НАРОДНИ ПОСЛАНИК ЗОРАН КАСАЛОВИЋ, ОВЛАШЋЕНИ ПРЕДСТАВНИК ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ СПС-ЈС  У РАСПРАВИ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О ТРЖИШНОМ НАДЗОРУ

ЗОРАН КАСАЛОВИЋ: Поштована председавајућа, уважени представници министарства, даме и господо народни посланици, Република Србија усвојила је Стратегију тржишног надзора за период од 2010. до 2014. године који је иницирала и примењује актуелна Влада Републике Србије. Треба рећи да је то први документ у Србији који прави јасну разлику између тржишног надзора и инспекцијског надзора и који пре свега идентификује надлежне органе у чијем је делокругу спровођење активности и примена мера тржишног надзора, а чији је циљ безбедност непрехрамбених производа.

Та стратегија свакако захтева и успостављање једног координираног система у коме се прописима о безбедности непрехрамбених производа органи тржишног надзора обавезују да ефикасно контролишу на целој територији Републике Србије како производи у промету не би угрожавали здравље, безбедност, животну средину и друге јавне интересе грађана Републике Србије и државе Србије. Наравно, све то без неког непотребног ограничавања промета или када се то дешава само у складу са законом и у оквиру закона.

Када се спомиње и говори о здрављу, о безбедности грађана, о заштити животне средине, то је јасан показатељ колико је значајна област коју регулише овај предлог закона, самим тим и значај овог закона. Због тога, као представник СПС-ЈС, желим да изнесем неколико ставова.

Пре свега, сматрам да је у Републици Србији потребно да се тежи једном амбијенту који би дозволио у пуном том смислу, надам се и примена овог закона када га усвојимо, у коме ће они који надзиру тржиште поседовати једно професионално и стручно знање, који ће познавати свој делокруг рада и пословно окружење у којем делују, који ће увек тежити професионалном и стручном усавршавању. Тај моменат је врло битан и мислим да треба да се обезбеди тим људима који надзиру тржиште.

С друге стране, потребни су нам потрошачи који знају и препознају своја права, али и потрошачи који су едуковани, пре свега у том смислу. О овој теми смо јуче или прекјуче говорили на Одбору за трговину и било је постављено питање – када се дешава промет производа на местима на којима то није дозвољено, сви треба да знамо да су ти производи – производи који немају потврду о свом пореклу и да су у том смислу и ризични. Са том чињеницом би требало да буде упознат сваки потрошач у Републици Србији. Наравно да је такав производ небезбедан и увек потрошач плати на крају, иако се дешава да су ти производи јефтинији од оних на другим местима на којима се легално продају и у другим облицима.

Свакако да би наши потрошачи требали бити упознати и са чињеницом да један креветац може да буде опасан за бебе, уколико није креветац који је направљен од дрвета, а не од пластике, да један мадрац уколико је мањи од кревеца може да изазове велике невоље и опасност по здравље бебе. Наравно, дечије играчке, са којима смо имали, нажалост, прилике да се сусретнемо пре неколико година, са опасним хемијским састојцима, могу да буду опасне. Желео сам да изнесем ове податке, о којима смо као посланички клуб износили када смо расправљали о Закону о општој безбедности производа из маја 2009. године. Мислим да су они битни да се чују и овом приликом у овој начелној расправи.

С друге стране, јасна је и потребна и адекватна улога привредних субјеката, који треба да буду свесни своје одговорности. Мислим да је добро, као што је и предлагач закона изнео у образложењу, што су учествовали у изради овог предлога закона, јер њихове сугестије у правцу оних привредних субјеката који поспешују нелојалну конкуренцију, у смислу изношења производа са нижом ценом, треба да допринесу томе да се такви субјекти елиминишу са тржишта. Наравно, треба уважити и њихове сугестије према оним привредним субјектима који продају своје производе без фискалних исечака, јер је то један од доказа       да то могу бити производи без порекла, могу бити производи који су небезбедни за све потрошаче.

Претходних година у Србији, нажалост, није постојао одговарајући надзор и због тога је након израде уследио прво нацрт, а данас имамо и Предлог закона о тржишном надзору. Желим да кажем да је то један предлог који у Републици Србији уводи праксу, једну добру праксу у овој области, а пре свега за нас је битно да он има циљ да се обезбеди коришћење производа који у потпуности испуњавају захтеве, пре свега у погледу безбедности и заштите здравља свих потрошача, а то значи и свих грађана Републике Србије. Сви смо понекад потрошачи, купујемо одређене производе, а наравно да треба да обезбеди и заштиту имовине, животне средине и других јавних интереса. Овај закон у том смислу обавезује у члану 23. и уводи знак усаглашености, који уводи обавезу означавања производа, што је гарант да је он усаглашен са свим техничким захтевима и прописима.

Овим законом се регулише једна посебна област на начин како је то урадила и ЕУ и овде треба да кажемо да ни ЕУ у том смислу нема нека претерана искуства јер је та уредба из 2008. године, али је регулисано на тај начин, и овај закон ће то такође обезбедити, да се пре свега може утврдити ко је одговоран у случају угрожавања безбедности и здравља потрошача, животне средине или неког другог јавног интереса, што је јако битно јер смо, нажалост, до сада у овој области и у овој материји имали праксу да се различитим мерама, различитим секторским прописима интервенисало различито у истој правној ствари. Мислим да ће овим предлогом закона таква ситуација бити избегнута.

Са друге стране, овај закон уводи један плански координирани рад, што је у складу са стратегијом, о којој сам у уводу рекао неколико уводних напомена, пре свега о члану 26. и члану 27, кроз рад Савета за безбедност производа и праћење одређене комуникације, што је јако битно, и сарадње између органа тржишног надзора и царинских органа, а наравно и са другим заинтересованим странама. Постоји обавеза доношења општег тржишног надзора за период од две године, наравно оних активности које ће пре свега бити усмерене као остваривању једног општег циља који се утврђује тим програмом, а у складу са стратегијом и стратешким циљевима.

Овим предлогом закона афирмише се тржишни надзор који ће бити у функцији да се обезбеди слободан промет роба, без непотребних ограничења, а што се јасно дефинише у члану 2. Предлога закона. Са друге стране, утврђује се обавеза да они

производи који угрожавају здравље и безбедност корисника, односно са посебним ризиком су да могу да угрозе здравље и безбедност потрошача, морају да буду опозвани, односно повучени са тржишта. Дакле, обавезују се органи тржишног надзора да то учине, наравно, уз образложење које је у складу са законом и законским оквирима, а никако у том смислу произвољно.

Оно што је битно јесте да се афирмише и начело транспарентности и јавности у раду тржишних органа, да јавност о томе, о раду тржишног надзора, пре свега, буде на адекватан начин обавештена, како о раду, тако и о резултатима рада, а пре свега у случају када се утврди могући ризик по здравље и безбедност грађана, да се на адекватан начин у најкраћем року јавност обавести како би се избегли евентуални ризици у том смислу.

С обзиром на значај области коју регулише и наведена предложена решења у Предлогу закона, који посланички клуб СПС-ЈС сматра врло значајним, ми у начелу подржавамо овај предлог закона о тржишном надзору. Захваљујем.