Шесто ванредно заседање НСРС – Дијана Вукомановић Посланичка група

ДИЈАНА ВУКОМАНОВИЋ, народна посланица СПС на Шестом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Предлогу декларације Народне скупштине Републике Србије о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини почињених од 1944. до 1945. године, који је поднела група од 69 народних посланика:

“Овако сроченим текстом декларације инсистирамо на неколико начела- да су људски живот и људска слобода неприкосновени. То су реченице записане у нашем Уставу и да бисмо одржали мир на овим нашим просторима морамо увек инсистирати на правди….”

Обраћам вам се у име СПС која се поноси тиме што баштини тековине народно-ослободилачке и антифашистичке борбе. Такође вам се обраћам у име партије која чини владајућу коалицију и која је одлучна да са нашим коалиционим партнерима уђе у Европу и самим тим и да дели културу мира и културу помирења унутар те Европе у 21. веку.

Ми данас расправљамо о тексту једне декларације која је лоцирала да се овде у нашој земљи у држави чији смо грађани догодио злочин, која је прецизирала где се тај злочин догодио. Помињу се општине Чуруг, срез Жабаљски у Војводини, али исто тако, оно што је најважније, лоцира да је тај злочин почињен над невиним припадницима мађарске националне заједнице.

Моје уважене колеге, које исто као и ја, баштине интелектуално образовање и који, сигурна сам, деле хуманистичке вредности у којима смо порасли и у којима смо образовани, су изразиле много ограда и много сумњи – а шта ће бити ако ова Народна скупштина усвоји овако срочен текст декларације.

Надам се и изражавам уверење у име посланичке групе СПС да ће то бити један значајан корак напред у култури мира, у гарантовању правне државе у Републици Србији и у јачању принципа правде и владавине закона.

Ми имамо, гледајући, јер нисмо усамљени у овој Европи и на овим просторима, пуно примера из недавне или даље прошлости о томе како су многи народи који су били сукобљени у историји имали и много веће церемоније и много веће и значајније декларације помирења, почевши од Немаца, који су то урадили оснивајући Европску заједницу, а и Французи и Немци и Енглези. Касније, то смо недавно могли да видимо и на „Паради мира“ да раде и Немци и Руси, кад немачка канцеларка Меркел стоји на „Паради победника антифашистичке борбе руског народа“ и кад дефилују војници Руске армије. То се недавно десило и у Берлину, кад су се грађанима Берлина обратили председник Обама и канцеларка Меркел, када је председник Обама, евоцирајући говор Кенедија из 1963. године рекао да је он Берлинац, грађанин Берлина, али исто тако и грађанин света.

Заиста желим да верујем да ми у овој Народној скупштини, народни посланици и посланице, заиста треба да се поносимо тим мултиетничким и мултикултуралним саставом наше скупштине. Ја изражавам задовољство што у нашим редовима има уважених колегиница и колега припадника не само мађарске националне заједнице, него и других не српских, да тако кажем, или мањинских заједница. То је наша предност и никако не може бити мана.

Текст ове декларације одражава управо тај наш идентитет и чињеницу да су грађани припадници Мађарске и неких других националности лојални грађани ове државе. Ми не можемо, како апелују неке уважене колеге из других посланичких клубова, да одмеримо количину помирења и количину извињења за нешто што се лоше догодило.

Дозволићете ми да у овом контексту и као подршку тексту ове декларације цитирам речи једног мудрог човека који је рекао да човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће поступати у датом времену, да ли као човек или као нечовек, без обзира на то ком народу припада и од којих је родитеља. Можда је ово цитат који није толико памтљив, али ако цитирам његову следећу реченицу, која је гласила кратко и ефикасно – будимо људи, сетићете се да је то рекао Патријарх Павле.

Дакле, СПС подршком овако сроченом тексту ове декларације управо потврђује то да смо људи, да смо против нечовечних дела, против злочина почињених према невино страдалим људима. Зато ово не сматрамо само као извињење једном народу или припадницима једне националне заједнице, него истовремено и као извињење нашем целом народу, зато што, уверена сам да су Срби већином мирољубиви, правдољубиви, слободарски народ, бар то сами о себи причамо и то треба да доказујемо оваквим делима, као што ће бити подршка овако сроченој декларацији.

Неке уважене колеге су изразиле забринутост какве ће политичке последице изазвати овако срочена декларација, одмеравајући можда неке речи које нису за одмеравање, јер као што сам већ рекла, не можете да контролишете количину извињења и не можете да кажете да је неки злочин много мањи или неки много већи од других само зато што је убијено, пострадало, лишено бесправно слободе оволико или онолико људи. Управо је у преамбули декларације наглашено да су формиране међуакадемске групе и да ће историчари који су за то образовани и који о томе много више знају него ми бити ангажовани на утврђивању чињеница. Дакле, исто као што злочин никада не застарева, не сме да застари ни извињење.

Заједно смо на једном великом послу и делимо сви исту политичку судбину као грађани ове земље, залажемо се исто као за припаднике српског народа да будемо лишени колективне одговорности за нешто што су починили појединци и управо је текст ове декларације на трагу тога за шта се залажемо за припаднике нашег народа.

Према томе, апелујем да не одмеравамо сваку реч и не бојимо се последица нечега што заиста нема ни једну спорну реченицу која би могла водити у почињење нове неправде. Овако сроченим текстом декларације инсистирамо на неколико начела- да су људски живот и људска слобода неприкосновени. То су реченице записане у нашем Уставу и да бисмо одржали мир на овим нашим просторима морамо увек инсистирати на правди и зато текст ове декларације говори о преиспитивању одлука које је донела тадашња Комисија за утврђивање злочина, окупатора и њихових помагача у Војводини.

Наравно да ми овде овим текстом декларације не ревидирамо историју. У нашој новијој историји од Првог па и од Другог светског рата има много белина које се боје разним бојама, од црне па до оних идеолошких боја. Нисмо интерпретатори истине или заблуда или погрешака или злочина на основу припадности нашој политичкој партији. Ми смо једнаки. Једнаки смо у томе да смо грађани Републике Србије и да у 21. веку то право и ту слободу треба да дајемо и гарантујемо и на овај начин тако што ћемо се увек сећати невино пострадалих жртава и декларисати да нећемо да дозволимо да се такви злочини и такве грешке понове.

Парафразирала бих једну реченицу која гласи да држава није скуп грађана. Држава је једна вечна заједница између оних који су некада живели, који више нису међу нама, између оних какви смо ми који сада живе и оних који ће тек бити рођени. Текст овакве декларације усмерен је и на прошлост и на садашњост, али исто тако и на будућност. Мислим да ти ритуали давања извињења у којима и ми учествујемо као политичари не могу нанети штету, да они неконтаминирају политички простор и политички речник и да неће нанети никоме зло. Наравно да се могу увек видети не само у озбиљним историјским књигама него и у таблоидима, у свакодневној штампи покушаји мање или веће, понекад и недопустиве ревизије историје, али исто тако као када будно реагујемо када смо ми припадници српског народа, предмет покушаја ревизије историје, мислим да исто тако треба да дамо подршку оном послу на коме су ангажовани озбиљни историчари, као што је то у случају академика из наше земље и из Мађарске. Исто тако смо на заједничком послу као политичари.

Зашто је спорно да ова декларација јесте у светлу и контексту приближења и укључења Србије у ЕУ и наравно да ова декларација долази у част предстојеће посете председника Мађарске, Јаноша Адера, што није спорно. Зашто на овај начин не бисмо пожелели припаднику једног великог европског народа добродошлицу?

Мислим да само политика мира може Србију да представи у једном светлу. Ако пратите истраживања јавног мњења, не она која су спроведена само у Србији, видећете да је рејтинг Србије био лош у последњих 20 или 30 година. Такође ћете

видети да се рејтинг Србије нагло поправио и да ће то донети бољитак свим грађанима без обзира којем народу припадају и којој националној заједници или националној мањини или којој политичкој партији припадају. Европа јесте мултикултуларна. Ми живимо у једној глобалној заједници. Не желимо да будемо изопштени и оно што су развијенији народи чинили пре нас већ деценијама, већ од Првог или Другог светског рата па на овамо, мислим да и ми као одговорни политичари треба да чинимо.

У том смислу СПС изражава подршку овој декларацији и мисли да она доприноси култури мира и помирења.

Категорије: Посланичка група