се увек и на сваком месту поштују фискална правила, што се одредбама овог ребаланса чини.

С обзиром на изнете карактеристике овог предлога ребаланса, посланички клуб СПС-ЈС у начелу ће подржати овај предлог ребаланса, свакако и са пратећим предлозима одлука о изменама и допунама финансијских планова за 2011. годину Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Завода за здравствено осигурање и Националне службе за запошљавање.

Обзиром да смо данас у прилици да разматрамо нова три законска предлога која се тичу јавног дуга, пореза на имовину и обавезног осигурања у саобраћају, само ћу кратко рећи о сваком по нешто.

Што се тиче закона о изменама и допунама Закона о порезу на имовину, за нас су увек прихватљиве одредбе свих закона које иду у прилог  грађанима, а овог пута овај закон иде у прилог пореским обвезницима, јер обезбеђује да се, пре свега оним обвезницима који не воде пословне књиге, не може утврдити већа обавеза у 2012. години него што је у 2011. Години била.

Ослобађају се од достављања нове пореске пријаве до краја године. Ево, има и једна новост, обзиром да сам говорио о пореској управи и њеном значају, овим одредбама обавезују се јавни бележници да све оне уговоре на којима су оверили потписе доставе и Пореској управи, уз казнене мере за неизвршење, што ће сигурно допринети бољој обавештености Пореске управе и смањењу пореских утаја, када су у питању уговори који подлежу утврђивању пореске обавезе.

Закон о изменама и допунама Закона о јавном дугу ценим да је закон који је у духу већ постојећих законских решења која иду у прилог стварања већих могућности локалним аутономијама и локалним властима. Овде се обезбеђује могућност остваривања додатних средстава задуживањем. Битна је и законска одредба која обавезује те органе, односно локалне самоуправе и локалне аутономије да извештаје о задуживању Влади РС не шаљу више у року од шест месеци, него у року од једног месеца, што ће свакако поспешити бољу контролу Владе када је у питању задуживање ових нивоа власти.

Закон о обавезном осигурању помера само рокове када почиње са радом гарантни фонд и због тога су и сва ова три поменута закона у начелу прихватљива за СПС и ми желимо да својим активним учешћем, када буде расправа у појединостима, дамо допринос да се овај ребаланс и пратећи закони усвоје у што бољој форми. Захваљујем.