Народна скупштина Републике Србије Посланичка група

Народна скупштина Републике Србије
                                      27. јун 2013. године

Последњи четвртак у месецу, дан када чланови Владе одговарају на посланичка питања у времену од 16,00 до 19,00 часова

На посланичка питања народних посланика одговарали су Ивица Дачић председник Владе,   проф. др Жарко Обрадовић,  министар просвете, науке и технолошког развоја, Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, Велимир Илић, министар за инфраструктуру….

Посланичка питања постављали су и народни посланици Социјалистичке партије Србије.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС: “Поштовани председниче Владе, даме и господо министри, даме и господо народни посланици, желео сам да упутим питање које се тиче европских интеграција, али с обзиром да је премијер доста тога рекао у овој трочасовној расправи у Републичком парламенту, рећи ћу само неколико реченица.

Оно што је потпуно јасно јесте да Србија корача напред и иде у једном неповратном процесу ка ЕУ.Сутрашњи дан, што се тиче посланичког клуба Социјалистичке партије Србије, је дан од историјског значаја и за Србију, али и за ЕУ.Србија је у протеклом временском периоду показала да може да испуни све захтеве и све услове, да јесте опредељена ка спровођењу реформи и показала је да може много тога да учини на путу европских интеграција.Господине Обрадовићу, ви сте некако током ове трочасовне расправе били, чини ми се, централна тема.Свакако да крађа тестова, када је реч о малој матури протеклих дана, јесте била централна тема и у јавности и у Републичком парламенту. Између осталог, господин Дерета је то малочас рекао, у Републички парламент јесте пристигла и иницијатива за изгласавање неповерења, или одговорности, министру просвете, која је потписана од стране одређеног броја опозиционих посланика и то јесте легитимно право опозиције да има критички осврт према раду Владе Републике Србије, да има критички осврт према раду појединих министара из редова Владе Републике Србије. С друге стране, мислим да питања која јесу од изузетне важности и значаја не треба некако до краја политизовати и сводити на ниво дневно-политичких тема и на тај начин додатно узнемирити грађане, додатно узнемирити родитеље и додатно узнемирити децу. Оно што је суштина, за шта се залаже и посланички клуб Социјалистичке партије Србије, када је реч о конкретном случају, треба да утврдимо и ко је за шта заслужан и ко је за шта одговоран.Најважније је оно што је, између осталог, и премијер рекао да ученици не смеју да буду оштећени.Овај проблем заиста треба решити до краја.

Господине Обрадовићу, молио бих вас да одговорите врло конкретно на једно за мене у овом тренутку важно питање – да ли је поред свих предузетих мера Министарство могло да предузме још неке из своје надлежности?Које су то конкретно надлежности Министарства када је реч о овом случају?”

 

ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије:

“Господине Милићевићу, трудио сам се протеклих дана да овом цењеном дому објасним све ствари везане за крађу матура, на који начин је конципиран тај испит, ко је све умешан, на који начин, како тече процес припреме, израде тестова, дистрибуција тестова, где и на који начин је укључено Министарство просвете, науке и технолошког развоја, где су укључени други чиниоци у целом овом послу и да покушам заједно са људима из струке да нађем одговор на ова питања која су постављена и мени а и јавности. Немам утисак да сви желе да чују баш одговоре на та питања.Немам утисак зато што се понекад чују оцене које су легитимне, али питање је колико су утемељене.Морам рећи, бићу у прилици да дам свој исказ за иницијативе које су поднете и да кажем нешто о самом систему образовања. Ми смо систем мале матуре који постоји затекли као такав, као што смо затекли цео систем, који је у постојао у годинама пре, да постоје два завода, да постоји Национални просветни савет кога бира ова Народна скупштина Републике Србије из реда људи који су стручњаци у професији, у појединим деловима, у различитим нивоима образовања до високог и да постоји Министарство, да Министарство иницира, заводи раде стручне оцене и процене, предлоге и Национални просветни савет доноси одговарајуће одлуке.

Занимљиво је, то сам видео у годинама пре, да се уопште, бар у јавности, не може разлучити ко је за шта надлежан, поготово ко је за шта одговоран.Те две ствари се јако мешају у зависности од тренутка и од интереса који постоји, не од стране представника политичких странака него, генерално, од свих оних који су на било који начин везани за образовање.Имао сам ту ситуацију и био сам у тој ситуацији да у годинама уназад више пута осетим утицај таквог система и да видим шта ваља радити или не. Морам рећи да сам се увек трудио да поштујем мишљење струке, као и сада, у односу на наша овлашћења, Републичка комисија за спровођење избора мале матуре је предложила, то сам подржао и стојим иза тога, да је било добро што су донете овакве одлуке да деца не би била оштећена. Нама се ставља на душу да смо могли предвидети.Ко је могао знати да ће бити крађе?То ме подсећа на Хашки трибунал – да је знао или морао знати.То је формулација те одговорности – да је знао или је морао знати.Наравно, онда се накалеми шта коме одговара у односу на то.Ко је могао знати да ће бити крађе?Крађе је било, и то једна особа са неколико помагача који су дистрибуирали тестове.Полиција је утврдила то као доказ, што је Комисији послужило као основ за доношење одлуке да не би деца била угрожена.Подржавам ту одлуку Комисије и мислим да су донели најбољу могућу одлуку, као што ћу подржати и мишљење струке.Видели сте приликом малопређашње дискусије око Стратегије образовања, рекао сам да питате професоре који су били задужени за израду и водили цео процес израде Стратегије, да ли је Министарство и да ли је министар лично учествовао?Министарство да, преко ресорних људи.Али, да ли сам се мешао у изради стручног текста Стратегије?Једноставно, понекада нисте у ситуацији да дате релевантно објашњење на постављено питање зато што многе то не интересује, јер се унапред све пресуђује.Унапред. Унапред се све пресуђује и унапред се све зна.Нисам пристао да будем део те унапред спремљене ситуације и унапред датог одговора, него сам рекао да је Министарство учинило, у оквиру овлашћења, све што је могло.Оно што није био део наших овлашћења, нисмо ни могли учинити.То је тачно.То треба знати и то треба јавности рећи, како год то неко схватио и прихватио.Наша је функција да учинимо све да образовање буде што квалитетније.Не могу а да не поставим себи питање јавности, као родитељ и као министар – шта ми треба да урадимо и у Министарству?Волео бих да неко да тај савет, да резултати буду бољи.Ако ми у децембру имамо једно тестирање, од оних тестова који су нам остали од претходне године, па урадимо припрему у децембру за оно што нам следи тек у јуну.Вежба се током целог другог полугодишта по матрици задатака који су део збирке која је већ штампана.Врши се онда припрема месец дана, пет недеља пре самог датума одржавања мале матуре.Шта треба да урадимо да би резултати били бољи?Треба да промовишемо знање, али то не треба да буде само ствар Министарства просвете него и свих учесника у друштву.”

 

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС:

“Захваљујем се господину Обрадовићу.У наставку бих још само једно питање.Стигао је и Предлог ребаланса буџета у републички парламент, о чему ћемо говорити у понедељак.Оно што је јасно јесте да негативни ефекти економске кризе неће дестабилизовати државу и да је Влада Републике Србије понудила једно одговорно решење које јесте у интересу грађана а, опет, није на штету најугроженијих категорија становништва.Влада се определила за уштеду.То је потпуно оправдано.Уштеда јесте приоритет, али не уштеда на грађанима.Не може се штедети тамо где нема. Не може се штедети ни на пензионерима – постоји 400.000 пензионера који примају пензије од 14.000 динара, а таква уштеда није одговорна и не би се постигао онај жељени ефекат. С друге стране, када је реч о јавном сектору, не може се направи један радикалан рез и отпустити 500.000, 1.000 или 1.500 радника.Потребна је суштинска реформа јавног сектора.Дакле, уштеда на нивоу државе биће приоритет у наредном временском периоду.Биће вођена једна рестриктивна политика.Оно што је питање које желим да упутим, а на које можете ви, госпођо Калановић, или господин Илић, да одговорите – колико ће ова рестриктивна политика и како ће ова политика утицати на инвестиције, утицати на инвестиционе пројекте, на инфраструктурне пројекте?Који ће то инфраструктурни пројекти бити актуелни у овој буџетској години?Без инфраструктурног развоја нема економског развоја.То јесте једини начин да решимо оно што јесте горуће питање данас у Србији, а то је питање незапослености.”

 

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе у Влади Републике Србије:

“Хвала вам на питању.Данима чекам да се постави питање шта ће се дешавати са капиталним пројектима, посебно на локалном и регионалном нивоу у наредном периоду. Хвала вам на констатацији да су одлуке које су биле испред ове владе биле веома тешке и требало је ставити у равнотежу оно што је одговорност према грађанима и одговорности за будућност, односно улагање у инфраструктуру, јер нам је потпуно јасно да без улагања у инфраструктуру нема бржег пута у будућност. Могу да вам кажем да тај баланс јесте направљен добро.Оно што је политика окренута према грађанима јесте да оно што је мало не може бити још мање ако желимо да одржимо биолошки ову земљу.Слажем се са свима онима који су говорили о демографији и о томе да у Србији има све мање људи.То је тачно и то је нешто што мора да буде приоритет наше политике у наредном периоду.Због лошег материјалног стања и проблема у којима је ова земља не сме да нас буде још мање због тога што смо онемогућили људима да се нормално хране, да купују нормално лекове.Као неко ко је опредељен развоју инфраструктуре, ја сам свесно прихватила то да је процентуално буџет за пројекте локалне и регионалне из мог министарства, рекла бих, најзначајније смањен.Сви они пројекти који су започети биће завршени.Сви они пројекти који су неопходни за привредни развој у овој години биће завршени на задовољство локалних самоуправа и шире заједнице.Нових пројеката неће бити.Одложили смо их за следећу годину, одложили смо их за бољу техничку припрему.Због тога је оно што је политика Министарства на чијем сам ја челу била да започете пројекте интензивирамо и завршимо у 2013. години, да линију која је везана за техничку припрему, припрему документације, знајући из ког сте краја, могу да пошаљем позитивну вест да пројекат изградње идејног и главног пројекта за везу Ваљева са Коридором 11 ће бити урађен у 2013. и првој половини 2014. године, како бисмо у срећнијем времену могли да кренемо у реализацију. Нажалост, они пројекти који су од мањег националног значаја, не кажем за локалне средине и регионе, него националног значаја, биће одложени за неко срећније време.”

 

ВЕЛИМИР ИЛИЋ, министар за грађевину и урбанизам у Влади Републике Србије:

“Све нас је погодило што је дошло сада до ребаланса и неки пројекти који су били зацртани су умањени.Не може да се заврши пројектна документација, да се плате саветници, на пример, за концесије које смо ангажовали на јавним међународним тендерима.Та средства су сада једноставно нестала.Међутим, ми са пројектима настављамо.Пројекти на Коридору 11 неће стати.Уговорили смо још један кредит који ће ових дана бити оперативан и врло повољан са Кином. Очекујемо да сваки дан буде оперативан.Овај са Азербејџаном иде пуном паром.То је укуп а н кредит од шесто и нешто милиона евра.Имамо још два концесиона пројекта која су покривена и не оптерећују буџет и они ће бити завршени до краја године.Према томе, не можемо стати и морамо наставити, јер не вреди ако смо почели да правимо пола аутопута да другу половину прекинемо.Добили смо многе погодности.Мени је јако драго што су многи споља схватили нашу ситуацију и нуде нам један фонд који би они направили за покривање ових трошкова пројектовања, трошкова изградње, ревизионих комисија, разних комисија итд.Драго ми је да ови пројекти, које смо добили, писма о намерама са Емиратима, иду пуном паром.То се све припрема, ради се на томе. Неће бити проблема, биће посла и сви ови велики пројекти, који су за сада сигурни, око 1,2 милијарде и нешто милиона евра, ће запослити преко 20.000 нових радника, што ће знатно побољшати ситуацију. Решење је излазак напоље.Добили смо позив да у Катару можемо да узмемо пуно посла.Помињу се неке цифре које су за нас сан снова, али наше фирме треба да се организују.У Ираку смо добили ова два предуговора који су изузетно велики.Морамо изаћи напоље.Наши грађевинари су увек радили напољу.Само у Ираку пре бомбардовања, пре рата, имали смо посла, 19 милијарди долара.Морамо се вратити на тржиште.На пример, наш ПИМ је добио понуду да учествује у изградњи једне луке, која је од изузетно велике вредности.Јуче је потписан један уговор са Словацима од 70 милиона евра.Значи, радимо пуном паром, али имамо унутрашње проблеме. На пример, бивши радници ПИМ-а су тужили и заблокирали своје предузеће и траже пленидбу бродова, да се четири брода дизалице продају за 500 хиљада евра како би се измириле неке њихове обавезе, а то морамо некако договорити са правосуђем.”

 

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС:

“Веома кратко.Захваљујем на одговорима.Искористићу прилику на самом крају да још једном у име посланичког клуба СПС премијеру Владе Републике Србије, дами и господи министрима у Влади Републике Србије честитам на резултатима које је Србија у протеклих годину дана постигла на путу европских интеграција.Рећи ћу још једном, за нас је сутрашњи дан историјски дан за Србију и за ЕУ.Србија је јасно показала, поновићу, да може да испуни све захтеве, да јесте опредељена за реформе у Србији и да јесте искрена у имплементацији и спровођењу онога што је договорено у Бриселу. Хвала.”

Категорије: Посланичка група