ТРЕЋЕ ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ НС РС Посланичка група

САША ДУЈОВИЋ: Поштовани председниче, уважени министре, даме и господо народни посланици, пре свега бих хтео да изразим једну похвалу за Министарство одбране и МУП, а самим тим и за Владу Србије, што по први пут након низа година, мислим да то овде није истакнуто, доставља план употребе Војске Србије и оружаних снага на почетку године. При крају прошле године смо усвајали план употребе за претходну годину, што је било излишно и такав један потез и став Владе, и приступ заслужује сваку похвалу и надамо се да ће и у наредном периоду на исти начин се приступати овом задатку.

Министарство одбране је сачинило план употребе годишњи, као и предлог одлуке о учешћу припадника Војске. Видимо полако једну тенденцију повећања учесника мировних мисија од стране Војске Србије и МУП, што је за сваку похвалу јер се на такав начин наставља један тренд у претходном периоду, а још је од претходне Владе започет, а то је да се шири једна лепа слика о Србији, да се полако изоштрава мутна слика о српском војнику и српском народу, она што је стекнута 90-их година, можда не нашом кривицом, али је тако то имплицирано у свету. Добар војник, професионалац је одличан амбасадор, исто као и добар спортиста, што показују резултати наших мировних снага, где излазимо са изузетним похвалама од стране међународних стручњака из тих области, као и свих осталих институција. Добро је и то што у врећама за лешеве се не враћају наши војници, што само показује њихово искуство и професионализам и приступ обуци, што када је у питању одлазак у та деликатна подручја даје добар резултат.

Велики професионализам и средства у односу на средства која се издвајају за нашег војника када одлази, као бивши војник знам да су то изузетно скромна средства и мале плате у односу на њихове колеге из других земаља, само нас тера на то да размишљамо да можда у неком наредном периоду све више узмемо учешћа у овим активностима. Увек ћу бити заговорник да то не буду баш борбене јединице, већ пратеће санитетске јединице, техничке, штабни официри итд. Тамо где се мора наши искусни војници ће отићи и чувати мир и борити се за боље тих људи код којих су дошли.

Напоменуо бих посебно средства од милијарду и сто милиона, од чега трећину дају УН. То су заиста скромна средства. Професионални војник у мировним мисијама има можда мало већу плату него што би имао овде на служби, а у сваком случају глава је много више угрожена, народски речено – у торби.

Но, наши војници су увек радили на очувању мира, било да је у питању унутрашњи мир или један велики проблем који је у свету, а то су жаришта на рубу Африке и на Блиском Истоку.

Замолио бих министра одбране да у будућим плановима поведе рачуна да оперативне јединице ипак остану овде, ако је могуће, а да у мировне мисије оде што више…, наравно да то не зависи од вас већ од договора или уговора који се потписују. Шаљемо једну лепу поруку да наше оперативне јединице са ружним искуством из протеклог периода не узму учешће у борбеним акцијама. У том контексту, изненађује ме дискусија неких мојих колега народних посланика који су се фокусирали на НАТО агресију, заборављајући да је Србија 1992. године званично била угрожена сецесијом бивших република и да је много војника ЈНА, која данас више не постоји, али је Србија сукцесор и наследник свега тога, настрадало бранећи суверенитет СФРЈ, покушавајући да сачувају државу и да су једног пресеченог датума 1992. године све то жртве агресије на наш народ који је морао да се брани.

Доласком наших сународника из Републике Српске Крајине и из других подручја која су угрожена и који су протерани, број оних, које сте навели раније министре, то је вероватно тачан број Министарства одбране, је много већи број оних који су настрадали од оних који су били противници нашег народа, без обзира што смо покушали да заштитимо Југославију, да останемо сви заједно у њој, је много већи. Сама права тих људи су угрожена.

На крају своје дискусије ћу да напоменем још једном као и прошли пут да је потреба доношења закона о борачко-инвалидској заштити нешто што је иначе предмет интересовања и ових наших војника који одлазе, за сада њих петстотинак, верујем у наредних пар година и преко 1.000 војника, у мировне мисије и да је тај закон који је донет 1998. године, а данас се примењује, треба променити јер смо једина земља у региону која није донела такав закон. То очекују сви припадници како војске тако и полиције који су били ангажовани у ратним операцијама или у мировним операцијама. То очекују и грађани и њихове породице. Није мали број грађана Србије који се ослањају на тако нешто. То очекује и ових 500 војника који су распоређени у мировним мисијама, јер су и они сами по себи учесници тих операција.

У то име ћемо подржати сва три предлога. Намерно се нисам дотакао трећег предлога из овог сета закона. О томе су доста говориле моје претходне колеге. Вероватно ће се и наредни говорници држати свега тога, јер је интересантно прислушкивање, ко је кога слушао, шта је ко радио. То је увек једна интересантна тема. За мене као бившег војника је ово интересантна тема, а то је да наши војници одлазе да чувају мир у свету и враћају се кући својим породицама и тако треба да наставимо у наредном периоду и да ширимо што лепшу слику о Србији и грађанима Србије и професионалним војницима и полицајцима наше земље. У то име ћемо подржати сва три предлога и у дану за гласање за њих гласати. Хвала.

Категорије: Посланичка група