Најновије

ШЕСТА СЕДНИЦА ДРУГОГ РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА Посланичка група

ШЕСТА СЕДНИЦА ДРУГОГ РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

26. децембар 2011. године
 

РАСПРАВА У НАЧЕЛУ О ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О БУЏЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2012. ГОДИНУ

 
                        ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ: Поштована председнице, уважени председниче Владе, даме и господо народни посланици, Предлог закона о буџету који је пред нама није идеалан, али је реално могућ. У овом тренутку мало је вероватно да би било која друга скупштинска већина поднела битно другачији предлог од овога који је пред нама. У земљи која претендује да буде одговорна и која је заснована на владавини права и елементарној социјалној правди, није могуће пресећи преко колена и рећи – ми ћемо донет буџет који је битно другачији од овога и како многи воле овде да кажу – значајно штедљивији.

У овом тренутку, већи део буџета је резултат неких раније емитованих права и начина на који се та права остварују. Маневарски простор за смањење јавне потрошње, што јесте неки императив у средњем року, је ограничен. То смањење се може спроводити искључиво поступно и уз уважавање свих интереса свих група у нашем друштву, а не само оних које су гласне у изношењу својих захтева.

Посланичка група СПС-ЈС сматра да ако хоћемо да разложно анализирамо наш буџет као крунски резултат укупног фискалног система и фискалне политике, без бесмислене и јефтино-дневне политичке промоције, морамо посматрати целокупан фискални систем и постићи консензус око његове реформе. Ми већ сада предлажемо, на пример, да то буде прва тачка на дневном реду нове скупштинске већине која ће наставити реформе садашње већине, били ми њен део или били конструктивна опозиција која ћемо нудити предлоге уместо критика које су саме по себи циљ, а то је често присутно овде код нас. Ми знамо да садашње стање није идеално, али исто тако знамо да су изазови који су се постављали у претходне три године мање плод наше слабости, а много више резултат фактора на које Србија није могла битно да утиче.

Србију чека уравнотежење фискалних прихода и расхода, а сви знамо да се то може обавити једино кроз истовремену бољу и, усуђујем се рећи, праведнију и ефикаснију наплату пореза и кроз постепено смањивање буџетских расхода као дела бруто друштвеног производа. Наш маневарски простор је сужен и стога морамо деловати разложно у наредним годинама, што ћемо и чинити.

Хајде да погледамо грубу слику државне потрошње. Ако погледате колико издвајамо на субвенционисање пензија, здравства, образовања, субвенције грађанима и великим системима, као и за минимално функционисање државног апарата, могу у старту рећи да је 90% издатака зацементирано. Борба може да се води за преосталих 10% на кратак рок, ако је реч и о толикој своти. Врло је лако сећи, без да се види да ли такве уштеде већ за неколико месеци могу да поведу ка још већим трошковима.

Да ли треба да штедимо на инвестицијама? Да ли треба да се одрекнемо минималних стандарда квалитета? Да ли неко очекује да ће способни кадрови радити тежак посао реформи са минималним зарадама? Да ли треба да сахранимо још неки велики систем? Ми јесмо за одлучно смањење броја измишљених радних места у државној администрацији, али то нису трошкови где се могу остварити огромне уштеде.

То је једноставно морално питање, али није питање са којим ће се наше јавне финансије оздравити. Као што није кључан мотив посланика да се бави политиком цена услуга у скупштинском ресторану, тако и наш буџет не зависи од ствари које су популарне када се говори о трошковима. То је поштено рећи, па макар то и не било популарно. Ми заиста немамо ништа против, баш као и наши коалициони партнери, да дођемо до широког друштвеног консензуса о томе куда треба да иду наше јавне финансије и шта нам ваља чинити даље.

Одлично знамо колика је висина јавног дуга, колики је законски дозвољени износ и колики смо дефицит пројектовали. Оно што заиста не верујемо је да су тачне црне прогнозе о 2012. години са нултим растом и смањеном наплатом пореских прихода. Не верујемо ни у то да наш дуг може порасти преко 55% бруто домаћег производа. Не верујемо да ћемо имати проблема са курсом. Не верујемо да ће капитал побећи из Србије, у ствари надамо се много бољем.

Још једном ћу поновити да нас финансијска тржишта не перципирају као високо ризична земља, а ни по једном параметру ми нисмо високо задужени. Садашња већина је уложила велике напоре на привлачењу страних директних инвестиција у периоду када је то био јако тежак посао. Нисмо ни без разлога пројектовали стопу раста од 3%. Очекујемо да ће 2012. година бити круна наших напора, и то не зато што је изборна година, него зато што треба времена да се осете и неке позитивне последице стратешки оријентисаних политика.

Стопа раста бруто домаћег производа, на којем се заснивају пројекције буџетских прихода и расхода, је резултат процена како домаћих стручњака, тако и међународних организација. Имајући у виду да је буџет документ чија израда захтева одређено време да би био ваљан и задовољава легитимне интересе свих грађана Србије, чињеница да неко крајем децембра ревидира стопу раста и прогнозира да ће она бити нижа, не може значајно ревидирање документа који је већ ушао у скупштинску расправу, тј. процедуру, и који треба да изгласамо да бисмо избегли добро познати манир привременог финансирања, који је био честа пракса у времену ранијих скупштинских већина.

Посебно није могуће мењати буџет само зато што уместо смањене пројекције раста износе се и црне прогнозе у години која долази. Чак и да су опрезне и црне слутње тачне, увек постоји могућност ребаланса, јер у турбулентним временима, када и много развијеније тржишне демократије, са дугом традицијом, нису у стању да прецизно одговоре на питање – шта нам доноси 2012. година, не може се очекивати да Србија буде земља чудотворац. Једноставно то није могуће, није реално и поштено очекивати да будемо бољи од најбољих у проценама. Планирани буџетски приходи и расходи нису одраз скупа лепих жеља, него озбиљне анализе и планирања на импутима који су нам били на располагању у времену када је буџет прављен.

Да ли је овде превише незаснованог и опасног оптимизма? Па једноставно није. Предлози измена и допуна закона који иду у прилог овог пакета у данашњој расправи су један од разлога зашто верујемо у наше пројекције. Планиране реформе треба да омогуће управо бољу наплату доприноса и да створе својеврсно партнерство државе и приватног сектора. То је нешто о чему посланичка група СПС-ЈС годинама говори, а то је да наше друштво мора имати консензус око неких базичних питања и да онда неће бити једноставно, као данас, избегавати плаћање доприноса и обавеза фирми, доводећи до ситуације да неки плаћају само кад то желе, а да они који поштено раде свој посао морају поднети неподношљив терет.

 

Међутим, ако ћемо се држати те идеје консензуса, која још није заживела нажалост, али која ће морати да буде наша реалност и код питања која нису само начелне и реторичке природе, онда једноставно не можемо занемаривати чињеницу да за нашу ситуацију нема једноставних и брзих решења. Социјалистичка партија Србије као државотворна и одговорна очекује да сви релевантни субјекти у нашој држави дају свој конструктивни допринос, уместо да дају велика обећања, и да они који воде државу данас се приказују као неспособни и корумпирани.

Разлог је врло једноставан, јер ми знамо да ко год буде реализовао управо овај буџет у другој половини године неће бити у могућности да испуни велика и јефтина обећања која даје данас. Ми, који смо заговорници тога да наше друштво мора да се заснива на вредности и на базичним консензусима, желимо да укажемо да ће највећа штета бити управо то да они који критикују буџет, ако дођу у ситуацију да исти реализују, буду у позицији да погазе своје критике. Захваљујем се.

Категорије: Посланичка група