ЗОРАН АНЂЕЛКОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу o:

1)Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације одобрењу државног извозног кредита Владе Републике Србије;

2)Предлогу закона о Потврђивању Уговора о гаранцији измеђуРепублике Србије и Кувајтског фонда за арапски економски развој;

3) Предлогу закона о Потврђивању Споразума о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата;

4)Предлогу закона о Потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата у сарадњи у области одбране;

5)Предлогу закона о Потврђивању Уговора између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак

6)Предлогу закона о Потврђивању споразума између Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата о узајамном подстицању и заштити улагања:

“ На прузи Београд-Бар по пројектованој брзини воз би требало да иде од за шест сати и 42 минута. Он тренутно по постојећој брзини пруге, а не брзини воза, путује преко 13,5 сати. Значи, 13,5 сати му је садашњи ред вожње због лоше пруге. Зато су и једна и друга пруга, Коридор 10, Коридор 11, Београд-Бар изузетно важне како би се овим кредитом урадила реконструкција. И једна и друга пруга су електрифициране, имајући у виду да је прошле недеље потписан уговор по ЕБРД кредиту о набавци 21 електромоторног воза, који би фактички на овим пругама требало да се креће. Тиме се обезбеђују услови да железница у наредних три, четири, пет година може озбиљније да направи један искорак.“

На почетку одмах да кажем да ће СПС подржати све ове споразуме и договоре који су предвиђени у овом дневном реду када је реч о Споразуму са Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Руској Федерацији. Морам одмах да кажем да када је реч о овом првом споразуму да је министар рекао да су то лични односи. Мислим да су важни лични односи и често имамо негативан однос према личним односима нарочито када су у државном интересу. Шта су друго него лични односи који дају некада велики импулс да се овај пројекат убрза. Зашто ово кажем? Зато што имамо и руски кредит који се три године стоји у Влади, између Руске Федерације и Србије и коначно је данас пред парламентом.

Уколико се не варам, када је реч о разговорима са Уједињеним Арапским Емиратима онда је то нешто мање од три месеца. Од доласка принца је мање од три месеца. Желим одмах да похвалим ту експедитивност од почетка разговора до спровођења свих оних процедура које су биле неопходне у Влади и парламенту да се што пре крене у реализацију ових споразума са Уједињеним Арапским Емиратима.

Овде је било доста речи о пољопривреди, шта то доноси, шта односи, ко ће коме да донесе, па чак и та примедба да је боље да је то ишло на тендер. Они би подржали. Нажалост, већину приватизација смо урадили преко тендера и већина је неуспешна. Много је важније када знате са ким разговарате и када постигнете државни интерес за тај пројекат, него када не знате ко ће се појавити на неком послу и почетном ценом постигне неки ефекат, а на крају ништа.

Када је реч о реализацији, у неким од ових пољопривредних комбината сам био и знам у каквом су стању, знам у каквом су стању данас финансијском, чак уз ту фамозну реченицу да су у реструктурирању па не дугују никоме ништа, тачније речено не извршавају претходне обавезе. Знамо колико је било радника пре него што су ушли у реструктурирање, а колико је данас, и колика је била производња пре, а колико данас. Сва ова предузећа су објективно у тешкој позицији. Када би се укинуо статус реструктурирања они би требали да враћају неке претходне дугове и сви би без дилеме отишли у стечај. Али, ја овде видим једну другу шансу не само тиме што ће се ових 14.000 хектара ставити у функцију. Ових 14.000 хектара, дубоко сам уверен и делим оптимизам министра Динкића, уосталом, онај ко није оптимиста не треба овај посао ни да ради, јер не би требао ни да га предложи ако не верује да ће бити изузетно успешан. Дубоко верујем , не само када је реч о цени закупа, него и о улагању у саму пољопривредну производњу, да то треба да буду огледна поља, да покажу у ствари шта земљиште у Србији, шта пољопривреда у Србији

када је реч о одређеним усевима, који се буду овде производили, може да донесе. Мислим да они треба да буду подстицај другим комбинатима и домаћинствима да постигну тај ефекат који ће се на овим пољима постићи.

Дубоко верујем, са овим цифрама које су предвиђене за улагање у овим парцелама, да ће се то постићи за једно две или три године и да ћемо на тај начин разговарати овде. Уосталом, да будемо искрени, сви ми причамо о томе да ли се довољно даје у пољопривреду или не, али да би се један хектар привео намени, наводњавање и одводњавање, стварање доброг засада на том простору, најмање 50.000 евра по хектара треба да би се привело намени, па када израчунамо ову количину онда ћемо схватити колико је потребно да се уложи.