Најновије

ТРЕЋА СЕДНИЦА ДРУГОГ РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА Посланичка група

17. новембар -5. децембар 2011. године

НАРОДНИ ПОСЛАНИК МИЛЕТИЋ- ТИЋА  МИХАЈЛОВИЋ

ОВЛАШЋЕНИ ПРЕДСТАВНИК ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ СПС-ЈС ЗА СЛЕДЕЋЕ ТАЧКЕ ДНЕВНОГ РЕДА

 
                        1.ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

                        2. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштована председавајућа, представници Министарства унутрашњих послова, даме и господо народни посланици, посланичка група СПС-ЈС подржаће закон о изменама и допунама Закона о полицији, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о ванредним ситуацијама. Сматрамо да су предложене измене и допуне ова два закона неопходне и примерене садашњем тренутку, у правном смислу, политичком смислу, у оном смислу што је регулатива ових питања у ширем окружењу и у међународној заједници.

Када је реч о закону о изменама и допунама Закона о полицији, неколико разлога за доношење овог закона су веома важни. Прво, Закон о полицији донет је 2005. године, након чега је Република Србија постала самостална држава, а 2006. године донет је нови Устав, те из тих разлога свакако је потребно и овај закон примерити ономе што јесте стварност данас, у ономе што је државна организација и у ономе што је правни поредак. Потреба за усклађивањем закона са Уставом и другим законима, као и са новом друштвено политичком стварношћу заиста условљава или тражи да дође до ових промена.

Други важан сет питања се решава кроз измену и допуну Закона о полицији, и односи се на међународне полицијске сарадње, која је, мора се признати, знатно напредовала у последњих неколико година. Дакле, данас, ако говоримо о успешној борби против организованог криминала, који често има међународне размере, то претпоставља повезивање и веома свестрану сарадњу полиције у ближем и даљем окружењу. Да би то могло да се оствари, мора се имати одређена законска подлога која омогућава једну такву сарадњу.

Ми смо сведоци веома плодне сарадње Министарства унутрашњих послова и нашег сада одсутног заменика премијера и министра унутрашњих послова, Ивице Дачића, на међународном плану. Та сарадња је формализована потписивањем бројних споразума о сарадњи по различитим питањима. Исте те споразуме у великој мери, односно у великом броју смо овде ратификовали, односно потврђивали. Законом о изменама и допунама Закона о полицији детаљније се уређује полицијска сарадња на међународном плану и са другим полицијама у другим државама, тако да се, рецимо, уређује обављање полицијских послова на територији стране државе, сарадња са страним полицијским службеницима, размена полицијских службеника, делатност иностраних и међународних полицијских служби на нашој територији, извршавање мирнодопских задатака ван територије Републике Србије, итд.

Дакле, све су то питања која не могу да се решавају без законске основе, која је у складу са оним што је и Устав Републике Србије, али и пре свега међународни споразуми и уговори који су потписани у великом броју и који представљају непосредни правни основ за одвијање полицијске међународне сарадње.

Ми данас у веома живој дипломатској политичкој сарадњи са другим земљама, коју имамо услед тежњи да дође до међународних интеграција и пре свега укључивања наше земље у ЕУ, имамо исто тако и веома плодну и, рекао бих веома успешну полицијску сарадњу. Али, ако би се те две ствари упоредиле, чини се да ту имамо успешнију регионалну полицијску сарадњу у односу на оно што је данас политичка и дипломатска сарадња.

Дакле, наша полиција је постала веома значајан и успешан чинилац у повезивању наше земље са другим земљама и, рекао бих, да на неки начин крчи пут даљој успешној сарадњи наше земље на међународном плану.

Трећи сет питања, који је веома важан за једну успешну савремену полицију кроз ове измене и допуне, односи се на социјална питања и на радно-правни статус полицијских службеника. После социјалног дијалога и разговора са синдикатима дошло се до потписивања колективног уговора за полицијске службенике и друге запослене у Министарству унутрашњих послова. У условима велике економске кризе положај полицијских службеника је данас веома тежак. Међутим, мора се признати да је данас свима тешко и јасно је да терет у превазилажењу кризе морају поднети сви и наравно да и полиција мора поднети тај терет. Ипак, неке елементарне погодности полиција мора да добије и ред је да их добије, јер у вршењу својих дужности често је угрожен и живот полицијских службеника и, нажалост, ми смо сведоци да таквих случајева је било у ближој прошлости.

Дакле, мора се ићи у правцу тога да се полицији омогући боље опремање, квалитетнија обука, бољи материјални положај, већа сигурност у правно-радном статусу итд.  Ми не можемо очекивати успешну делатност МУП и успешно извршавање задатака полицијских службеника у једној таквој лошој ситуацији где свега овога нема. И управо у том смислу ове измене и допуне, у великој мери у сагласности са синдикатима полиције, учињене су у правцу побољшања радно-правног статуса полицијских службеника.

Овде морам да поменем и услове за пријем у радни однос у полицијску службу, што је нешто у једном измењеном облику у односу на претходне услове тако да имамо један другачији приступ. Чини се да се напушта уско уоквирен прототип закона, који је својствен ранијим затвореним државним системима и да је он сада ближи ономе што је савремени тренутак у смислу једног другачијег приступа и сагледавања могућности да у радни однос уђу сви они који испуњавају опште и посебне услове, али без неких грубих ограничења која су често везивала руке и МУП и спречавала да буду примљени они који треба да буду примљени.

Као посланичка група апелујемо и на то да се сагледа могућност око услова за пријем, у смислу статуса онога што су држављани Републике Србије, односно људи који имају двојно држављанство. Овде је предложен један амандман и о том амандману ће народни посланик Ђорђе Милићевић више говорити, али управо такав амандман дозвољава да у службу МУП уђу грађани који имају двојно држављанство, а који имају пребивалиште на територији Републике Србије. Наравно, кроз подзаконска акта министар може уредити ближе услове за пријем и наравно да постоје они послови где не могу бити примљени људи који имају двојно држављанство и то је сасвим у реду.

Морам овде да нагласим да је Фискални савет доставио Народној скупштини процену фискалних ефеката примене овог закона. Ти фискални ефекти, овим учињеним изменама и допунама, односно на основу процене Министарства финансија, износе око 3,6 милијарди динара у 2012. години, односно 300 милиона или 600 милиона у овој години, за ова два месеца, у зависности кад ће бити примењен закон.

Овај предлог закона има те значајне финансијске, фискалне импликације и оне су условљене изменама и допунама које су условљене новим решењима у неким члановима, нпр. у случају привремене неспособности за рад, да се зарада са 85% повећава на 100%, затим, полицијском службенику који је остварио право на пензију припада отпремнина у висини плате примљене за последњих шест месеци, а било је пет месеци по садашњем закону, затим, једнократна помоћ породици полицијског службеника који је изгубио живот у обављању службе, износила би 36 просечних плата у МУП, док је по важећем закону једнократна помоћ изражена у висини плате погинулог полицијског службеника, била за последња 24 месеца.

Дакле, очигледно је да се повећава износ средстава који је потребан за задовољавање свих оних додатака и накнаде трошкова за функционисање полиције. У име посланичке групе СПС – ЈС  скренуо бих пажњу да се приликом креирања буџета за 2012. годину узму у обзир ова законска решења која су овде предвиђена, ако их тако усвојимо, а надам се да хоћемо, и да се та средства на неки начин испланирају, а да при том не дође до увећања дефицита у буџету.

На који начин? Наравно, Министарство финансија ће то предложити, али свакако терање по старом није могуће. Ако хоћемо једну савремену полицију, која ће успешно радити на ономе што су веома сложени и тешки послови у служби очувања поретка, у служби онога што је сигурност грађана, у служби сузбијања криминала и многих других функција које Министарство обавља, морају се створити неки елементарни услови достојни људи који раде у полицији у овом времену.

Када је реч о изменама и допунама Закона о ванредним ситуацијама, овај закон је усвојен крајем 2009. године, а његова примена је почела половином 2010. године. Овим предлогом је обухваћена редакција норми којом се боље и прецизније регулишу одређене надлежности и мере, односно правна регулатива у овој области.

Најзначајније је рећи да је овим предлогом предвиђено проширење овлашћења Републичког штаба за ванредне ситуације, који је установљен као национално тело за координацију, руковођење и управљање ванредним ситуацијама, а што је у складу са оним што је мерило и начин решавања тих ствари на ширем плану и у складу са оним што је препорука УН. Ово тело обухвата кључне субјекте, јавне службе и све друге који су значајни у систему заштите и спасавања.

Дакле, Републички штаб за ванредне ситуације, као национално тело које руководи ванредним ситуацијама, у документима УН носи назив “Национална платформа за смањење ризика од катастрофа”. На такав начин ми смо у равни онога што су међународна правила и што је упутство за решавање ових питања на ширем плану, а под патронатом, или под оним што је функција УН.

Имамо у овим изменама и допунама и то да Јавно предузеће за склоништа, које је под надзором МУП добија нову улогу, добија ново овлашћење, а оно утврђује услове за утврђивање урбанистичких мера заштите од ратних дејстава и елементарних непогода, као и израду првостепених решења за објекте који неће имати склоништа, али који имају могућност уплате одређених такси, на име тога што ће се на другачији начин, уз помоћ тих такси регулисати питање и компензација недостатка тих склоништа.

Такође је значајно и то да, када је реч о Споразуму између Владе Републике Србије и Руске Федерације о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, имамо предвиђено и надлежности Хуманитарног центра у обуци и оспособљавању лица, односно снага и оних који ће радити на заштити и на спасавању. На такав начин Хуманитарни центар са седиштем у Нишу добија и ту едукативну функцију, односно функцију обучавања и опремања за оно што ће сутрадан бити њихова делатност.

На крају, рекао бих да оба закона заправо су произашла из потребе да се усагласе са другим законима који су у међувремену усвојени и са потребама и правном регулативом која је у ширем окружењу на међународном плану  МУП  овим понуђеним изменама и допунама закона, као и много пута до сада, показује спремност и жељу да држи корак са временом и са потребама нашег друштва и наше земље у погледу онога што су претпоставке за нормално функционисање овог министарства у односу на потребе државе и у односу на потребе грађана Србије. За оба закона посланичка група СПС – ЈС ће гласати. Захваљујем.

 

 

 

У РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ИМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ У ПОЈЕДИНОСТИМА  ДОШЛО ЈЕ ДО НИЗА РЕПЛИКА ИЗМЕЂУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА ЈОРГОВАНКЕ ТАБАКОВИЋ И НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА МИЛЕТИЋА-ТИЋЕ МИХАЈЛОВИЋА

 

29. новембар 2011. године

                       

                        ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ:На неки начин је министар дао образложење да је управо из тих разлога да би се издвојио и посебно уредио положај полицијских службеника, овај закон донео са оваквим одредбама, да он уважава напоре и ризике којима су полицајци изложени. Али ако вас поново питам – да ли је господо уместо брзе и оштре реакције, када понекад на честа страдање полицајаца дате награду, извињавам, се то се не може назвати наградом, него дате као оптпремнину, помоћ, уместо 24, 36 плата, што му дође негде отприлике између 10 хиљада евра до сада и подижете ту накнаду на 15 хиљада евра, онда знате да има макар три министра која на руци носе сат скупљи од тога колико износи та накнада којом желите да надокнадите губитак људског живота.

Хоће ли неко да ми каже да је то неупоредиво? Можда јесте у нормалној држави, али у држави Србији, у којој неко ко дође на место министра, и то му буде прво радно место, без икаквог радног искуства, није дошао из краљевске породице, нема фабрику која послује 30 година уназад и да кажете да је редовним радом добио и могао да купи себи то. Нисте видели о њему репортажу да је добитник на лотоу, ни било какве премије, ни награде за изум, патент или било шта, а он ипак носи нпр. сат од 15 хиљада евра и у ципелама од 600 евра врши смотри неких својих службеника и онда причамо да сви живимо у једној држави и да треба ми такви, они такви да се изборимо за нечија права и поштовање нечијег живота.

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици, да се не бих сада директно обраћао посланику, односно посланици, што није дозвољено, не знам да ли ви можете председавајућа да објасните у ком контексту је било речи о томе да неки министар носи сат од 15 хиљада евра и ципеле од 600, 700 евра и какве то везе има са конкретним амандманом или законом.

Друго, такве алузије су веома широке и опасне. Не спорим евентуалну могућност да неко од министара то и носи, али изволите и реците ко, а не на овакав начин да се чине инсинуације које штете једној другој ствари, а то је суштина о којој ми причамо, јер овде постоји тенденција, кроз највећи број амандмана је усмерено у смислу поправљања онога што је  сам закон предвидео, а већ сам Предлог закона је такав да иде у правцу побољшања услова рада и одређених погодности у корист полицијских службеника, што је сасвим у реду. Наравно, ту има амандмана неких опозиционих странака, односно посланика, који чак покушавају да још више поправе ту ситуацију, али не могу да се сложим са амандманима који говоре у име онога што су потребе полиције, у име наводно  побољшања услова рада итд, а заправо кроз суштину амандмана се чини покушај смањења свега тога.

Опет, да се вратим на оно због чега сам се јавио. Те алузије које су веома уопштене нису предмет данашњег дневног реда и чине штету ономе што је суштина и што је тачка дневног реда. Захваљујем.

 

ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ: Уваженом колеги на питање ћу да одговорим преко вас, госпођо потпредседнице и не видим разлог уопште за ту горчину. Никада нигде није објављена слика господина министра Дачића са скупим сатом, али Влада јесте орган као целина и буџет је једна каса из које се полицији не даје довољно и из које други захватају више.

 

Конкретно, зашто је приликом образлагања амандмана на члан 27. а биће и на члан 28. који говори о томе, какве су накнаде и надокнаде и права полицијских службеника, ја сам у претходном амандману начела питање да не може да се у случају смрти полицијског службеника, а овим законом повећа помоћ породици са 24 плате на 36, а то износи 10 хиљада евра до сада, па се повећава на 15 хиљада, да то сматрамо једном великом помоћи коју Влада сада чини за те људе, у ситуацији када поједини чланови Владе имају сат скупљи, а до којег, мој колега Срђан је сигурно предвидео, сам рекла, нису ни пореклом из породице где су то могли да наследе, нити се баве таквим послом, јер да се баве, били би у сукобу интереса, па смо дупле функције решавали. Значи, очигледно је да се није дошло до такве позиције нечим другим, него злоупотребом нечега што је позиција на власти.

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштована председавајућа, даме и господо народни посланици,  наравно да не мислим да је потребно даље да идемо у правцу полемисања око једне споредне ствари. И даље држим до тога да не треба изаћи из оквира суштине овог закона који има једну апсолутно добру намеру у крајњем, када буде усвојен, даће одређене резултате у циљу побољшања рада овог важног органа и овог важног министарства и целокупног тог апарата који је у оквиру МУП.

Наравно да, а говорим у име СПС-ЈС, нам смета једно такво уопштавање и инсинуација које гледалац може да протумачи овако и онако, или да извуче из контекста, итд.

Нећу сада, нити смо ми заступници да бранимо позицију министара у Влади Републике Србије, нити улазимо у оно што је материјални положај, или како је неко од министара стекао одређену ствар. Уосталом, задовољни смо чињеницом, ако сам добро разумео, да је госпођа Табаковић рекла да се то не односи на министра Дачића.

Не би било коректно да се чине овакве инсинуације после одласка министра из оправданих разлога. Ако је било  разлога да се упуте такве критике, онда је то могло у његовом присуству. Захваљујем.

 

ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ:  Од времена посланичке групе ћу утрошити време. Поновићу ако треба и три пута. Не, не односи се на министра Дачића ни случајно. Рекла сам да никад и нигде није била објављена фотографија са његовим сатом таквим. Напротив, он је човек који жели да помогне да се стање у полицији реши. Ми му у томе помажемо. Неко то сматра добродошлим, неко не. Али, не односи се на министра Дачића, прича о скупљем сату, скупљој од помоћи коју добија породица погинулог полицајца.

Категорије: Посланичка група