Најновије

Ко мути мутну воду на Косову Вести

понедељак, 5. децембар 2011.

„Стално у некоме тражимо Бранковића, иако он то заиста није, а можда је тај неко за кога се мисли да је Обилић заправо притајени Бранковић“

Још једна седница скупштинског Одбора за Косово и Метохију прекинута је прошле недеље без закључака, а са много ружних речи и свађа. Дејан Раденковић, заменик председника овог одбора, иначе и сам са Косова, напустио је седницу револтиран странчарењем и испразним причама својих колега посланика. О томе говори за „Актер“.

Шта је био главни разлог да напустите седницу одбора?

На претходне три седнице покушао сам да објасним својим колегама посланицима да то што раде није добар начин, и да на тај њихов начин само одмажемо народу на простору Косова и Метохије.

На кога се то односи?

Односи се подједнако на све. Моје колеге у жару препуцавања не воде рачуна шта ће рећи. Толико се занесу да просто нису свесни да свака њихова реч има посебну тежину за народ на Косову. Подједнако сам разочаран свима зато што то себи дозвољавају. Српском народу, не само на Косову, доста је препуцавања по принципу ко је Обилић, а ко Бранковић. То треба да остане далеко иза нас, али је то немогуће. Стално у некоме тражимо Бранковића, иако он то заиста није, а можда је тај неко за кога се мисли да је Обилић заправо притајени Бранковић.

Шта је узрок таквим дискусијама на одбору, осим те ружне навике, можда предизборна кампања?

Политичка сцена Србије, када је реч о КиМ, лута. Имамо ДСС који стално говори о Косову, али та странка је у некој врсти лавиринта, лута, не зна за који приступ решавања проблема да се определи. Они сада за све што неко покушава да уради настоје да му залепе етикету да је то издаја, да је по ко зна који пут неко издао, продао Косово.

Не говори то само ДСС?

Чујем и друге шта говоре. То није добро. Косово је специфичан проблем и ту не сме бити страначких надгорњавања. Страначки лидери морају да седну и траже заједничка решења, да направе заједничку стратегију за оно што је реално, ако неко уопште хоће да се бави реалношћу и да се види шта може да се уради. Најлакше је да се међусобно оптужујемо, и то иде у недоглед.

Да ли је уопште било некаквих предлога за заједнички разговор, кад ни толико најављивана декларација није стигла у скупштину?

То је оно што додатно угрожава опстанак Срба на Косову. Они јадни људи доле очекују од свих нас нека решења, а свакога дана слушају различите предлоге и међусобна препуцавања. Логично је што су разочарани у све политичке факторе.

Зна се ко води политику у држави?

Наравно, влада треба да спроводи политику, али опасно је када на сваки потез владе стиже канонада оптужби и осуда, рафална паљба ка сваком владином потезу. Морамо да будемо обазриви и правимо разлику између закона о лову, на пример, и закона који се тичу наших грађана на КиМ, али ту нико није обазрив. Политичари се толико занесу да у жару политичке борбе не воде уопште рачуна шта говоре, па често падну страшно тешке речи. Рана се и залечи, али увреда речју остаје много дуго, и то можда и највише бола наноси некоме ко живи на Косову и Метохији.

„Да је неко хтео да завлада трајни мир и стабилност, онда Ахтисаријев план не би прејудицирао статус, већ би требало да буде написан тако да одговара свима“

Да ли је било иницијативе из владајуће коалиције да се прича о Косову уместо у предизборне сврхе сведе на озбиљан разговор?

Разговарало се. Што се скупштине тиче покушавали смо од самог почетка, бар на одборима да договарамо стратегију, да као одбор некако помогнемо. Нисмо никада дошли до решења зато што председник одбора (Љубомир Краговић, СРС, такође са Косова, прим.аут) од самог почетка злоупотребљава то своје место у страначке сврхе, као да је то конференција за новинаре СРС-а. То је парада за јавност, а ефекти и корист за народ на Косову су апсолутно никакви. Ти људи очекују од парламента, од владе, од матице да им на неки начин помогну, гледају на Београд као на звезду водиљу, и кад виде шта се дешава, можете мислити како им је. Не дај боже да неко пренесе целу седницу одбора, не знам шта би ти грађани доле требало да ураде.

Зашто није стигла декларација која је толико најављивана?

Председница скупштине тражила је од владе неки акт о коме би могло да се расправља и гласа у пленуму, мада се увек дешавало, када је таква тема била на дневном реду, да се сви политички испразне, оптужујући једни друге и то је све. По завршетку такве седнице, која по правилу траје до дубоко у ноћ, поруке које су послате са скупштинске говорнице додатно дестабилизују српску заједницу на Косову и Метохији, тако да се поставља питање да ли је уопште потребна таква скупштинска расправа. Мислим да је лоше, ма о коме била реч, да скупља политичке поене на конто Косова.

Изгледа да ће се и на овим изборима скупљати политички поени. Да ли то што Ивица Дачић нуди оставку на место министра, због критика које му су упућују јер је рекао да не можемо да кажемо да нећемо ратовати за Косово, може да се подведе под предизборни говор?

Као човек који је рођен на КиМ и преживљава судбину тог народа, мислим да судбина те покрајине не треба уопште да буде предмет политичког надмудривања и политичке кампање. Нажалост, кад се заврше избори већ сутрадан престаје та реторика и сви забораве на грађане на КиМ. Кад кажем сви не мислим на СПС, јер наша странка и када је била у опозицији била је конструктивна када је у питању тај простор, и увек је била уз свој народ. Када спомињете ту реторику Ивице Дачића, он је рекао да не треба рећи да се неће ратовати за ту територију, што не значи да призива рат, већ позива на то да се не шаље сигнал Албанцима како ми не бринемо о том народу, као и да им поручује да они не треба да раде са нашим људима шта им падне на памет.

Како као неко ко је рођен на Косову доживљавате најновије преговоре Београда и Приштине?

До пре извесног времена нико није ни могао да замисли да ће Београд и Приштина сести за преговарачки сто. Сматрам да је то добро, али није добро када странке одмах почну да траже издајнике. Да ли оних десет или двадесет хиљада Албанаца, који су узели српски пасош, не верују у своју независност или су нешто изгубили ако су пристали на уступак да на царинском печату пише царина Косова, уместо Република Косово? Мора да се разговара, морају да се релаксирају односи. То је нама у интересу. Мора да се направи компромис и попусти и са једне и са друге стране. Попуштају и једни и други.

Да ли је попуштање нашег преговарачког тима ако пристане на интегрисано управљање границом, на признавање диплома, на матичне књиге, на признавање Врховног суда Косова?

Најлакше је да пустите неког да преговара и да се не потрудите да му помогнете, већ га пустите да погреши. Ниједног тренутка нико није хтео да помогне и пружи сугестије на било који начин, без обзира да ли је позиција или опозиција. Ми смо сви као држава у истим проблемима и желимо добро нашим грађанима на КиМ. Не треба да чекамо да неко донесе папир са преговора, а ми да гледамо и тражимо да ли је то издаја, попуштање, компромис. Скупштина је бирала владу, влада је изабрала преговарачки тим, који после сваке рунде преговора подноси извештај влади.

Председник Србије позвао је Србе на северу Косова да се повуку са барикада. Ко организује те барикаде?

И ту се спекулише много, а ти људи су поучени лошим искуствима из прошлости када су у питању косовске институције. Барикаде су њихов одговор на једнострани приступ Приштине ка решавању проблема, што је могло да доведе до још већих конфликата и задовољан сам што то није ескалирало. Проблем је опет што су политичке странке ту умешале прсте, а народ када је у тешкој ситуацији почиње да верује свакоме и то постаје опасно. Ако се каже издала нас је Србија, издао нас је председник, шта онда остаје народу, шта он да ради? Која је то порука народу?

Да ли ви подржавате останак тих људи на барикадама?

Првог дана постављања барикада питао сам шта је циљ. Ако неко средство нема циља, онда се завршава погубно. Како време пролази увиђам да нема циља, а вероватно то схватају и људи који су извели те грађане на барикаде, као и представници министарстава и владе који су се појавили и дали им подршку. Мислим да је требало да поразговарају о стратегији и циљевима и докле се може ићи. Подржавам српски народ у настојању да пружи отпор и не дозволи имплементацију институција Приштине. Подржавам их из разлога што ни Србија никада није силом покушавала да натера Албанце да је признају као своју, па то исто очекујем и од Приштине. Осудио сам насилни упад Кфора, али ми је несхватљиво и то што су Срби намерни да затворе сами себе. Подржавам их, али и они морају да схвате да се и овде тешко живи и да је народ у страху од могуће ескалације, односно увлачења Србије у неки конфликт. Морају и они да имају рационалнији приступ свему што се дешава. Не могу да буду чврсти, без имало флексибилности. Ако су прихватили подршку владе и државе Србије, онда треба да послушају позив из те државе када се од њих нешто тражи, а не да отказују послушност.

„Ако су прихватили подршку владе и државе Србије, онда треба да послушају позив из те државе када се од њих нешто тражи, а не да отказују послушност“

Да ли тамо осим страначке манипулације, како кажете, постоје и неки наводни бизнисмени који управљају кризом?

Мислим да је и то опет средство манипулације. Свуда има неко ко ради неки посао. Бизнис никада није престајао између Срба и Албанаца. Има и политичара из опозиционих странака који имају регистроване фирме код косовских институција и они све време раде нормално и тргују са Албанцима и опет је присутна замена теза и манипулација. Нормално је да међу грађанима на барикадама има и бизнисмена, па и они су део народа. Када се не би појавили били би осуђени од стране народа. То је већ постала пракса доле. Од самог повлачења војске и полиције, истог дана на мосту у Митровици су почели сукоби између Срба и Албанаца. И данас, деси ли се да има неки проблем на мосту, не треба нико да их организује, сви иду тамо, по аутоматизму. То је осећај солидарности у борби за опстанак и не треба ту више нико никог да организује. Они су у страху, а желе да остану у својим кућама.

Где је ту међународна заједница?

Она је тамо присутна пуних 11 година, добро познаје ситуацију, сви добро знају како то функционише и шта се дешава, али ниједног тренутка нису ишли ка стабилизацији и решавању проблема, него се стално одржава конфликт који ће да траје. Да је неко хтео да завлада трајни мир и стабилност, онда Ахтисаријев план не би прејудицирао статус, већ би требало да буде написан тако да одговара свима.

Извор Аkter

Категорије: Вести