Најновије

Седмо ванредно заседање НСРС – Милисав Петронијевић Посланичка група

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋнародни посланик СПС

“  Желим да истакнем да, поред тога што су реформе нужне, и економске и социјалне, ни једне, ни друге не могу успети ако не буду социјално праведне. Не могу успети. Зато сматрамо и инсистирамо да Влада настави прављење друштвеног консензуса у Србији, афирмисање социјалног дијалога, да укључи социјалне партнере и Владу и послодавце и синдикате и стално, дању,  ноћу, колико год треба, да се са њима расправе сва та питања, да дође до изражаја прави социјални дијалог, јер без социјалног договора тешко да шта може да успе у тим реформама у наредном периоду. “

МИЛИСАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋнародни посланик СПС на Осмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије

о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. Годину, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему и Предлогу закона о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању:

 

“Пре него што искажем свој став везан за ребаланс буџета, један мали коментар. Када грађанин гледа ову расправу о ребалансу буџета, стиче једну збуњујућу слику. Сви су нешто сјајно, најбоље радили, урадили, а Србија је већ неколико година у тешкој економској и социјалној ситуацији. То не иде једно с другим.

Да се мало подсетимо, приликом расправе о ребалансу буџета за 2012. годину, у септембру, цитирам – најгора могућа ситуација за неку државу је уколико постоји тзв. двоструки дефицит, уколико постоји висока инфлација у привреди, уколико имате и рецесију. Све те четири ствари су биле присутне у Србији. Двоструки дефицит значи да је буџетски дефицит историјски достигао износ од 7,1% БДП, да је дефицит текућег рачуна платног биланса такође достигао јако високе размере од преко 10%, да јавни дуг иде ка 60% итд. Хајде да нам то буде полазна основа када правимо поређење.

Став посланичке групе СПС је изнео наш колега Зоран Касаловић и он има потпуну подршку у вези са тим. Прво ћу подсетити да када смо разговарали о буџету за 2013. годину, оценио сам храбрим предлог буџета, тражио и договорили смо се да се његово спровођење прати и на време реагује. То је одговорно понашање. Влада је реаговала већ у првој половини године, и то није страшно. Страшно је да се догађају одступања, а да се не реагује. Дакле, одступања су пре свега код прихода. Ту су дати разлози због чега је то тако. Очигледно онако како је планирано није било реално.

Желим да истакнем један детаљ који сам данас чуо у излагању господина министра, а то је да расходи нису премашили планирани оквир. Из тога извлачим закључак да се Влада није расипнички понашала. Дакле, та одступања и поред позитивних економских показатеља су разлог за ребаланс. Жао ми је што економске показатеље некако тихо износите, господине министре. Ради се о благом опоравку привредне активности. Без привреде, без производње нема нових пара, нема новог запошљавања и ово је правац за Вас, за Владу како треба наставити-  убрзавање раста извоза, успоравање раста увоза, аутоматско смањење спољно-трговинског дефицита. Смањење дефицита од 12%, ако се не варам, у односу на исти период прошле године, успоравање међугодишње инфлације, ако сам све ово добро запамтио, реалан раст БДП у првом кварталу, раст физичког обима индустријске производње, а посебно долази до изражаја висок раст капиталних производ. Буџет је ликвидан барем за шест месеци. Молим вас да то јасније и гласније кажете, јер у јавности је доста присутна политичка реченица да је Србија пред банкротом. Та реченица има политичку позадину, али та реченица не наноси штету Вама, Влади, већ наноси штету Србији. Зато мислим да треба да истичете ове ствари. Наравно, не бежати од тога да је висока незапосленост. Радују ме они подаци које сам данас чуо да је бар заустављено на 24 кома нешто да је у паду и да је за мало али, ето, за 2% повећања запосленост. Дакле, заустављен је тај један тренд, а нема пречег и важнијег задатка у Србији од запошљавања.

Дакле, све то када се има у виду, Влада је предложила ребаланс као један део економског плана у ширем смислу, јер су желели да реагују на одступања са циљем да остваре стабилност јавних финансија и да сведу фискални дефицит на одржив ниво, и то кроз мере смањења јавних расхода, код прихода не повећање пореза, боља наплата, штедња на свим нивоима, структурне реформе, мере за побољшање инвестиционе климе… Изабрао сам ових пет, али шта желим да кажем. У Србији је тешка економска и социјална ситуација и то је Владин приоритет број један и да сви остали, такође важни, зависе од тога. Зато треба сви заједно да преузмемо ову обавезу и одговорност да се заустави ово економско пропадање, да се крене у економски опоравак.

Оно што желим да похвалим, да подржим и да затражим јесте да је потребан консензус који Влада прави и са привредницима, и са синдикатима, са финансијским стручњацима итд. Не може без тога да се изађе из ове економске и социјалне ситуације. Тражим да се настави тај дијалог, та расправа, тражења најбољих решења.

Када је у питању ребаланс буџета, Влада се определила да смањи расходе, да јача пореску дисциплину. Када су у питању расходи, то је смањење дискреционих расхода, увођење нових правила за планирање масе плата у јавном сектору и пензија. Када се томе дода јединствен регистар свих запослених плус централни обрачун плата, мислим да је то важно и значајно питање. Желим да подржим овај став и да изнесем следећи, а то је да подржавамо Владу што је успела да издржи притисак да не замрзава и да не смањује плате и пензије, већ да их повећа онолико колико је могуће.

Ту имам још два – три питања. Дакле, када се то буде у целини посматрало, поставља се питање спровођења закона о максималним зарадама. Да ли се он спроводи до краја како треба? Да ли су сви обухваћени? Да ли има ту сиве економије, шверца?

Друго питање – да ли Влада размишља о доношењу новог закона о платама државних функционера? Највећи простор ту постоји. Више се не зна на шта ово личи. Председник Републике има плату, која је по висини плата можда на 150 месту. Говорим о државним функционерима. Сви они независни, слободни, не знам како све да их назовем, самостални, као да плаћамо независност, самосталност и остало, имају по три до четири пута веће плате. Да ли Влада разматра да предложи закон где ће да се уведе ред? Дакле, не тражим већу масу плата, него ред, да се тачно зна како то треба да буде у Србији.

Друго питање је да ли Влада размишља о прогресивном опорезивању када су у питању зараде, о солидарном порезу, да плате највише они који имају највише, а они који имају мање да плате мање, а једна одређена граница да не плаћа ништа?

Порески приходи се не повећавају, односно порези се не повећавају. Оно што Влада жели у овом ребалансу буџета, то је пуна пореска дисциплина, сузбијање нелегалног промета и стриктна контрола наплате пореских обавеза. Молим вас, нека Влада покаже и овде храброст и нека покрене једном коначно ту ствар са мртве тачке. У Србији је завладала култура неплаћања свега и свачега. У Србији мора да се плаћа порез, морају да се плаћају доприноси. Не вара се Влада, вара се огроман број становништва, учитеља, наставника, лекара, решавање проблема у области здравства, образовања, судства, полиције, војске итд.

Враћам се на основно питање – мора да се плаћа порез и допринос у Србији и тачка. Знам да ова Влада не може до краја да реши овај проблем, али нека храбро уђе у тај посао и нека повуче ногу. Предложили смо и јачање капацитета пореске управе и све оно што треба да се наоружа тај орган, али да се то уради.

Сасвим на крају, једно упозорење –  следеће две мере које се односе на спровођење структурних реформи и мере за побољшање инвестиционе климе. Када је у питању реструктурирање предузећа, молим вас, каква приватизација, такво је и реструктурирање.

Просто се питам да ли је заиста у претходних десет година чињено све да се реше ти проблеми до краја или не? Хајде сада да их решимо и када су у питању и та предузећа у реструктурирању и када су у питању и мере за побољшање инвестиционе климе. Наравно, око грађевинских дозвола нема никаквих дилема, имамо пуно подршке. Када је у питању тржиште рада, желим да додам да када су у питању структурне реформе, мислим да је то неспорно у Србији. Влада мора да уђе у тако нешто. Програм на средњи рок треба да створи повољније услове за инвеститоре, за привредни раст. Рекао сам, без привреде, без производње нема нових пара, нема нових запошљавања, нема буџета. Пресипамо из шупљег у празно.

Дакле, све је то тако, али желим да истакнем да, поред тога што су реформе нужне, и економске и социјалне, ни једне, ни друге не могу успети ако не буду социјално праведне. Не могу успети. Зато сматрамо и инсистирамо да Влада настави прављење друштвеног консензуса у Србији, афирмисање социјалног дијалога, да укључи социјалне партнере и Владу и послодавце и синдикате и стално, дању,  ноћу, колико год треба, да се са њима расправе сва та питања, да дође до изражаја прави социјални дијалог, јер без социјалног договора тешко да шта може да успе у тим реформама у наредном периоду.

Водећи рачуна и о интересу послодаваца, треба стварити услове да он има још већи профит, али водећи рачуна и о интересу радника. Дозволићете, обично се то преломи преко њих, а радник, и кроз те промене које се најављују, мора да постане човек, а не трошак, човек који својим радом доприноси профит послодавцу, али истовремено заслужује редовну, уредну, пристојну зараду, плаћене доприносе итд. Дакле, не сме да буде само трошак из угла профита, мора да буде човек.”

Категорије: Посланичка група