Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима:

„Сврха овог закона и порука је – спречити учиниоце ових кривичних дела да даље и икада више врше ова кривична дела. Како? Једноставно, на начин који је апсолутно легитиман и који подразумева казне адекватне и примерене кривичном делу, начину извршења кривичног дела, степену друштвене опасности. Једино оштрим кажњавањем, С друге стране морам да укажем да предложеним законом се остварује још нешто, још један циљ и још једна сврха у кривично-правном смислу речи, а то је продужена превенција и то како специјална, тако и генерална, као и ресоцијализација. Зашто превенција и ресоцијализација? Због тога то се управо овим законом покушава да се спречи вршење кривичних дела, а самим тим смањи и број учиниоца кривичних дела и број кривичних дела. Онда смо у смислу специјалне превенције много постигли. У смислу

ресоцијализације ће се постићи оног тренутка када последице осуде коначно заживе. Оне су овим законом заиста и специфиране и утврђене“.

« У овој расправи о сету правосудних закона, без намере да вреднујемо значај, јер су и те како сви значајни, и то сви предложени закони,  несумњиво је да највећу пажњу, барем пажњу јавности, завређује управо Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима. Морам одмах да истакнем да предложеним Законом о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима се несумњиво пружа знатно већи степен кривично-правне заштите управо овој старосној популацији.

Оправданост доношења овог закона потврђују и чињенице са којима се наше друштво, нажалост, свакодневно суочава на најсуровији и најмонструознији начин. Данас су малолетна лица, а све више и нарочито веома младе особе, жртве бруталних, подмуклих и бестијалних напада на њихову личност, а у тим нападима се најчешће угрожавају полне слободе младих људи. Све је већи број кривичних дела на штету малолетника, где учиниоци таквих кривичних дела свирепо и на нарочито поражавајући начин уништавају младе животе. Последице таквих кривичних дела су нарочито тешке и далекосежне, по мени чак и неотклоњиве. Ово посебно из разлога што малолетна лица постају жртве обљубе, силовања, блудних радњи, злоупотреба у порнографији, компјутерској технологији преноса података итд. Ове последице подразумевају неминовно и менталне и психолошке девијације код тих младих људи које остају за цео живот. Неретко се и интензивирају у тој мери да жртва више није способна да се укључи у друштво, да се социјализује, да се школује, да се професионално изграђује, да креира свој живот на што квалитетнији начин. Дакле, та жртва постаје неминовно изгубљена за друштво због неповерења у друштво, због неповерења због тога што се управо појављује као жртва оваквог монструозног чина.

Маријин закон је зато Маријин закон, зато што се десило нешто што је најмонструозније што се могло десити, а онда цело друштво постаје одговорно, јер је неминовно да се неповерење рађа према државном апарату уколико државни апарат не реагује.

Сигурно је да су ово барем неки од разлога оправданости доношења овог закона, али шта је сврха? Сврха овог закона и порука је управо ово последње што сам рекао – спречити учиниоце ових кривичних дела да даље и икада више врше ова кривична дела. Како? Једноставно, на начин који је апсолутно легитиман и који подразумева казне адекватне и примерене кривичном делу, начину извршења кривичног дела, степену

друштвене опасности. Једино оштрим кажњавањем, при чему морамо имати у виду да казнену политику не креирамо ми, не креира Скупштина Републике Србије, већ је креира судска пракса и судови. Управо судовима се оставља на оцену да на најадекватнији начин предупреде оштрим казнама са несумњивим елементима репресије оваква кривична дела. С друге стране морам да укажем да предложеним законом се остварује још нешто, још један циљ и још једна сврха у кривично-правном смислу речи, а то је продужена превенција и то како специјална, тако и генерална, као и ресоцијализација. Зашто превенција и ресоцијализација? Због тога то се управо овим законом покушава да се спречи вршење кривичних дела, а самим тим смањи и број учиниоца кривичних дела и број кривичних дела. Онда смо у смислу специјалне превенције много постигли. У смислу

ресоцијализације ће се постићи оног тренутка када последице осуде коначно заживе. Оне су овим законом заиста и специфиране и утврђене.

Последице осуде које су овде наведене, почев од губитка јавних функција, губитка запослења на радном месту где је учинилац кривичног дела везан за посао са малолетницима, забрану стицања јавне функције, као и забране заснивања радног односа опет на пословима који се везују за рад са малолетницима, несумњиво јесте добар основ да ове последице произведу и прави резултат. Међутим, у односу на посебне мере које је предлагач дефинисао у закону, а нема потребе да их посебно набрајам, нарочито у односу на оно што је предлагач и препознао као врло осетљиву област и врло опасну зону деловања кроз забрану посећивања места где се окупља већи број младих људи, посланичка група СПС је управо на овај део предложеног закона и то на одредбе члана 6, 7. и 9. поднела амандмане. Зашто? Због тога што сматрамо да у овом делу предложени закон није на најадекватнији начин регулисао начин извршења посебних мера. Ми смо анализирали одредбу члана 6а став 3. и уколико би ова одредба опстала, онда би сва осуђена лица дошла након правноснажности судске одлуке у неједнак положај.

Морамо да имамо у виду да су они учиниоци кривичних дела која су различита по квалификацији, различита по степену друштвене опасности, различита по начину извршења кривичног дела. Немогуће је да сви они, с обзиром на те различитости, буду обухваћени овим законом тако што ће бити одређено трајање како последице осуде, тако и посебних мера у тзв. фиксном периоду од 20 година. Ту смо потпуно сагласни са амандманима које је, како сам их данас погледао, предложила и ДС. Сматрамо да у том делу овај закон треба изменити, амандмане прихватити и да тај период буде одређен до 20 година, али најдуже до 20 година. На тај начин се задовољава и оно елементарно уставно начело, да су сви једнаки пред законом. Посланичка група СПС, поред тога, сматра да, осим оних посебних мера које су дефинисане у предложеном закону, исти закон може бити квалитативно побољшан.

Свесни смо да ниједан закон не може обухватити све ситуације, да у животу постоји толико ситуација да је не знам колико закона и колико квалитетних закона, све ситуације неће моћи бити обухваћене законском регулативом. С тога је наш допринос да се барем један део, један корпус, један сегмент попуни новом посебном мером која можда није баш срећно и прецизно формулисана, али би се могла назвати као забрана обављања послова и активности који подразумевају рад са малолетницима у посебним околностима. Замолио бих народне посланике да заједно са нама на ово обрате посебну пажњу. Зашто? Зато што смо свакодневно сведоци да људи који раде на едукацијама младих, нарочито малолетника, људи који та малолетна лица припремају за дипломске испите, за полагање испита на факултетима, за полагање пријемних испита, као потенцијални

учиниоци кривичних дела у таквим посебним околностима заиста могу изазвати посебну особиту угроженост малолетника. Управо је због тога амандманом који је поднела посланичка група СПС покушано да се задовољи и оно што подразумева повећан степен заштите и у оваквим посебним околностима. Због чега би једну овакву осетљиву зону као што је ова, осетљиву област деловања изоставили? Да не говорим о томе у којој мери као потенцијални учиниоци кривичних дела могу да се појаве спортски тренери и тренери у другим областима, аниматори у културно-

забавним садржајима и лица која се баве сличним активностима. Уколико ове посебне области не обухватимо онда смо оставили једну зону потпуно кривично-правно незаштићену. Да ли то смемо? Мислим да у том правцу предлагач треба да има у виду и ове чињенице, као потпуно оправдане, за прихватање амандмана који смо предложили. Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати овај закон и надамо се да ће

Министарство правде и након усвајања овог закона радити на доношењу још квалитетнијих, бољих законских и подзаконских аката како би се на још већи степен заштите, кривично-правне заштите подигло оно што се тражи у односу на малолетна лица која су несумњиво највише угрожена када је у питању овај закон.