Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела:

«Суштински квалитет овог закона јесте то да се код одузимања имовине, без обзира да ли се ради о привременом или трајном одузимању, води рачуна о нечему што у поступку подразумева елементарна начела, пре свега заштиту личности и тајности података а истовремено ефикасност и хитност поступка. Ова начела ако се доследно поштују у поступку несумњиво указују да ће и сам поступак одузимања имовине бити крајње ефикасан».

Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела остварује се једна врста континуитета законодавне регулативе. Зашто континуитета законодавне регулативе? Због тога што смо ми већ имали донет Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела из 2008. Године. Предложени закон треба подржати јер су одређена решења боље регулисана, прецизније, јасније и поступак одузимања се дефинише на далеко квалитетнији начин.

Међутим, да би грађанима било јасно због чега посланичка група СПС истрајава на томе да је у питању квалитетно законско решење, онда треба поћи од следећих чињеница без намере да понављам оно што се иначе наводи у овом закону. Пре свега добро је да сте ви као предлагач увели нова кривична дела, да су овде систематизована и она кривична дела која су у скорој прошлости унета и у Кривични законик. Добро је што се сада на далеко ефикаснији начин кроз ефикасан поступак регулише и питање одузимања имовине која је проистекла из кривичног дела, али која је то имовина.

Дефинишемо та дела на два начина. У општем смислу то је и покретна и непокретна имовина, то су и добра и користи. Добра могу бити материјалне или нематеријалне природе или нематеријалног карактера али је суштински рећи да је имовина оно што је проистекло из кривичног дела на противправан незаконит начин и у ужем смислу то је она имовина чија вредност је у неочигледној несразмери, дијаметралној супротности са законитим приходима власника имовине. Овде је неминовно да се ради о нечему што не може бити стечено на легитиман начин.

У чему се састоји легислатива процедуре самог поступка? Састоји се у томе што је овде предлагач веома јасно дефинисао ко има страначку легитимацију у овом поступку. Страначку легитимацију у овом поступку несумњиво има јавни тужилац и власник имовине. Сви остали у поступку су органи. Имамо једну организацију при МУП која се бави финансијском истрагом, Дирекцију за управљање одузетом имовином и суд. Ко покреће поступак? Једини ко може да покрене поступак је јавни тужилац. Осим тога он у фази финансијске истраге и управља поступком. То је нешто што овом закону даје посебан квалитет, јер је процедура недвосмислено јасна и прецизна.

Суштински квалитета овог закона јесте оно што је и у уводном излагању предочено од стране предлагача а то је да се код одузимања имовине без обзира да ли се ради о привременом или трајном одузимању имовине, води рачуна о нечему што у поступку подразумева елементарна начела, пре свега заштиту личности и тајности података а истовремено ефикасност и хитност поступка. Ова начела ако се доследно поштују у поступку несумњиво указују да ће и сам поступак одузимања имовине бити крајње ефикасан.

На крају тачно је да је најквалитетније оно што подразумева да се поступак трајног одузимања имовине може покренути тек након правоснажности пресуде из које се види да је утврђено ко је окривљени, истовремено оглашен кривим и осуђен за кривично дело из којег је проистекла имовина која се одузима. На тај начин се избегава паралелизам или комплементарност тако што неће доћи до повреде презункције невиности с једне стране, а с друге стране нећемо водити два паралелна поступка. Један кривични поступак да би утврдили ко је крив, а други поступак да одузмемо имовину.

Сврха доношења овог закона као и раније важећег закона и порука коју ми шаљемо јесте да се избегне енормно богаћење учинилаца кривичних дела физичких и правних лица повезаних са њима на имовини која је проистекла из тих кривичних дела. С друге стране сврха овог закона јесте да се имовина и заштити а штити се сходно процедури коју сам покушао да предочим у најкраћем смислу речи.

На крају постоје и процесни закони који су данас предмет нашег расправљања. Ту морам да истакнем, нестављајући се у улогу представника адвокатуре, јер ми то не пада на памет иако се бавим тим послом, али у сваком случају као човека који дели мишљење свих адвоката. Урадили сте једну сјајну ствар за адвокатуру јер сте коначно из закона избрисали једну дискриминаторску одредбу а та одредба подразумева негативну селекцију адвоката. Та негативна селекција адвоката је била произведена у до сада и сада актуелном ЗКП јер је адвокат који је квалификован као бранилац могао бранити у кривичним поступцима само уколико има одговарајуће радно искуство или радни стаж у адвокатури. Они који су имали врло мали стаж од неколико месеци или годину дана су били потпуно дискриминисани, па макар то биле и судије које су преко 20 или 30 година провеле у правосуђу, прешле у адвокатуру и наставиле свој посао. Ко може да убеди грађане и нас овде да они не знају свој посао? Нико.

На крају оно што подразумева едукацију младих правника адвокатских приправника је заживело у најбољој мери и на најквалитетнији начин у овом закону а то је да и адвокатски приправници могу замењивати адвоката принципала у кривичним поступцима где се појављују окривљени за кривична дела запрећена казнама до пет година затвора. Сјајна шанса да се млади људи едукују, да стекну искуство, а касније да наставе да раде свој посао као што су многи од нас прави изворни адвокати радили. У то име и у име свих нас адвоката вам захваљујем.

Желим да кажем да ми немамо ни једну једину дилему да у дану за гласање не подржимо, подржаћемо све ове законе. С друге стране позивам све колеге народне посланике без обзира да ли су из позиције или опозиције, да уколико су у овом мом излагању препознали квалитет закона, да нам се придруже у томе да их подржимо.