ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС на Трећој седници првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о :Предлогу закона о железници, Предлогу закона о потврђивању Стразбуршке конвенције о ограничењу одговорности у унутрашњој пловидби (CLNI 2012) и Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта:

“Изградњом пруге Ваљево-Лозница њеним повезивањем са пругом Тузла-Лозница битно се смањује пут роба из БиХ, ка Македонији и Блиском Истоку. Такође, пруга Ваљево – Лозница је саставни део јужне савске магистрале од Словеније преко Хрватске и Републике Српске до Србије, а њеним завршетком били би значајно скраћени и железнички путеви западне Србије ка Бару, Македонији и Грчкој.”

Желим на самом почетку да кажем да ћу акценат у свом излагању ставити на Предлог закона о железници.

          Реч је о законском предлогу о којем је, септембра или октобра 2011. године, у Републичком парламенту већ вођена расправа, завршена расправа у начелу, завршена расправа у појединостима и због разлога о којима смо говорили током јучерашњег дана, овај, рекао бих, квалитетан законски предлог није усвојен и није направљен први корак у регулисању једне изузетно важне и значајне области у Србији.

          Оно што желим на самом почетку да кажем јесте да, од тренутка када је парламент 2011.године требало да се изјасни о овом законском предлогу до данас, чини ми се, министре, да је изгубљено драгоцено време за српску железницу. Исто тако мислим да, у тренутку када је парламент требало да се изјасни 2011.године о овом важном законском предлогу, није постојао ниједан довољно оправдан разлог да парламент не подржи овај квалитетан закон. Али исто тако мислим да је важно да данас, када поново почињемо расправу о Предлогу закона о железницама, говоримо о железницама као јединственој целини, као јединственом систему.Наравно да није прихватљиво и да није добро уситњавање, цепање, дељење железничког система, јер пруге јесу власништво државе у целини и тако треба да остане.То је став посланичког клуба СПС.

          Као што смо могли чути током јучерашње расправе, Предлог закона о железници јесте системски закон и свакако треба да уреди једну изузетно значајну и важну област у Србији, област железнице. Железница јесте, рекао бих, један изузетно комплексан и сложен систем. Сама сложеност и комплексност железнице као система произилази из чињенице да је железница састављена од неколико изузетно важних и значајних компоненти и ту, пре свега, мислим на железничку инфраструктуру, на обављање путничког и робног саобраћаја, управљање инфраструктуром и безбедност у саобраћају која је регулисана још једним важним законом, а то је Закон о безбедности у саобраћају. Реч је о важној, значајној, али и изузетно сложеној и комплексној области, бројна су отворена питања и моје неко лично виђење је да ће бити изузетно тешко овакву једну сложену област регулисати једним законом, ма колико он у овом тренутку, гледајући његов садржај, био довољно квалитетан.

          Овај законски предлог, то је неспорно, нуди бројна нова и доста добра решења, али постоје неке процедуре, неки процеси, поступци, детаљи за које мислим да би било боље да смо их накнадно утврђивали подзаконским актима.

          Свакако позитивна страна законског предлога јесте да он обухвата управљање јавном железничком инфраструктуром, као што смо могли чути током јучерашње расправе, раздваја управљање инфраструктуром од организовања превоза робе и путника, као и јавног превоза и превоза за сопствене потребе.Такође, рекао бих да овај законски предлог, на један сасвим довољно јасан и прецизан начин, дефинише и појам железничке инфраструктуре у саобраћајном и техничком смислу и то јесте важна претпоставка за раздвајање делатности управљања инфраструктуром од комерцијалних послова организовања превоза робе и путника.

          Закон раздваја и дели инфраструктуру на јавну и индустријску железницу, у смислу њене отворености за коришћење од свих евентуално заинтересованих корисника. Железничка инфраструктура, о томе је јуче било речи, има статус добра у општој употреби и у својини је Републике Србије што је, на самом почетку како сам рекао, изузетно важно и то је опште прихваћено у Европи.

          Мислим да је последњи Закон о железници, исправите ме ако грешим, усвојен 2005.године. Дакле, шест година након усвајања актуелног Закона о железници приступило се изради новог законског предлога.То јесте још један аргумент, још једна чињеница која говори у прилог констатацији да је реч о једној живој и изузетно сложеној материји и да ће ипак бити потребно време да се ова материја и област у целости јасно регулише.

          Оно што такође желим да истакнем као изузетно позитивно јесте операционализација европских стандарда и директива, њихова имплементација, њихова примена у наш систем, са циљем о којем сте и ви током јучерашњег дана, министре, говорили, да наше железнице буду део европског железничког система. То треба да буде циљ и ми верујемо да овај законски предлог иде и корача ка реализацији тог циља.

          Такође, верујемо да ће бити отклоњени сви они недостаци који јесу уочени када је реч о актуелном законском предлогу.Верујемо да овај закон о којем данас говоримо јесте добар за железнице данас, али јесте добар и за железницу у перспективи, односно за будућност српске железнице.

          Шта је то што као посланички клуб очекујемо када је реч о овом законском предлогу? Пре свега очекујемо јаснију позицију железничког система Србије и када је реч о инфраструктури и када је реч о организовању робног и путничког транспорта, отвореност наше железничке мреже у Србији, веће коришћености од стране заинтересованих корисника из Европе, као и рационалнији и комерцијалнији, али и успешнији и ефикаснији систем. То су очекивања посланичког клуба када је реч о овом законском предлогу.

          Сматрамо такође да предлагач јесте добро поступио када се одлучио да уочене недостатке у актуелном закону не исправља кроз измене и допуне, него кроз израду новог законског предлога, како би се његова примена учинила и практичном и ефикаснијом.

          Рекао сам да овај закон пружа нека нова доста добра решења. Желим да истакнем само нека за која сматрам да јесу позитивна и да јесу изузетно значајна. Најпре, доношење националног програма железничке инфраструктуре сада постаје законска обавеза. Лично мислим да је то изузетно важно и значајно, пре свега ако хоћемо и у економском и у развојном смислу да искористимо оне шансе које Србија има као једна од битних железничких раскрсница у Европи. Дакле, морамо стратешки да се определимо какву железницу желимо, да ли ону из 19. века или железницу из 21. века.

          Доношењем оваквог програма омогућиће да дефинишемо јасне циљеве, обавезе, али и одговорности свих субјеката, са намером да циљ таквог програма буде пре свега модернизација железничких пруга у Србији. Када кажем модернизација железничких пруга у Србији, нећете ми замерити, обзиром да долазим из Колубарског округа, из града Ваљева, наравно да мислим пре свега на завршетак пруге Ваљево-Лозница. Обзиром да данас причамо о Предлогу закона о железници, искористићу прилику па ћу на само крају поставити и неколико питања која се тичу самог завршетка изградње пруге Ваљево-Лозница. Наравно да мислим и на завршетак железничког чвора у Београду. Наравно да мислим и на потпуну модернизацију железничког коридора кроз Србију, на модернизацију Барске пруге, електрификацију пруге у краљевачком крају и у Војводини.

          Дакле, успешна реализација овог подухвата треба да обезбеди добро место Србије на железничком транспортном тржишту. У супротном, нажалост, мислим да ће овај вид транспорта, бар у нашој држави, бити замењен неким другим транспортом. Када кажем неким другим, наравно, пре свега мислим на друмски и на водни саобраћај. Мислим да би то била огромна штета за Србију, јер Србија има добру шансу да у железничком транспорту буде једна саобраћајна кичма која ће да повезује средњу Европу са југоистоком, куда ће се у највећој мери кретати промет роба и људи у наредном временском периоду. Мислим да ми ту шансу као држава морамо и треба да искористимо.

          Такође, оно што је позитивно када је реч о овом закону јесте да закон јасно дефинише јавни превоз путника и робе у железничком саобраћају, утврђује права и обавезе, о томе сте говорили, привредних друштава која могу да се појаве као превозници, што опет на неки начин пружа и одговарајуће нормативне услове за веће коришћење постојећих железничких капацитета, што је изузетно важно.

          Дакле, и даље је прецизирано да је превоз у железничком саобраћају од интереса за градски, приградски, регионални и даљински превоз путника и оваквим решењима стварају се услови за много нових субјеката који могу узети учешће у организовању овог превоза и допринети, што је важно, популаризацији и коришћењу овог вида превоза као веома економски ефикасног и финансијски исплативог.

          Афирмација и популаризација ће бити могућа само ако створимо неке услове. Када кажем неке услове мислим на реструктурирање, боље организовање, али пре свега на бољу позицију наше националне компаније „Железница Србије“. Исто тако желим да кажем да без велике подршке државе неће бити могуће то реализовати. Пре свега подршке државе када су у питању дугови, када је у питању развој, када су у питању превозна средства. Дакле, без тога нема успешног опоравка националне компаније.

          Сваке године мислим да из буџета Републике Србије издвајамо око 10 милијарди или нешто више динара за железнице на годишњем нивоу. Врло често се могу чути мишљења да је то много финансијских средстава, али европско искуство железница показује да нема успешног опоравка без великих улагања, посебно нема опоравка „Железнице Србије“, ако смо реални и ако реално сагледамо стање у којем се железнице данас налазе, а пре свега мислим на пруге, мислим на опрему која јесте у огромној и великој мери дотрајала.

          Тачно је, нажалост, и то да су, кажем нажалост, јер данас говоримо о Предлогу закона о железници, улагања у путну привреду, не умањујем значај пројеката у области путне привреде, али тачно је да су улагања у путну привреду и по неколико пута већа у односу на улагања у модернизацију железнице. Ми смо убеђени да овај законски предлог ствара нешто другачије претпоставке, да ствара нешто другачији основ и да ће подстаћи већа улагања у пруге и возна средства.

          Бројна искуства иза нас су показала да ми у Србији можемо смањити број запослених уколико је то потребно и мислим да су железнице у значајној мери у протеклом временском периоду то и учиниле. Бројна искуства у Србији показују да ми можемо и спроводити рационализације, иако сте ви, министре, увек били некако противник рационализације, али можемо спроводити рационализације које јесу неопходне. Али, да се разумемо, ако нема инвестиција на железници, нећемо успети да опоравимо националну компанију, инвестиција и подршке државе. Железнице Србије, поновићу, јесу веома значајне и за државу, за привреду, али и за грађане.

          Желим да кажем, када је реч о овом законском предлогу, да ипак мислим да постоје одређена охрабрујућа решења и зато, наравно, ми и хоћемо, што апсолутно није спорно, у дану за гласање подржати овај законски предлог. Дакле, раздваја се одговорност која се тиче превоза путника робе од одговорности у односу на инфраструктуру и то јесте прва и основна претпоставка да овај систем учинимо ефикаснијим.

          Такође, желим да кажем да је добро решење што се на један јасан начин, рекао бих, дефинишу и статус и послови Дирекције за железницу.Улога Дирекције у регулисању тржишних услова и послова у области и безбедности железничког саобраћаја је изузетно велика и зато је важно да овим законским предлогом железница добије и обавезе, али и одговорности да настави да се на озбиљан начин бави регулисањем појединих питања из области железничког система.

          Наравно, поновићу, апсолутно ниједног тренутка нисмо доводили у питање, ми свакако сматрамо да овај законски предлог у дану за гласање треба и мора овога пута да буде усвојен.

          У току излагања сам рекао да ћу на крају искористити прилику да, обзиром да говорим о Предлогу закона о железници, обзиром да је то некако и моја обавеза имајући на уму да долазим из Колубарског округа и из града Ваљева, па сам просто, господине министре, желео са вама да поделим нека размишљања, мада отприлике знам какав ће бити ваш одговор и да вам поставим неколико питања, а тичу се управо улагања у изградњу инфраструктурних објеката у железничкој саобраћају.

          Наиме, имали смо прилике пре неких месец или месец и по дана да се упознамо, али, нагласићу, пре свега путем јавности, да се разматрају могуће измене о улагањима у изградњу инфраструктурних објеката у железничком саобраћају. Према тада наведеним информацијама, у поступку је и разматрање опције о одустајању од изградње, односно завршетка пруге Ваљево-Лозница, која би била финансирана средствима из кредитног аранжмана Републике Србије са Русијом.

          Господине министре, Вама ја немам разлога да говорим о значају пруге Ваљево-Лозница, а зарад јавности морам да кажем, студије економски оправданости и рентабилности ове пруге, ви то знате, рађене се и по неколико пута. Свака студија је показала ону основу тезу Економског института у Београду да ова пруга има једну од највећих стопа рентабилности у Европи и да ће се улагање у пругу Ваљево-Лозница исплатити за мање од 10 година експлоатације.

          Када говоримо о значају, морам још неку чињеницу да истакнем. Дакле, изградњом пруге Ваљево-Лозница њеним повезивањем са пругом Тузла-Лозница битно се смањује пут роба из БиХ, ка Македонији и Блиском Истоку. Такође, пруга Ваљево – Лозница је саставни део јужне савске магистрале од Словеније преко Хрватске и Републике Српске до Србије, а њеним завршетком били би значајно скраћени и железнички путеви западне Србије ка Бару, Македонији и Грчкој. На прузи која је дуга 1000 километара од италијанске до грчке границе која је саставни део Коридора 10 ви знате недостаје једино 68 километара трасе од Ваљева до Лознице.

          Студије земаља ЕУ показују да ће путнички саобраћај на железничком Коридору 10 чији је саставни део и ова пруга се изузетно брзо развијати и бити конкурентан што је важно, јер понављам данас говоримо о Предлогу закона о железницама, бити конкурентан друмском саобраћају. Значај ове пруге огледа се између осталог и у чињеници да је ова пруга као део правца Шабац-Ваљево-Лозница-Пожега једина обилазница за теретни саобраћај око Београда. Дакле, њеном изградњом главни град би се ослободио значајног дела теретног саобраћаја.

          Са друге стране трасе пруге Ваљево-Лозница пролази кроз ваљевску Подгорину, Азбуковицу, то су све слабо развијена пољопривредно  индустријска подручја за чији напредак је неопходна пре свега савремена саобраћајна инфраструктура. Ви знате, то је ваша теза, нема економског без инфраструктурног развоја. На овом подручју због конфигурације терена не постоје могућности изградње друмских саобраћајница.Дакле, не постоји алтернатива за железничку саобраћајницу и железничку пругу.

          Такође, општине Осечина и Крупањ, заједно смо посетили ове општине, разговарали смо са мештанима тих општина, Ви сте видели да оне спадају у ред неразвијених општина на овом подручју и не треба да вам говорим о томе шта би отварање градилишта значило за ове општине да би се смањио број незапослених, да би се смањио одлив становништва из ових неразвијених општина. Таква позитивна кретања наставила би се и после изградње овог кружног правца у процесу експлоатације пруга што би свакако дало један значајан импулс развоју не само ових општина већ и развоју Ваљева, Лознице, Љубовије, Малог Зворника и осталих локалних самоуправа на овом подручју.

          У досадашњим развојним пројектима, ако анализирамо до- садашње развојне пројекте у Србији, а ви сте се тиме свакако бавили на један квалификован начин, ја сам то нешто лаички погледао, дакле, бавећи се тиме можемо видети да су главна улагања у инфраструктурне пројекте углавном била на правцу север-југ, а готово да их није било на правцима које повезују исток и запад то је значајно утицало на неравномерност развоја наше земље. Изградњом пруге Ваљево-Лозница свакако би били обезбеђени услови равномерног развоја овог подручја, а мислим да јесте интенција Владе Републике Србије равномерни регионални развој, да свака општина, да сваки град има исту шансу.

          Господине министре, немам намеру више да причам о значају, ово сам морао да кажем зарад јавности о значају и важности пруге Ваљево-Лозница. Оно што је нама познато, мени као посланику и као грађанину јесте да је Скупштина железнице усвојила програм, да је тај програм усвојила Влада Републике Србије, да је у том програму врло јасно дефинисано пруга Ваљево-Лозница. Моје питање је да ли је у међувремену дошло до неких измена, а ви то морате знати јер свака измена мора потећи од вас као ресорног министарства, да ли је дошло до измена и хоће ли се наставити изградња пруге Ваљево-Лозница?