Најновије

Пето ванредно заседање НСРС – Милетић Михајловић Посланичка група

miletic-mihajlovic-ticaМИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик СПС на Петом ванредном заседању   Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о основном образовању и васпитању, Предлогу закона о средњем образовању и васпитању, Предлогу закона о образовању одраслих, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ученичком и студентском стандарду, Предлогу закона о допуни Закона о платама у државним органима и јавним службама,         Предлогу закона о изменама и допунама Закона о иновационој делатности и   Предлогу закона о заштити топографија полупроводничких производа :

“Значајно је рећи да закон води рачуна о појачаној васпитној улози школе, и то је једна веома важна димензија која се појављује у овим законима. У складу са Стратегијом о развоју образовања, у складу са другим стратегијама, националним стратегијама за превенцију и заштиту деце од насиља, за борбу против дрога, за младе, појачана је васпитна улога школе, као и укључивање других актера у васпитно образовни процес.”

Пред собом имамо веома важне законе, један пакет закона који излази из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Није на одмет да поновимо који су ти закони и због јавности и због оних који нас прате и који су, можда, сада укључени у праћење ове расправе. Када је реч о законима из области образовања, пре свега ћу поменути прво Предлог закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања. Реч је о кровном закону. Прво њега наглашавам. Затим, Предлог закона о основном образовању, Предлог закона о средњем образовању и васпитању, Предлог закона о образовању одраслих, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ученичком и студентском стандарду, Предлогу закона о допуни Закона о платама који се односи на оно што би била примања или право остваривања примања у високошколству, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о иновативним делатностима и Предлог закона о заштити топографија и полупроводничких производа.

Када је реч о законима из области образовања, овде је заправо реч о пет закона. У име посланичке групе СПС могу да констатујем да је овим законским решењима учињен један искорак напред. Заправо, пред собом имамо добро, како неко рече, утегнуте и уређене законске одредбе које ће на бољи начин уређивати све оно што је у домену образовања, од предшколског закључно са оним што је средње образовање, пошто високо образовање није сада на дневном реду, изузев студентског стандарда.

Када је реч о закону о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, уређују се овим законом основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Закон је измењен и допуњен због актуелне стварности и праксе на економском, социјалном и политичком плану, како у Србији тако и у ширем окружењу.

Доношењем других посебних закона који произилазе из овога што је први кровни закон, заокружује се целина законодавне материје која покрива образовање. То је тај искорак напред и то представља претпоставку за квалитетнији рад у овој области.

Законом се успоставља систем и дају се овлашћења надлежним институцијама, као што су Завод за унапређење образовања и васпитања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Када је реч о Закону о основама система образовања и васпитања, да се подсетимо, овај закон је последњи пут донет 2009. године, у односу на исти из 2003. године, када је заправо почела реформа образовања у нашој земљи, у правцу ка којем данас она иде, а одредбе Закона о основама система образовања и васпитања су зато овде и учињене, те допуне и измене, као и одредбе посебних закона које данас овде разматрамо, које су усклађене са Стратегијом образовања до 2020. године, као и са околностима у окружењу, посебно са околностима у ЕУ. Србији је потребан квалитетан систем образовања и васпитања који ће повећати образовни ниво становништва. Развој наше државе Републике Србије је заснован на знању.

Дакле, само један такав концепт може да учини напредак и даје перспективу нашем друштву и нашој земљи.

Oвим законима, реч је и о Закону о основном образовању и васпитању и о Закону о средњем образовању и васпитању, као и о Закону о образовању одраслих, обезбеђује се већа обухватност, доступност, већи квалитет, ефикасност, затим, што је важно, институционализација свих видова образовања.

Важан одељак у овим законима јесте додатна подршка у образовању и васпитању или питања која су везана за инклузију. Јер, ови закони обезбеђују приступ свим нивоима образовања кроз низ мера за децу, ученике и одрасле који су социјално ускраћени, који имају сметње у развоју или су инвалиди. Те мере су нпр. уклањање физичких и комуникацијских препрека што, на пример, у ранијем времену о томе се никада није размишљало. Затим, ту су индивидуални образовни планови који су веома важни за реализацију оних програма који су намењени овом делу популације, који су захваћени инклузијом. Присуство асистената или асистенција у васпитно образовном раду је итекако важно. Затим, уређена је и помоћ стручњака из специјалних школа у смислу асистирања у овим другим школама које врше обухват лица са сметњама у развоју.

Значајно је рећи да закон води рачуна о појачаној васпитној улози школе, и то је једна веома важна димензија која се појављује у овим законима. У складу са Стратегијом о развоју образовања, у складу са другим стратегијама, националним стратегијама за превенцију и заштиту деце од насиља, за борбу против дрога, за младе, појачана је васпитна улога школе, као и укључивање других актера у васпитно образовни процес.

Некада, у педагошкој теорији се говорило, а у пракси се примењивало, то што је тзв. педагошки троугао који обухвата ученика, наставника и родитеља. Данас постоје поли углови у реализацији наставе. Више се то не своди на тај педагошки троугао, ту се укључују и другу актери у васпитно образовном процесу, као што је локална самоуправа, у најширем смислу речи, али и многи органи и институције из тих локалних самоуправа.

Зато ми имамо да програми, законом је уређено да се у школама, како у основним, тако и у средњим школама, доносе програми за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања. Програм превентиве других облика ризичног понашања, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду, затим културних активности итд, што је веома значајно у оној васпитној димензији. Јер, не можемо да заборавимо и не смемо да заборавимо да функција школе није само образовање већ и васпитавање.

Али када говоримо о томе, ми треба дуго да радимо на томе како би ти други актери ван школе прихватили своју улогу, веома значајну, јер ми данас имамо често да сами родитељи нису свесни своје улоге у ономе што је васпитавање, па и образовање своје деце, да у датом тренутку, када се појаве проблеми, то препуштају или за одређене проблеме пребацују на терен школе, пребацују школи да је она неуређена, да је она неефикасна, да она не ради како треба.

Имао сам пример радећи у Петровачкој гимназији као наставник, а онда и као директор, да ми се једном приликом један родитељ обратио и рекао да ја не смем да дозволим да ученици иду на матурско вече својим колима, заборављајући да кључеви од тих кола нису код мене, него код родитеља. То је један очигледан, можда и баналан пример о томе како лако други актери, који су надлежни за оно што треба да буде васпитавање и учешће у васпитавању деце и наших ученика, беже од својих обавеза.

Питање професионалне оријентације и усклађивање са тим онога што је тржиште рада, заправо, у законима је то третирано у одељку који говори о програмима каријерног вођења и саветовања ученика. Потреба тржишта рада је променљива категорија. Она није дуготрајна и због тога школа треба да конципира своје програме, на такав начин да оспособи будуће грађане, младе људе који ће бити способни лако да се прилагођавају тренутним потребама и новим технологијама и новим захтевима тржишта.

Зато је важно кроз образовање, овде је то речено у овим законима, обезбедити исходе као што је развој кључних компетенција које су неопходне за дање образовање и друго, развој стручних компетенција које су неопходне за успешно запошљавање. Али, постоји предрасуда из ранијег времена, да једном завршена школа, једном стечена диплома или квалификација за одређену струку и занимање подразумева да је свезнање научено за сва времена. То не може да буде никада тачно. У савременом актуелном тренутку често имао иновације – технолошки развој, новине, научна достигнућа која диктирају потребу сталног учења, перманентног учења и усавршавања и не постоји, могло би се рећи, сложио бих се са тим, како су неки други рекли чак и из западноевропских земаља, не постоји образовни систем који може да у дужем временском периоду  прати потребе тржишта рада.

Отварањем ових питања долазимо до онога што јесте образовање и ван оног што је образовање на основном нивоу, односно основно образовање, средње образовање, па и високошколско образовање. Дакле, ово о чему сам говорио када је реч да стручњаци једном створени са одређеном квалификацијом или дипломом немају свезнање за цео живот, то значи и за високошколско образовање. То важи и за највише нивое знања и усавршавања.

На тај начин долазимо до Предлога закона о образовању одраслих. То је веома значајан искорак ако говоримо о квалитету ових закона, јер овај закон се по први пут појављује у нашој пракси. Он је веома значајан, у том смислу зато што на системски начин уређује ову област и пружа могућност људима који желе да се додатно образују или да им се призна претходно знање.

Овим законом се побољшава квалификациона структура, која је иначе данас лоша у Србији, али се исто тако и повећава и формално признаје образовни ниво становништва. Кроз формално и неформално образовање заправо остварујемо право на рад стицањем одређених квалификација, односно право на преквалификацију, доквалификацију, специјалистичко образовање, затим образовање и оспособљавање незапослених за потребе тржишта рада, усавршавање ради постизања вишег степена знања у професији, образовање одраслих и лица са сметњама у развоју итд.

Закон уређује и неформално образовање и признавање компетенција и способности стечених неформалним путем, што је веома значајно и много је важно. Данас у нашем друштву имамо много људи који су способни за одређене послове, који су стицајем околности научили одређене послове, а формално немају никакав папир, нити верификацију тога да они то знају. Они то можда знају боље да раде од оних који су формално завршили одређену школу у тој области. Зато је потребно инсититуционализовати ова питања и ову врсту образовања.

Вратићу се опет на Закон о основама система образовања и васпитања. Када је реч о Агенцији за образовање и васпитање, мислим да ту треба нешто боље дефинисати која је улога ове агенције. Наша посланичка група СПС, наравно, у консултацијама са тимом господина Обрадовића, дошла је до одређеног решења које ће овде бити понуђено и надамо се да ћемо побољшати овај део.

Агенција не подразумева да ће она и остати после 2016. године. Она је вероватно условљена и са оним што су стандарди у Европи, а видећемо да ли она треба да остане и да ли ћемо бити условљени да она остане онако као што је овде представљено. Најмање је она уведена због онога што можда неки тумаче, да је то још једна институција која ће служити за запошљавање ових или оних, то свакако није.

На крају ћу завршити реченицом да ће СПС подржати све ове законе, јер је реч заправо о једном крупном и квалитетном искораку у уређивању области образовања у Србији. Свакако да Министарство просвете, науке и технолошког развоја у овом смислу заслужује подршку.

Категорије: Посланичка група