ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. на заједничком начелном и јединственом претресу о:

Предлогу закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, Предлогу закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Предлогу закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Републике Бугарске о узајамној заштити и размени тајних података

“Овај законски предлог заправо треба да створи механизме провере, како се бивши осуђеник понаша на слободи да би се тиме могло контролисати и да ли то понашање води ка понављању можда, неког злочина.Треба учинити наравно све да се спречи понављање дела и ми верујемо да ће се то постићи овом законским предлогом.Врло јасно су дефинисане мере које ће се спроводити.Не желим појединачно да говорим о тим мерама, али поновићу: и силоватељи и педофили морају бити осуђени максимално затворском казном.”

Пред нама је пет законских предлога који се тичу  и односе се на област правосуђа.

Оно што желим да кажем, на самом почетку а заправо поновићу оно што је овлашћени представник посланичког клуба СПС рекао у уводном излагању, посланици СПС у дану за гласање подржаће свих пет законских предлога.

Покушаћу неколико реченица да саопштим и разлоге за такав став посланичког клуба, када је реч о свим предложеним законима. Најпре, када је реч о Предлогу закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, тачно је да је доношење овог закона, између осталог, о томе је било речи, и обавеза која произилази из Конвенције Савета Европе, коју је Народна скупштина Републике Србије потврдила, мислим, у мају 2010. године.

Али, оно што желим да кажем јесте да неке ствари, не само ствари које се тичу области правосуђа, већ и осталих области, осталих сфера живота у Србији, ми треба да учинимо не зато што оне произилазе као обавеза коју нам намеће Конвенција Савета Европе или обавеза која нам произилази из европских интеграција, већ неке ствари просто у Србији треба да учинимо због нас самих. У конкретном случају, када је реч о овом закону, треба да га усвојимо због наше деце, због све малолетне деце у Србији.

Суштина је заправо у следећем, законски оквир за заштиту деце није добар. Напротив, и то је наведено у образложењу овог законског предлога, повећан је број кривичних дела против полне слободе која су извршена према малолетним лицима.  Дакле, постојећи законски оквир није довољан да се на једној страни заштите деца, а на другој страни,  на најригорознији, али хајде да не будем превише груб, на најадекватнији начин, казне починиоци ових кривичних дела.

Ми заиста желимо да верујемо да ће се усвајањем овог законског предлога створити правне претпоставке за бољу заштиту деце од насиља, и јавни регистар и надзор могу бити превентива, али знате шта, за најтежа кривична дела, за најтеже злочине треба изрицати и најстроже казне. Наравно, то не може и неће бити решено овим законским предлогом. Многи осуђеници који су одслужили казне, данас шетају, нажалост, Србијом и не постоји апсолутно никакав вид контроле, а регистрован је, као што смо могли чути, и велики број повратника јер су само до пре неколико година они осуђивани на минималне затворске казне, од две или три године.

Овај законски предлог заправо треба да створи механизме провере, како се бивши осуђеник понаша на слободи да би се тиме могло контролисати и да ли то понашање води ка понављању можда, неког злочина.Треба учинити наравно све да се спречи понављање дела и ми верујемо да ће се то постићи овом законским предлогом.Врло јасно су дефинисане мере које ће се спроводити.Не желим појединачно да говорим о тим мерама, али поновићу: и силоватељи и педофили морају бити осуђени максимално затворском казном.

Што се тиче Предлога закона о одузимању имовине стечене криминалом, већ је речено,важећи закон јесте донет октобра 2008.године, његова примена јесте почела марта 2009. године. Сложићу се са колегама које се малопре дискутовале, та примена јесте дала и одређене позитивне резултате.Она јесте утицала да се реализује један део оних главних циљева, који су заправо били и суштина усвајања овог законског предлога.Наравно, министар је рекао, кроз четворогодишњу примену овог закона, могли су се сагледати оне позитивне стране али могли су се уочити и они недостаци, односно одређени проблеми.Ми заправо о томе данас говоримо кроз овај законски предлог.

Наравно, ако је потребно отклонити неких 60% одредби чланова, односно одређеног закона, онда је логично да идемо на усвајање новог текста закона. При томе, желим да кажем да су разлози који су наведени за усвајање овог законског предлога за нас у потпуности оправдани.Дакле, најпре 2011.године усвојен је нови Закон о кривичном поступку, 2009. и 2012. године извршене измене Кривичног законика и логично је извршити одређена усклађивања. Затим поступак за привремено одузимање, уређен је, а о томе је већ било речи, одредбама чланова од 23.до 37. Закона. Управо тај део има за циљ да отклони оне недостатке и уочене проблеме, који су се јављали у пракси.

Не желим да говорим о свим тим новинама појединачно, али рећи ћу да ми верујемо да ће новине које су унете допринети већој ефикасности у поступку привременог одузимања имовине, али са друге стране да су веома значајне са становишта поштовања људских прва.

Такође, већ је о томе било речи, једна од најзначајнијих новина је да се поступак за трајно одузимање имовине покреће тек након правоснажности пресуде за кривично дело.Дакле, суштина је да се не повреди претпоставка невиности и да се некоме ко није правоснажно осуђен одузме имовина. Верујемо да то није био случај у протеклом временском периоду, али исто тако сматрамо да је јако добро и овакву ситуацију правно и законски регулисати.

Дакле, поред јасно дефинисаних већих овлашћења, ми верујемо да ће овај закон омогућити и лакши и ефикаснији рад и дирекције и јединице за финансијске истраге.Дакле, суштински циљ који се желео постићи и 2008. године, када смо усвајали тада законски предлог се наравно не мења, али се покушавају исправити све оне уочене грешке, дакле отклањају се све оне евентуалне, хајде да кажем, и законске рупе које би могли искористити адвокати осуђених и то се чини управо кроз боље регулисање одузетом имовином и кроз, већ је било о томе рећи, повећања овлашћења.

Дакле, приоритет Владе, потпуно јасно и потпуно прецизно желим да кажем, јесте одлучна, континуирана и успешна борба против корупције и криминала и кроз овај закон Влада жели да пошаље још једну јасну поруку.

Предлог закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела је заправо и о томе је већ било речи – усаглашавању овог закона са изменама и допунама Кривичног законика, који је усвојен 2012.године и којим је прецизиран један већи број кривичних дела, али на другој страни и усаглашавање са Законом о тајности података у делу  који се односи на службену тајну.

На самом крају неколико реченица и о четвртом по реду законском предлогу.Наиме, нови Законик о кривичном поступку донет је чини ми се септембра 2011.године и несумњиво је да је доношење новог Законика о кривичном поступку једна од најважнијих новина у процесу реформе судства и кривично-процесног законодавства у Србији.

Новине које су предвиђене тада овим закоником имале су за циљ да нас уврсте у ред земаља које на један модеран начин, али у складу са правним поретком решавају питање кривично-процесних правних процедура и овлашћења, односно одговорности учесника у кривичном поступку.

Ми наравно подржавамо циљеве процесних закона. То јесте један од суштинских разлога зашто је потребна успешна реформа правосуђа и по ко зна који пут ћемо рећи да треба отворено да разговарамо и о ефикасности и о заштити права људи у поступку као и о квалитету, јер сваки од ових сегмената може у негативном, може у лошем смислу утицати на правни поредак.

Три су основна разлога предложених измена и допуна овог закона.Дакле, први у току примене уочено је да не постоји одредба која се односи на одређивање притвора након изрицања првостепене пресуде и важно је уредити ову правну ситуацију.

Други разлог, укида се обавеза поседовања посебног стажа и сви адвокати ће на такав начин бити једнаки, бити равноправни и обзиром да су крајем 2012.године усвојене измене и допуне Кривичног законика, важно је интервенисати у одредбама процесног закона која се односи на кривична дела за која се могу одредити и посебне доказне радње.

На самом крају, још једном ћу поновити, посланички клуб СПС, у дану за гласање подржаће све законске предлоге.