ОСМА СЕДНИЦА ДРУГОГ РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА НСРС Посланичка група

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ: Поштовани председавајући, министарко, сарадници, народни посланици, посланичка група СПС ће подржати свих осам предлога закона, економских закона који су на дневном реду. Наш став о томе је изнео јуче овлашћени представник посланичке групе, господин Дејан Раденковић, а данас је у највећем делу о тим законима говорио наш колега Ђорђе Милићевић. Зато ћу се само кратко осврнути на неке од ових закона, и то на оне који нису довољно привукли пажње у односу на све друге.

Када је у питању Закон о условном отпису камата и мировању дуга, желим само кратко да се осврнем на то на следећи начин.Предложени закон предвиђа да се отпишу камате које су пристигле, а нису плаћене, а да мирује дуг.Сам назив каже – условно.Услов је да дуг мирује ако се новембарска и децембарска, да употребим тај израз, рата, текућих обавеза пореза плати до 31.јануара следеће године, тада се стиче то право, односно тај услов испуњава, а камате ако се плаћају текуће пореске обавезе.

Прво што желим да кажем и што сматрам да је добро јесте да није први пут да се ми суочавамо са отписом камата, али је први пут да законом то урадимо.Мислим да је велика вредност у томе да се законом то регулише.

Друго што желим да кажем у вези са тим, јесте да се велики број субјеката налази у ситуацији да није измирио пореске обавезе. Нећу говорити о оној суми од 900 милијарди, ни о 500 милијарди, оној другој суми која говори о живим предузећима са каматама, само ћу се задржати на оној главници од 180 милијарди које живе фирме дугују и да упозорим да је то више него што је фискални дефицит, да је то дупло више него што су социјална давања у Републици Србији. Да не говорим шта би значило када би се та средства усмерила у образовање, у културу итд. Дакле, у питању је велика сума.

Свесни смо, наравно, да се добар број привредних субјеката нашао у овим условима економске кризе под тешкоћама и да нису могли да измире те пореске обавезе.Неки су дошли у ту ситуацију зато што им држава није измирила своје обавезе, па су дошли у ситуацију да не могу да измире пореске обавезе.Затоподржавамо и закон о роковима за наплату приспелих новчаних обавеза, јер уводи ред и финансијску дисциплину.Чак мислим да је то одговор на захтев привреде.

Дакле, даје се могућност тим фирмама да ухвате дах, да могу да покрену производњу, да сачувају радна места, можда и да запосле нова, да створе себи услове да могу редовно да плаћају пореске обавезе.Само текуће обавезе да плаћају, то је већ велика ствар, са финансијске стране гледано.Ми ћемо то подржати.

Када је овај закон у питању, желим да затражим од Владе, од моје владе, којој је запало много тога, много проблема са којима се суочава, она их не гура под тепих, него једно по једно решава, да условима и мерама у наредном периоду, поготово паралелно са изласком из економске кризе, ствара климу у Србији и обавезу да је платити порез нормална ствар. Платити доприносе је нормална ствар.Исплатити плату је нормална ствар.То је нормална обавеза коју треба испуњавати.У том случају нећемо доћи у ову ситуацију да морамо више да издвајамо за пензије из буџета зато што доприноси нису уплаћени итд.

У том случају, ми одговарамо и на оно питање да ли је поштено према онима који редовно плаћају обавезе? То што редовно плаћају обавезе је нормално, то је обавеза, али не смемо даље да држимо климу која је створена, да је лакше не платити јер ће држава једног дана то отписати или нешто урадити, него редовно плаћати, да је лакше не плаћати струју јер ће држава једног дана то отписати, да је лакше бесправно саградити кућу, па је легализовати, него је легално саградити и плански итд. Надам се да сте разумели моју сугестију.Учинимо све да зауставимо тај тренд и да створимо климу да је потпуно нормално плаћати порезе, доприносе и плате итд.

Кратко када је у питању закон о изменама Закона о приватизацији.Одмах да кажем да ћемо ми то подржати. Овде су два велике проблема, не један.Један проблем су предузећа у реструктурирању који је доста велики проблем, велики број радника је у питању, велики број предузећа, али и дуго траје.Још нешто, стално се повећава број, јер због већег броја поништених уговора о приватизацији то се увећава.То је један проблем са којим ова влада мора жешће да се ухвати у коштац, да помогне да се што пре реши, а не да сачека рок од 2014.године, када процес рестрктуирања треба да се заврши, што је предмет овог закона,нити да чека да се то само по себи реши.

Нису само та предузећа у реструктурирању проблем, није само то, него и велики број поверилаца тих субјеката у реструктурирању који не могу да наплате своје обавезе, па чак ни по правоснажним судским пресудама. Дакле, то је други проблемјер још један број фирми се доводи у стање да не могу да функционишу.

Моја порука је, молим ову владу да учини све да се ангажује да у овом периоду помогне свим тим фирмама које год могу иоле да стану на ноге да стану и да изађу из тог поступка реструктурирања, а тиме доприносе и себи и својим фирмама, али и оним повериоцима којима су остали дужни.

Сасвим кратко, када су у питању измене Закона о осигурању. То је једна реченица, којом се рок који је био до краја 2012. године, продужава до краја 2013. године када се према Закону о осигурању,морају раздвојити животна од неживотних осигурања. Када је 2005. године донет  Закон о осигурању, још тада смо тражили,и 2009. када је био први рок, и 2011. године када је био други рок, и 2012. године, када је трећи рок и ево сад четврти 2013. године, упорно тражили да применимо праксу из ЕУ. Регулатива ЕУ тражи да се одвоје животна од неживотних осигурања, али оставља могућност држави да задржи и једно и друго, наравно под посебним условима.Наводили смо и наводимо исад, да воде пословне књиге посебно, одвојено, приходе, расходе, резултате, да посебно формирају и управљају инвестиционим портфолијима, да разграниче имовину итд.

Молим вас, одвојити животно од неживотног осигурања у Србији чије је тржиште младо, у повоју, значи само дати тржиште страним веома развијеним осигуравајућим кућама.Обавеза државе је да помогне ову индустрију, осигурање у Србији јер може да има велике користи од тога.Тада смо имали одговор, а чујем и поздрављам да је у плану доношење новог закона којим ће се то регулисати, да је таква алтернатива могућа. Искористио сам само прилику да вам сугеришем да што пре предложите комплетан закон о осигурању и уважите ово што су многе земље у ЕУ уважиле, а неке земље које су чак раздвојиле па вратиле назад, а то је да осигуравајуће куће које су до сада радиле и животно и неживотно осигурање наставе то да раде под условим о којима сам говорио.

Дакле, то је наша идеја.Подржаћемо ми предложене измене, али да искористимо тај период и да стварно донесемо један целовити закон о осигурању на начин о коме сам говорио.Хвала вам.

Категорије: Посланичка група