ТРЕЋЕ ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ НС РС Посланичка група

Предлог закона о потврђивању Коневнције Међународне организације рада број 181 о приватним агенцијама за запошљавање и Предлог закона о потврђивању Коневнције Међународне организације рада број150 о администрацији рада
МИРЈАНА ДРАГАШ: Поштовани господине министре, поштовани председавајући, господо посланици, драго ми је што се данас пред нама овде у парламенту налази предлог две конвенције које су, како се из досадашње расправе у парламенту види, веома важне за област рада и које су самом својом појавом овде изазвале велику пажњу и одређену расправу.051_150x0

Одмах на почетку желим да кажем да је Предлог закона о потврђивању Конвенције Међународне организације рада број 181 о приватним агенцијама за запошљавање и Конвенције МОР број 150 о администрацији рада важна и да ће СПС свакако гласати за предлоге који су овде пред нама. Зашто?Ове конвенције односе се на додатно уређивање области рада, запошљавања, положаја радника и укупног односа у контроли и евалуацији политике рада.Оне припадају активностима важним за спровођење тзв.програма пристојног рада у Републици Србији који је усвојен 2008. до 2011. године и њега посебно подвлачим зато што подразумева стварање једног миљеа у коме се рад уважава, поштује и ставља на одређено место које је законом и системима уређено и одређено и које ствара самим тим законски основ да радник буде уважен на том радном месту.

Наша држава налази се у процесу примене политика и институционалних промена које су предвиђене националним стратегијама за развој.Ове стратегије имају за циљ прилагођавање и институционалног и законодавног оквира који мора да створи модерно, уређено и отворено тржиште рада, које је у складу са тим новим односима који се код нас формирају и развијају и токовима који су присутни.

Наш циљ је и привредни развој и креирање или стварање нових радних места.Да би се ово постигло потребно је извршити и реорганизацију институција, те и ово иде у том правцу, које су надлежне за послове рада и запошљавање.То тражи унапређење и осавремењивање и Јавне службе за запошљавање, о чему је сада било посебно речи, као и регулисање, развој и надзор приватних агенција за запошљавање које су код нас установљене, раде и функционишу на одређен начин.Зато ратификације Конвенције рецимо број 181 о приватним агенцијама за запошљавање значи још једн корак усклађивања нашег законодавства са законодавством ЕУ.

Конкретно, ова конвенција је усвојена у Женеви 1997.године и тиме је постала део европског законодавства. Усвојило их је преко 30 земаља. Кад погледамо мало конвенцију, кључне речи су: радници, обрада личних података, репрезентативност организација, послодавци, радници, држава.

Овај предлог закона у члану 8. предвиђа могућност остваривања одговарајуће заштите за раднике мигранте, што до сада у овој дискусији није било речи, што сматрам да је веома значајно и нарочито и ако се и када се они, што би требало да буде и редовна пракса, редовно запошљавају, што је већ почело овде да се догађа. Када се радници из једне земље регрутују за рад у другој земљи, то такође ствара могућност да се изврши закључивање билатералних споразума са циљем спречавања злоупотребе и противправних радњи приликом запошљавања.

Ове конвенције такође, о чему до сада није било речи, обезбеђују примену мера против злоупотребе деце и експлоатације деце и дечјег рада као једног посебног облика који постоји, надамо се код нас не тако развијено, али у сваком случају је у области и у сфери рада заступљено.

Друга конвенција о којој је овде реч 150 о администрацији рада,  подразумева стварање институционалног оквира којим се води администрирање рада у новим привредним условима који превазилазе послове и надлежности самог министарства, односно једне посебне републичке службе.

Зато овај закон омогућава да се обухвате све активности које помажу у изради, примени, контроли и евалуацији политике рада.Ово су послови који ангажују цео систем министарстава и јавних агенција, које се баве питањима рада, али и учешћем и координацијама активности послодаваца, радника и синдиката.Закон предвиђа могућност да се неки облици евиденције делегирају нижим облицима власти, локалним самоуправама, невладиним организацијама, или не пример неким синдикалним организацијама за своју одређену грану.

 

Ова конвенција, да подсетим усвојена је још 1978. године у Женеви, ратификовало ју  је преко 70 држава, што је рекао и сам господин министар у свом уводном излагању и такође када се код нас усвоји и постане део нашег радног законодавства обезбеђује прилагођеност нашег уређивања овог поља рада и његовог бољег усклађивања са законима Европске уније.

Подвлачим, да ово питање и усклађивање нашег домаћег законодавства са законима Европске уније, сматрам да је значајно, не због Европске уније, не због наше жеље да постанемо њен саставни део, мислим да је оно значајно, пре свега због нас самих.

Да бисмо имали модерну, уређену државу, да бисмо имали уређене односе, морамо да имамо и савремене законе који су усклађени са оним што постоји на самом тржишту и у свим оним облицима у којима може да се појави рад. Дакле, и у томе како делују на тржишту послодавци, како су организовани, шта нуде, која су њихова права, које су њихове обавезе, која су права, које су обавезе запослених, при томе, да се јако поштује оно што сам рекла на почетку, шта су то стандарди пристојног рада и да у складу са њим и тим стварима, наравно радници буду на одговарајућем месту. При томе, свакако, држава, као што се показује има своје важно место.

Дакле, када је реч о овим конвенцијама, сматрам да су оне веома значајне, да је Министарство овим урадило један значајан искорак, али, показује се и да је у овим процесима веома важна улога социјално-економског савета који ниједног тренутка не смемо ни запостављати, ни занемаривати, не због њега самог као таквог, него управо због учешћа и положаја свих актера који чине један социјално-економски дијалог и партнера који се у овом процесу, наравно, као одговорни појављују.

Овде су поменута, пре свега, одговорност Министарства за рад, поменута је одговорност, значај и улога синдиката, затим, Агенције за запошљавање, односно тржиште рада.Свако са свог аспекта и из миљеа из ког долази, говорио је о значају појединих од ових субјеката.

Увела бих овде још два актера, која сматрам веома значајним када је реч о раду, радним односима и запошљавању, а то је, пре свега, Министарство привреде и Министарство пољопривреде.Односно, политику Владе која стварајући услове за рад, која стварајући могућност да се у оквиру остваривања својих политика, пре свега ова министарства привреде, односно пољопривреде развијају, обезбеђују средства.Они стварају тај потребни миље који касније Министарство за рад, својим активностима и својим надлежностима развија, у свим другим сферама које су значајне за положај запослених.

Овде бих, наравно, истакла важност нечега што је такође поменуто, а то је да већ сада морамо одговорно размишљати о томе шта је понуда наше радне снаге, каква је наша прилагођеност у том смислу, образованост, шта тражи то ново подручје и поље рада, не само са становишта онога што Србија данас има, него са становишта што ће Србија сутра да буде. Једна земља која има отворено тржиште, која има отворену могућност и доласка нових послодаваца, доласка нових људи који ће се овде запошљавати и уређеност њихових права у складу са међународним пословима, са међународним условима и организовано и са међународним одговорностима и правима из ове области.

Зато такође сматрам, да када развијају своје политике, Министарство пољопривреде и привреде, значи сви они сектори и послодавци наравно, сви они сектори који говоре о новим радним местима и о новој понуди да се људи запосле, морају да створе могућности да се једнако и под једнаким условима могу појављивати и домаћи послодавци, као и страни послодавци и да у том смислу нема неке разлике.

Најзад, све то онда може да омогући једну бољу дисперзију и разуђеност облика рада, струка које се запошљавају, прилагођавања разних образовних система потребама из области рада, стварања могућности за регулисано и исправно радно време, радне услове, радне односе, да не постоји мобинг, да постоји радна заштита и такође да у том смислу оно што стварамо као могућност за запошљавање увек има у виду и нешто што је код нас веома нажалост болно, и постоји, то је старосну структуру становништва.

Имајући у виду шта данас радимо, да би сутра, односно и прекосутра, млада радна снага нашла своје место овде, да би била одговоран субјект који ствара нове вредности, нове квалитете и којима ће моћи да омогући стварање нових вредности, при чему све старије категорије становништва морају да буду прилагођене за нова тржишта, за такође, своју укљученост у процесе рада на одговарајући начин, што мора да створи једну нови димензију у односу према раду, месту и улози сваког човека у односу на ову област.

Дакле, у сваком случају, сматрам да су ове конвенције у овом смислу веома значајне, да стварају нове могућности и обезбеђују наравно, да у наредном периоду укупна законодавна активност у области рада, штрајка, запошљавања и свих осталих сфера из ове области, буде уређенија и буде боља. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група