ДРУГО ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ Посланичка група

27.02.2012.

У првом заједничком начелном и јединственом претресу разматрано је 13 тачака дневног реда, између осталог и:

1. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Сосиете Генерал банка Србија а.д. Београд, Ерсте ГЦИБ Финанце И Б.В. Амстердам, УниКредит Банк Србија а.д. Београд и Аик банке а.д. Ниш по задужењу Галенике а.д. Београд,

2. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Уникредит Србије а.д. Београд за изградњу Анекса хангара 2, довођење у радну функцију одржавања и опоравке за већ освојени тип авиона Боеинг 737 НГ и опремање у циљу освајања одржавања и оправке авиона типа Аирбус 320 по задужењу “Јат-Техника” д.о.о. Београд

3. Предлог закона о потврђивању уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за прву фазу Пакет пројекта КОСТОЛАЦ-Б ПОЊЕР ПЛАНТ ПРОЈЕЦТС између Владе Републике Србије као зајмопримца и кинеске Еџпорт-Импорт банке као зајмодавца

 

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Госпођо Чомић, даме и господо народни посланици, на самом почетку морам да кажем да бих се сложио са констатацијом господина Петронијевића. Дакле, задуживање јесте јако осетљиво питање и веома је важно да Влада у периоду економске кризе пружи јасне гаранције.

Наравно да је у Републичком парламенту сваки законски предлог могуће политизовати уочи избора и на тај начин покушати прикупити политичке поене, али мислим да овде треба да радимо, да на конкретан начин говоримо о ономе што јесте тема данашњег дневног реда, што и јесу тачке дневног реда, а да изборну кампању водимо онда када за то дође време.

Пред нама је 13 изузетно важних законских предлога у првој обједињеној расправи, не умањујући значај иједног од предложених законских предлога, али због времена које имам на располагању, акценат ћу само у неколико реченица ставити на два законска предлога.

Најпре, још једном желим да кажем да ће посланички клуб СПС-ЈС подржати гаранције од 70 милиона евра које јесу неопходне за наставак производње у “Галенции”. У овом тренутку приоритет приоритета чини ми се управо треба да буде то да Србија не сме да остане без лекова. Сматрамо да “Галенику” треба подржати јер је једина домаћа фармацеутска компанија која је основана 1945. године, а производи преко 171 лек и има преко 2.600 запослених радника. А Србија, убеђени смо, има потенцијала и треба да развија властиту фармацеутску индустрију.

Пре свега, један податак, лек који се произведе у Србији, некакви статистички подаци кажу да је и до 150% јефтинији од увозног.

“Галеника” покрива 20% тржишта, а сходно капацитетима којима располаже сигурно би могла и до 50%. У условима економске кризе “Галеника” је направила једну од највећих фабрика у региону инвестиција од 55 милиона евра, које је “Галеника” финансирала из сопствених извора и кредитних линија. Реч је о инвестицији која је урађена по неопходним светским стандардима и којом су учетворостручени капацитети “Галенике”.

Министар Станковић није данас присутан, нажалост, али је пре неколико дана рекао да ће управо “Галеника” вратити новац и гаранцију о којој данас говоримо до 2018. године, као и то да је “Галеника” испоштовала договор потписан прошле године са Владом Републике Србије. Ми верујемо да ће “Галеника” решити проблеме у којима се данас налази, јер то јесте у интересу и Србије и у интересу грађана Србије.

Немамо ништа против, треба говорити о проблемима, о последицама. Онај ко има одговорност и уколико има одговорност, ту су надлежни органи, надлежне институције, оне су те које треба да ураде и да саопште и да кажу да ли постоји нечија одговорност. Али, знате шта, треба говорити на прави начин и о узроку. Треба сагледати шта је општи интерес у овом тренутку. Зашто постоје проблеми у “Галеници”? Малочас је било речи о томе. Тачно је, један од узрока је и пад продаје лекова, али и дуговања од веле дрогерија.

“Галеника” је произвела чини ми се, каже господин Станковић у изјави коју сам могао да прочитам пре неколико дана, за кратко време чак и 22 нова лека, 2.500 лекова за срчане болеснике. Дакле, произвела је лек, пласирала га на тржиште, али није могла да их наплати. За овакву причу веома су важна два показатеља – колико веле дрогерије у овом тренутку дугују “Галеници”, колико Републички фонд за здравствено осигурање дугује “Галеници”. Тачно је да фонд нема уговор са “Галеником”, али уговара потребне лекове на рецепт са апотекарским установама, а као што сте чули, у овој години је плаћен тек јун прошле године, када је реч о дуговању. Наравно, при томе не осуђујемо ни фонд, јер буџет фонда јесте недовољан. Он је негде око 200 милијарди динара. И да, 50% иде на плате запослених у здравству, на лекове, санитет 55 милијарди динара, а ту су и остали трошкови здравствених установа.

Веома кратко, када је реч о другом законском предлогу, о којем сам желео да говорим неколико реченица. Након потписивања уговора о реализацији прве фазе пакет пројекта за ревитализацију Термоелектране Костолац Б, у вредности од 344,63 милиона долара. Радови почињу одмах, што је веома важно. Овим уговором, као што је било речи, предвиђено је да испоруке кинеске стране пројекта износе 53% вредности од укупног пројекта, док би се 47% радова укупне вредности, дакле 161,44 милиона долара реализовало ангажовањем српских компанија, што је такође од изузетне важности.

Речено је такође шта је предвиђено и шта предвиђа завршетак пројекта. Иначе, оно што желим посебно да истакнем јесте да је Костолац електроенергетском систему по неким показатељима испоручио чак 6,2 милијарде киловат часова електричне енергије, а на Копу је произведено негде око 9,2 милиона тона угља. Током протекле године, за девет месеци током протекле године остварена је нето добит од око 3,2 милијарде динара и основни приход од 15,4 милијарде динара. Сматрамо да оне успешне треба подржати да би били још успешнији и наравно да треба улагати у енергетику и на тај начин стварати стабилност електроенергетског система. Захваљујем

Категорије: Посланичка група