Седмо ванредно заседање НСРС – Зоран Касаловић Посланичка група

ЗОРАН КАСАЛОВИЋ, народни посланик СПС:

“Да јавно предузеће „Србијагас“ спроводећи политику Владе и на препоруку Владе Републике Србије није учинило то пре две године са предузећем „Агрожив“, данас ми не би причали о том броју радних места, о значају за једну такву средину као што је општина Житиште, а не би такође ни причали о могућности која је врло актуелна сада и тренутно на томе ради Влада Републике Србије и представници јавног предузећа „Србијагас“ и „Агрожива“, о увођењу једног стратешког партнера, односно најуспешнијег произвођача у Европи у домену производње пилећег меса и прерађевина.”

ЗОРАН КАСАЛОВИЋ, народни посланик СПС на Седмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије о Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2012. годину, који је поднела Државна ревизорска институција са Предлогом закључка Одбора зафинансије, републички буџет и контролу трошења јавних средставаод 19. јуна 2013. године и         Годишњем извештају о раду Агенције за борбу против корупције за 2012. годину, који је поднела Агенција за борбу против корупције са Предлогом закључка Одбора заправосуђе, државну управу и локалну самоуправу од 24. јуна 2013.године:

“Пред нама су два врло значајна извештаја о раду ДРИ и Агенције за борбу против корупције и СПС ће подржати оба извештаја пре свега због тога што уколико погледамо и упоредимо извештаје ове две институције у односу на претходне године евидентно је да се може констатовати један перманентан развој и напредак ове две институције у одређеним областима. У појединим сегментима негде је тај напредак више изражен, а негде мање. Чули смо и одређене предлоге од обе институције како би се рад унапредио и оно што је било лоше у претходном периоду, оно што се очекује и од Народне скупштине РС и других институција које у сваком случају треба да подрже рад ове две институције. Ценећи пре свега развој ове две институције СПС ће оба извештаја подржати.

У свом излагању ћу свој акценат и своје време више посветити извештају ДРИ, мада ћу у појединим сегментима и у одређеним тачкама свакако дотаћи и Агенцију за борбу против корупције и упоредити могућност сарадње ове две институције и резултате.

Пре свега, када је у питању ДРИ евидентно је да је то институција која обезбеђује пре свега Народној скупштини Републике Србије да на адекватан начин врши јавни надзор односно да нас увери да се јавна средства троше наменски, ефикасно и ефективно. У том смислу, то је врло значајно јер Народна скупштина Републике Србије пре свега као највиши законодавни орган и тело има интереса да до краја испрати како се спроводе закони и све што Народна скупштина уређује, а ако ту додамо и грађане и јавност ДРИ је у том смислу професионална организација која има највећу одговорност да увери грађане Републике Србије да се јавна средства троше пре свега наменски, надамо се од ове године и сврсисходно или не и да знамо где је сваки динар пореских обвезника односно грађана и на који начин утрошен.

Стање јавних финансија је свакако један перманентан процес који заслужује пажњу и може се унапредити једино једним озбиљним приступом из године у годину и ако погледамо први извештај ДРИ који се односио на буџет РС где је једна трећина новчаних токова била обухваћена и где нисмо имали изражено мишљење, дошли смо у позицију да смо данас имали 143 извештаја о ревизији, ако се не варам, и изнет је податак да је то увећање од 300%. Исти податак смо имали када је у питању Агенција за борбу против корупције, када је у питању имовина функционера где је обухваћено четири пута више у односу на претходну годину. Ту се види развој и напредак у раду обе институције, што сам у самом уводу рекао.

Због чега је то битно? Битно је због извесности свих оних који су предмет контроле ДРИ и Агенције за борбу против корупције.

Извесност контроле или ревизије је јако битна и упоредио бих је и са сивом економијом у Србији. Сви субјекти који би требали да подлежу било каквој врсти контроле, уколико имају поуздану извесност да ће једног дана, у једном тренутку, бити ревидирани, контролисани и прегледани, свакако ће бити склонији да послују у складу са законом и да не иду у зону сиве економије или да раде било какву врсту радње мимо закона.

С друге стране, желим да кажем да је јако битан и обухват и обе ове институције су показале да се и унапређују и да се ДРИ, од ревизије самог буџета, дошло и до Народне банке Србије и до јавних предузећа и до локалних самоуправа и до фондова и то је евидентан напредак, рекао бих у врло кратком року. Ценим да и грађани то, свакако, у сваком смислу препознају и велики број представки, о којима говоре обе институције, то потврђују. Добро је што је директорка Агенције изнела да ће много више пажње ове године бити посвећено представкама грађана. У том смислу очекујем, наравно и ДРИ у том смислу има један такав приступ.

Зашто је ова извесност и обухват исто битна? Имамо податак да у појединим субјектима који су предмет ревизије или контроле, готово 20 година ни једна институција није била да изврши нити ревизију, нити контролу, нити било шта друго. Можете замислити каква је ситуација поготову у неким мањим срединама, где је практично постала нека шема пословања, где се преносило из године у годину и примењивала се нека инерција, односно „добра пракса“.

Чини ми се да се та једна илузија већ од ове године разбија. Имали смо такав случај са апотекама, где су се понашале буквално договорно у смислу и односу на Закон о јавним набавкама, или у неким другим законима, примењивајући сви исту меру, иако су, чини ми се, у добром делу били свесни да крше закон.

Због тога је јако битна извесност ревизије и контроле и да сви у овом тренутку у Србији знају да једног тренутка, једног момента, једног дана могу добити или ревизију или контролу и то је свакако у том смислу подстицај да раде у складу са законом.

Разматрајући извештај ДРИ на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, ми смо готово једногласно донели одлуку и сложили се да разматрајући препоруке које је ове године ДРИ упутила, а чини ми се за 2011. годину да је негде око 525, о томе смо расправљали и у претходном извештају, ја сам гласао за ту препоруку да ДРИ у једно догледно време нам достави извештај у ком обиму су те препоруке од стране ревидираних субјеката испоштоване. Мислим да је потребно рећи да је то јако битно јер испуњење препорука, које су утврђене као одређене неправилности или могућност побољшања јавних финансија код субјеката, допринеће да се систем полако, из године у годину, подиже на један потребни ниво, а сваки поједини субјекат ревизије, уколико подиже квалитет својих јавних финансија, подизаће се ниво општих финансија на нивоу Републике Србије.

Знам да ДРИ има проблема можда са временом, можда са капацитетима, долази нови план и програм за следећу годину и можда у неком сегменту и нема довољно простора да испрати све препоруке.

У том смислу бих заиста инсистирао да се пронађе у том моделу и да размислите да се одређени сегменти препорука заиста до краја испрате и ту ћу бити конкретан, мислим, пре света, када је у питању увођење система интерних контрола и интерних ревизија. Ви сте, председниче, у том делу сами рекли да је то врло битан сегмент. Више пута сам о томе говорио када је била тема рад ДРИ. Ми имамо ситуацију да је у овом извештају то један од највећих проблема, а то је, пре свега, један од начина да се превентивно делује на сваку врсту злоупотребе у самом старту.

Очигледно је да ни сама законска одредба неким субјектима није довољна, што би у сваком случају било потребно да, на тај начин, испуне ту обавезу. Међутим, и они који су само ту законску обавезу испунили, видимо из вашег извештаја, имамо формално функционисање интерне контроле, интерне ревизије, не суштинско. Мислим да ДРИ у сарадњи са неким другим институцијама може значајно допринети да увери субјекте да је у њиховом интересу да имају суштински функционалну интерну контролу и интерну ревизију, јер ће на тај начин предупредити многе неправилности за које нису ни свесни, али ће подићи и ниво својих финансија из којих могу да црпе потребне информације за своје пословање. Наравно, то би и вама у том смислу олакшало ревизију када се појавите код њих.

Ценим ваше покушаје, округле столове које сте организовали. Међутим, очекујем да ове године још додатни напор изразимо сви заједно, поготово ви, да овај извештај који ћемо разматрати, надам се, 2014. године у том домену, покаже значајне резултате. Због тога сугеришем да све препоруке према ревидираним субјектима које су ишле по питању интерне контроле, интерне ревизије, треба испратити буквално до краја и до последње препоруке. То исто мислим и за јавне набавке и на попис имовине, где нам се неке неправилности појављују из године у годину и значајно су изражене. Идеја је да се препоруке испрате. Ако није могуће испратити обим свих препорука, онда да се посебан акценат стави на препоруке, а поготово када су у питању ове три ствари: интерна контрола и ревизија, јавне набавке и попис имовине.

Желим да кажем да је у извештају, такође, апострофирана једна уочена неправилност, несагласност одређених закона, који су довели до тога да поједини субјекти ревизије несвесно начине одређене погрешне поступке, примене и не раде у складу са законом. Мислим да је тај начин извештавања и тај начин рада који сте овде акцентирали јако добар и да је то добра повратна информација коју сте ви добили од субјеката ревизије, мислим и на локалне самоуправе, који због застарелости овог закона о платама у државним органима, јавним службама од 2001. године, како сте рекли, углавном не примењују. Има доста проблема у том смислу. То је јако битна информација за Народну скупштину Републике Србије и за вас, који сугеришете, и када је у питању Закон о буџетском систему. Мислим да у том смислу може да се унапреди сарадња између ДРИ, Одбора за финансије, опште ресорног, а и Народне скупштине Републике Србије.

Када је у питању утврђивање јавног дуга, искористио сам седницу и расправу на Одбору за финансије, где су били присутни представници Фискалног савета који су сугерисали да та методологија утврђивања јавног дуга мора да се усклади. Она можда у овом тренутку није толико актуелна и битна, јер се ми не налазимо на неком нивоу од 45% БДП, како то закон предвиђа, и сад те финесе можда нису од значаја, али очекујем да ће мерама Владе тај јавни дуг у односу на БДП значајно почети да пада и он ће свакако постати актуелан. Мислим да не треба да чекамо и трошимо непотребно време да ускладимо ту методологију утврђивања јавног дуга. Ту бих вас заиста подржао да будете истрајни и да инсистирате на том решењу, јер ће то олакшати позицију и вама и свима нама.

Наравно, подржавам и ваше препоруке и сугестије ревидираним субјектима, где у току контроле решавате одређене проблеме и мислим да је то јако битно и да сте сигурно утврдили доста могућих неправилности које нису намерно учињене, а могу се исправити и унапредити систем рада.

Када је у питању ток ове расправе, чули смо да се помињу поједина јавна предузећа и одређене неправилности. Желим да кажем да је Јавно предузеће „Србијагас“ само једно од ревидираних јавних предузећа о коме се говори у извештају. Спроведена је једна редовна ревизија, једна редовна контрола, поступак одазивних састанака, поступање по препорукама је у току. Желим да кажем да нема потребе за неком политизацијом, за неким паушалним оценама, изношењем неким формалних разлога да би се тобож приказале неке злоупотребе или неправилности.

Јавно предузеће „Србијагас“ се пре свега, спроводећи политику Владе Републике Србије и препоруку Владе Републике Србије, на одређене начине укључило у спровођење политике спашавања хиљаде радних места у Србији. Када је у питању „Агрожив“ мора се рећи да је ту у питању 1.300 радних места. Производња паштета, пилећег меса, прерађевина, производња хране је стратешки значајна за ову државу и шанса ове државе.

Да јавно предузеће „Србијагас“ спроводећи политику Владе и на препоруку Владе Републике Србије није учинило то пре две године са предузећем „Агрожив“, данас ми не би причали о том броју радних места, о значају за једну такву средину као што је општина Житиште, а не би такође ни причали о могућности која је врло актуелна сада и тренутно на томе ради Влада Републике Србије и представници јавног предузећа „Србијагас“ и „Агрожива“, о увођењу једног стратешког партнера, односно најуспешнијег произвођача у Европи у домену производње пилећег меса и прерађевина.

Да ли је то лоше? Наравно да није. Такав пример имамо и када је у питању Параћин, где су спасена радна места и здрави привредни субјекти и сада уводимо стратешког партнера и за те средине, у којима ти пословни субјекти и та предузећа послују, што је свакако значајно. Мислим да у том смислу треба да  будемо потпуно искрени и да треба да разговарамо о томе какав је значај за те средине, за та радна места, за те људе који раде у тим предузећима овај потез јавног предузећа „Србијагас“ имао.

Што се тиче ревизије сврсисходности и увођења плана да Сектор за ревизију сврсисходности почне да ради, ми смо о томе на самом почетку рада ДРИ разговарали. Свесни су сви да је то врло значајна ревизија, али да она захтева и одређен обим припреме, да је врло компликована и да је потребно време да би она у пуном смислу те речи заживела. Оно што ДРИ предузима, свакако је предузела оснивање сектора, припреме кадрова и људи, али ту ће и друге институције, наравно, морати да се укључе и та ће ревизија сврсисходности зависити и од политике Владе и од јасних препорука у том домену шта је оно што Влада Републике Србије, односно држава у наредном периоду треба да постигне и на који начин, да би сама ДРИ сагледавајући утрошак средстава могла да утврди шта се за тај новац добило, какав ауто се купио, а који би можда предлог или начин куповине неког другог аута значио да су та средства боље утрошена и да ће грађани, односно држава Србија имати нешто већу корист.

Очекујем, као што смо имали по свим овим сегментима одређени напредак, да и ова ревизија сврсисходности у наредном периоду покаже перманентан напредак и развој у том домену.

На крају, споменуо сам и зону сиве економије, а у Србији је она у овом тренутку нажалост велика у односу на високо развијене земље, па чак и у односу на земље које су упоредиве са нама. Обе институције, Агенција за борбу корупције и ДРИ су изнеле потребу сарадње и добро је што је директорка Агенције за борбу против корупције изнела и одређене податке да се ушло у сарадњу са базом података катастра, да се планира и са неким другим институцијама да постоји та директна конекција, јер тај посао, када је у питању и надлежност Агенције за борбу против корупције и ДРИ, у том смислу не може имати пун ефекат без одређене сарадње, наравно уважавајући и надлежност и област којима се баве обе институције и не задирући у њихову независност и стручност.

Заиста апелујем, не само на ове две институције, него и на друге органе, а одређени терет се поставља и пред пореску управу, да заиста у том домену сви буду свесни да нема ефикасне борбе против сиве економије, против корупције, против утаје пореза, свега онога што заиста угрожава ову државу, без сарадње свих институција. У том смислу желим јасно да кажем да ће ове две институције и друге у том домену имати апсолутну подршку СПС-а када год то буде потребно, а лично вам и у овом тренутку као представник посланичке групе изражавам подршку и у будућем раду и за овај извештај који сте поднели. “

Категорије: Посланичка група