ВЕСНА ЈОВИЦКИ , народна посланица СПС на Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о основном образовању и васпитању;      Предлогу закона о средњем образовању и васпитању;            Предлогу закона о образовању одраслих; Предлогу закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања;    Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ученичком и студентском стандарду;   Предлогу закона о допуни Закона о платама у државним органима и јавним службама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о иновационој делатности и  Предлогу закона о заштити топографија полупроводничких производа:

“Предлажем да се, приликом избора уџбеника, поведе рачуна и о томе да се поред осталих критеријума за избор уврсти и то да се бирају уџбеници штампани на офсетном или на рециклираном папиру који су много лакши. На овај начин не само да штитимо кичме наше деце, него овај приступ има посебан значај са аспекта очувања природе и одрживог развоја. Није занемарљива ни цена ових уџбеника, која је значајно нижа од уџбеника штампаних на скупим врстама папира. Ово би била уштеда не само за родитеље, него и за државу која обезбеђује бесплатне уџбенике.”

Предлози закона о основном образовању и васпитању, о средњем образовању и васпитању, као и Предлог закона о образовању одраслих усклађени су са Стратегијом образовања Републике Србије до 2020. године и представљају примере добре праксе. Усклађени су са међународним прописима. Утичу на подизање квалитета образовно-васпитног система. Многи су и афирмативни.

Говорићу о основном образовању и васпитању, јер је мисија основног образовања и васпитања да буде темељ целокупног система образовања и да обезбеди квалитетно образовање свих грађана.

У Стратегији образовања у Републици Србији каже се да су кључна стратешка обележја овог подсистема обухват ученика основним образовањем, квалитет образовања, ефикасност и релевантност, која се огледа у осигуравању подршке оним нивоима, облицима и програмима образовања који дају највећи допринос развоју друштва.

Важећи Закон о основној школи, који је донет још 1992. године имао је више допуна, а и промене које су настале у друштву како на економском, тако и на социјалном и политичком плану, створиле су услове за доношење новог закона који се ослања на стратегију, али истовремено ствара и основ за њено спровођење.

Циљеви и исходи основног образовања и васпитања предвиђени овим законом у центар образовног система стављају дете са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима, али исто тако и родитеље и наставнике као партнере у васпитно-образовном процесу.

Основни задатак школе је да омогући квалитетно образовање и васпитање за сваког ученика под једнаким условима, да лица која раде у школи промовишу једнакост међу свим ученицима и да се супротставе свим врстама дискриминације и насиља.

Истакла бих и друге предности овог предлога закона због родитеља ученика. Мрежа школа треба да обезбеди остваривање доступности образовања и васпитања свим ученицима на одређеном подручју. Ученици са сметњама у образовању и са инвалидитетом, као и ученици са изузетним способностима, имају право на индивидуални образовни план, где ће се развој и напредовање одвијати према способностима и интересовањима.

Основно образовање и васпитање је бесплатно и обавезно. Родитељ је дужан да дете упише у школу, али има право да бира у коју ће школу уписати дете. Закон уводи и поделу на типове школа по програму националне и стране и по оснивачу јавне и приватне, као и наставу код куће и на даљину.

У школама се образовно-васпитни рад изводи на српском језику, али припадници националних мањина имају могућност да похађају наставу на језицима националних мањина или да тај језик изучавају као избор. Школе за образовање ученика са сметњама у развоју, осим што школују децу без обзира на врсту сметње, пружаће стручну подршку установама у систему редовног образовања и васпитања ангажовањем специјалних педагога и дефектолога, те ће на тај начин постати ресурсни центри, како стоји у стратегији.

Укључивањем стручњака из ових школа у редовне школе, осим помоћи ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, пружа се помоћ и наставницима, што је својеврстан вид стручног усавршавања наставника редовних школа којима стичу нове вештине и знања важна за спровођење инклузивног образовања.

Значајна новина у закону је и да могу да се оснивају приватне школе са посебним педагошким оријентацијама, као што су Монтесори, Декроли, Валдорф, јер то повећава понуду програма, чиме се подиже квалитет образовно-васпитног рада.

Образовно-васпитни рад остварује се на основу школских програма кроз обавезне, изборне и факултативне предмете, док у приватној школи уместо изборних предмета могу да се реализују и други предмети према школском програму. Развојни план, школски програм и годишњи план рада су документи којима се планира извођење образовно-васпитног рада, као и све активности и сви актери који су укључени у реализацију рада.

Овде бих посебно желела да истакнем најважније обавезне мере развојног плана као документа. То су мере унапређивања образовно-васпитног рада, доступност и квалитет образовања за ученике којима је потребна додатна подршка, дакле, инклузивно образовање, мере превенције насиља, осипање ученика, припреме за завршни испит, укључивање у националне и међународне пројекте, укључивање родитеља у рад школа. Такође, веома су значајни и садржаји школског програма, а који се односе на програме допунске и додатне наставе, културних активности школе, школског спорта и спортских активности, заштите од насиља, злостављања и занемаривања, слободних активности ученика, професионалне оријентације, здравствене заштите, социјалне заштите, сарадња са локалном заједницом и породицом.

Када говоримо о настави, важно је нагласити да је школа у обавези да припреми ученика за полагање завршног испита, као и да за ученике четвртог разреда, што је новина, организује часове које ће изводити предметни наставници који ће реализовати наставу у петом разреду, чиме ће се тешкоће које су се појављивале из преласка из разредне у предметну наставу смањити.

Целодневна и продужена настава, које се могу организовати у школама, настале су из потребе родитеља да деца буду у безбедном окружењу, под надзором стручних лица, док су они на радном месту.

Организовањем наставе за ученике на кућном и болничком лечењу, као и наставе на даљину, даје се могућност да ученици који су из здравствених или неких других разлога онемогућени да похађају школу, буду континуирано укључени у процес образовно-васпитног рада. Министар ће донети правилнике по којима ће ова настава бити реализована када је то у најбољем интересу ученика, чиме ће се спречити злоупотреба организовања ових облика наставе.

Стручна јавност и јавност уопште упућује критике на рачун садашњег система образовања, наводећи да је образовање доминантно у односу на васпитање. Овим законом васпитна улога школе добија на значају кроз програме културних активности, програме школског спорта и спортских активности, слободних активности, заштите животне средине, сарадње са локалном самоуправом, а који су и предвиђени одредбама овог закона и обавезују школе да васпитању посвету још већу пажњу. Истовремено, то су и програми превенције који утичу на развијање здравих стилова живота, бриге о сопственом здрављу, превенције насиља и болести зависности, као и малолетничке деликвенције.

Слободне активности које су биле запостављене и које су реализоване у школама од стране других лица, сада поново постају доступне свим ученицима, јер се у школи организују бесплатно и укључивање ученика у њих неће бити везано за социјални положај ученика.

Веома је важна целисходна организација слободног времена кроз садржаје слободних активности или секција, како се оне популарно зову, јер је то превенција непожељних облика понашања, али истовремено и створена могућност за подстицање индивидуалних склоности, интересовања, богаћење друштвеног живота, социјализације, усвајање позитивних вредности и норми друштва.

Наглашавање да посебну пажњу треба посветити формирању музичких и драмских група, школског листа и фолклора, враћамо у наше образовне установе видове организовања ученика кроз које негују традицију и културу свог народа. Школа ће реализовати заједничке активности ученика, родитеља и локалне заједнице, које ће допринети заштиту животне средине, али и развоју еколошке свести и очувању природних ресурса.

Пример оваквих активности је и конкурс за чистије и зеленије школе у Војводини које организује Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице, у сарадњи са предузећем Војводинашуме, Покретом горана Војводине и другим партнерима. Тај конкурс се организује од 2009. године, за сву децу узраста од предшколског до средњешколског образовања.

Посебан значај се даје партнерском односу школе и родитеља, чиме родитељ постаје активан учесник образовноваспитног процеса како кроз рад у органима управљања установа, тако и укључивањем у реализацију програмских активности или присуству истих. Прописано анкетирање родитеља на крају сваког полугодишта, које до сада није била обавеза, омогући ће родитељима да дају сугестије за побољшање и организације и програма рада, а резултати добијени анкетирањем ће се узимати у обзир и приликом екстерног вредновања рада школе.

Новина у Предлогу закона је могућност одлагања уписа у први разред и враћање на похађање припремног предшколског програма, када дете има шест и по а највише седам година, дакле, када је родитељ дужан да га упише. Како не би дошло до злоупотребе од стране родитеља јер се то дешавало у ранијој пракси, а посебно што закон ступа на снагу и важи ће за школску 2013-2014. годину, потребно је донети неко упутство којим ће се обезбедити ваљана примена ових одредби закона за следећу школску годину.

За ученике са сметњама у развоју и са инвалидитетом, предвиђена је додатна подршка у образовању и васпитању доношењем индивидуалног образовног плана, чиме се постиже оптимално укључивање ових ученика у редовни образовно-васпитни рад.

Оно што такође треба истаћи је да се и ученицима са изузетним способностима, талентованим ученицима посвећује пажња, јер се и за њих израђује ИОП. Знамо да је до сада било приговора да су ови ученици занемарени, да им се не посвећује довољна пажња, што се применом ове одредбе умањује.

Све напред наведено подразумева да у установама образовања раде просветни радници који могу да планирају, припреме, организују и реализују наставу по програмима образовно-васпитног рада, да поседују компетенције за рад у образовно васпитним установама, да се стално стручно усавршавају, вреднују свој рад и уводе иновације, како би знања које ученици усвајају била и функционална и примењива у широј друштвеној заједници.

Овим сам желела да нагласим колика је улога и одговорност просветних радника у реализацији наставних активности, колика су очекивања родитеља, локалне заједнице и стручних удружења, као и министарства које прописује и њихове обавезе и послове, па се посебна пажња мора посветити образовању и селекцији наставног кадра.

Увођењем у основно образовање, што би био и мој предлог као и предлог других колега, школа – модел центара, омогућили би да оне школе које су и до сада биле примери добре праксе, препознатљиве по новинама у раду, буду адекватно вредноване, а исто тако и да делују мотивишуће и на друге школе да следе њихов пример, али и да омогућимо да кадар који се образује за рад у школама има прилику да део свог образовања реализује у овим својеврсним вежбаоницама.

Морам се осврнути на процес инклузивног образовања, али у оном делу који се тиче рада интерресорних комисија. У локалним срединама где су формиране интерресорне комисије и чији су чланови обучени за рад, постоји проблем финансирања рада комисија, али и финансирања оног што комисија да као меру подршке за дете са сметњама у развоју и са инвалидитетом.

На жалост, не постоје позиције у буџетима локалних самоуправа за ове намене, или, ако постоје, на њима нема довољно средстава, те се тако предложене мере не могу реализовати. То значи да је оно што је дато као могућност да се кадар из специјалних школа упућује у редовне установе ради подршке овим ученицима, неће моћи да се реализују у довољној мери јер за то неће бити довољно средстава.

На крају, поред изузетно квалитетне законодавне основе и обезбеђеног интегративног приступа у образовно-васпитном процесу, за квалитет овог процеса је веома важан и квалитет уџбеника и наставних средстава. У том смислу, подржавам законско решење којим ће се квалитетом уџбеника бавити Завод за унапређивање образовања и васпитања, односно Центар за развој програма и уџбеника као стручна институција.

Зато бих у вези са уџбеницима желела да скренем пажњу на примедбу здравствених радника и родитеља на проблем тешких торби, иако ће то можда у моменту када размишљамо о сету образовних закона деловати као мање важна ствар, а само је тако на изглед, јер ако у току школовања не сачувамо здравље ученика, онда сва наша законска решења неће имати где и са ким да се примене.

Предлажем да се, приликом избора уџбеника, поведе рачуна и о томе да се поред осталих критеријума за избор уврсти и то да се бирају уџбеници штампани на офсетном или на рециклираном папиру који су много лакши. На овај начин не само да штитимо кичме наше деце, него овај приступ има посебан значај са аспекта очувања природе и одрживог развоја. Није занемарљива ни цена ових уџбеника, која је значајно нижа од уџбеника штампаних на скупим врстама папира. Ово би била уштеда не само за родитеље, него и за државу која обезбеђује бесплатне уџбенике.

Посланици свих странака су имали прилику да поднесе амандмане на цео сет закона и тиме допринесу побољшању законских решења, што је и била жеља министра и његовог тима, који ће те предлоге размотрити и уградити у коначну верзију закона, где је то у складу са концептом закона и са стратегијом.

Позивам колеге посланике да у дану за гласање гласамо за овај сет закона, не делећи се, јер нам се деца када се упишу у школу једино разликују по својим способностима и интересовањима а не ни по чему другом .