Најновије

Седмо ванредно заседање НСРС – Зоран Касаловић Посланичка група

ЗОРАН КАСАЛОВИЋнародни посланик СПС:

одлучност Владе да се, пре свега, суочи са проблемом о јавним финансијама, да понуди решења, заслужује подршку. Избор социјално одрживе политике, пре свега, кроз преваљивање терета на оне који могу да боље поднесу терет кризе, а не они који су социјално угрожени и свакако опредељење Владе у најавама реформи да се значајно фискална политика поведе у правцу сузбијања сиве економије, утаје пореза, заслужује подршку.  

ЗОРАН КАСАЛОВИЋнародни посланик СПС на Осмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије

о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годину са Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2013. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2013. годину, Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2013. годину и Предлогом одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2013. Годину, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему и Предлогу закона о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању:

“Актуелни тренутак у Републици Србији карактерише једна тешка финансијска ситуација у условима изражене велике зависности наше привреде у ЕУ, која је такође захваћена великом финансијском кризом која не препознаје нека универзална решења.

С друге стране, прогресија нашег јавног дуга траје још од 2008. године, када је била негде на нивоу 29% бруто друштвеног производа преко 2011. на неком граничном нивоу од 45% БДП, до данашње ситуације да је негде на нивоу преко 60% БДП. Наравно да нико нема право и не може да буде задовољан са таквом ситуацијом, нити да ликује и зато СПС заиста позива све и захтева један одговоран државни и општедруштвени приступ проблему јавних финансија, јер су то новци и финансије свих нас, свих грађана, свих политичких странака, и једино таквим начином приступа овом проблему можемо доћи до доброг и квалитетног решења, поготово у условима када и фискална кретања у првих пет месеци говоре и наговештавају лоше процене, пре свега када је у питању дефицит буџета Републике Србије и могућу пројекцију да он готово буде дупло већи од планираног и да достигне неки ниво од 5,7 односно 6,2 на консолидованом нивоу БДП.

Још крајем прошле године, и раније, опште је познато да један од главних показатеља стања економије и јавних финансија у држави представља показатељ односа између јавног дуга и БДП, да је буџетски дефицит тај који може да представља један од основних замајаца кризе јавног дуга. Треба искрено рећи да је неопходно пре свега довести у нормалне оквире стање буџетског дефицита који у случају да настави овакву прогресију, може да изазове кризу јавног дуга, што значи да би тада био потрошен новац будућих генерација, да би камате енормно порасле. Таква једна криза, а имали смо прилике да се уверимо и у неким другим државама, доводи до разарања економије, безбедности, здравства, социјалне заштите, образовања и свега онога што чини државу.

Извесност једног таквог сценарија би била уколико не би биле предузете хитне мере Владе Републике Србије, а оне се огледају у једном одлучном и храбром заокрету, пре свега када је у питању ребаланс буџета, пратеће мере могућих реформи. Желим да кажем да је то одлука од самог почетка у раду ове Владе, одлучност и јасна решења када су била у питању статус Косова и Метохије, борба против корупције, криминала, европске интеграције, преузимање имовине од неких банака које су опљачкане…

Такав план Владе Републике Србије, да се дефицит буџета Републике ограничи на један одржив ниво од 177 милијарди динара, што би чинило негде око 4,7% БДП, је пре свега неопходан. У једном тренутку се може рећи изнуђен, али је реално изводљив и спроводљив. Због тих разлога ће СПС подржати ребаланс буџета и пратећих закона, у начелу.

Стање наплате прихода и прилив прихода у буџет је пре свега један од основних разлога за ребаланс и они су као што је и ресорни министар рекао – изазвали потребу ребаланса буџета. Наравно да су интересантније мере на расходној страни буџета и прво ћу нешто о њима рећи, с обзиром да су предвиђена смањења расхода у односу на првобитни Закон о буџету, негде у износу од 37,1 милијарду динара у односу на закон. Били смо сведоци данас и ранијих дана расправе о начину штедње, развоју, где штедети, где не штедети.

Желим да кажем да је СПС задовољна што се Влада Републике Србије определила за једну социјално одрживу политику која је усмерена у најбољем интересу већине грађана и није посегла за штедњом тамо и код оних слојева грађана где практично нема ни услова за достојан живот, што би у неком смислу било и друштвено неодговорно. Говорим управо о томе да Влада није посегла за замрзавањем пензија и плата, већ напротив, предвиђено је реално усклађивање пензија у октобру од 0,5%, ограничени раст од 2014. године, и наравно, такав један план пролонгира се и на 2015. годину, са жељом и идејом да се учешће пензија ограничи на неки ниво од 10%, а плата до 8% БДП, што је и неки стандард у високо развијеним и уопште у развијеним земљама.

Расправа око могуће штедње на расходној страни није ишла у правцу и на штету најсиромашнијих слојева становништва, Влада је изабрала, по нама, право решење, а оно се креће, пре свега, на ставкама дискреционих расхода буџетских корисника и оне износе негде око 32 милијарде динара.

Желео бих заиста да снажно подржим и једну промоцију модела понашања, када је у питању непотребна потрошња. Ту треба да се чине уштеде и потребно је потпуно укинути могућност неких ненормалних расхода, када су у питању возни паркови, службена путовања, репрезентација. Они на тај начин имају један симболичан ефекат према свима и према једном новом моделу понашања и опхођења према јавним финансијама у Републици Србији и уопште у целом друштву.

Уз то треба додати и опредељење Владе када су у питању саме зараде у јавном сектору и коришћење добрих, позитивних примера из неких суседних земаља, када је реч,  пре свега, о унапређењу система и контроле запослених и формирањем једног јединственог регистра, а наравно, у каснијем периоду и централног обрачунавања плата запослених у јавном сектору. Треба очекивати и одређене уштеде овим решењем, јер су то успеле и друге земље.

Смањени су, нажалост, капитални издаци са 22 милијарде негде на 14 милијарди динара. Добро је што је извршена одређена прерасподела апропријације у складу са динамиком извршења и исказаним потребама. Али, добро је и што се водило рачуна о приоритетним инвестицијама и о оним, пре свега, које су започете. Познат је став СПС да без инвестиција и новог развоја и реиндустријализаицје нема привредног опоравка и новог запошљавања и достизања високих стопа раста. Али, овај податак да су смањена средства за капиталне инвестиције не може се представити као нешто што је начин да се зауставе инвестиције.

У прилог томе, желим да кажем, ево само две инвестиције, по мени врло значајне и капиталне –  да ће држава гарантовати за инвестицију изградње гасовода од подземног складишта Банатски двор, до будућег подземног складишта у Српском Итебеју према Панчеву и Београду. То је једна стратешки значајна инвестиција за Републику Србију и она износи око 65 милиона евра и не треба говорити о томе какав је то значај за енергетску стабилност државе Србије.

Друга инвестиција која иде према граду Зрењанину за изградњу фабрике воде у износу је од 26 милиона евра, то је други тип инвестиције, али овај акутни проблем града Зрењанина, где је лош квалитет воде у 21. веку и једно такво решење таквог проблема се дуго чека, а и представља могућност за стварање једног бољег амбијента за живот у Зрењанину, али и за инвеститоре.

С друге стране, постоји једно предложено решење када су у питању 179 предузећа у реструктурирању и основна идеја увођења тих предузећа у реструктурирање 2002. године је било да се они припреме у циљу лакше приватизације тих великих система. Наравно, као што је приватизација изведена по једном лошем закону за који СПС није гласала, тако је и ова идеја реструктурирања извитоперена, па се практично изједначила са једном лошом приватизацијом. Због тога ми мислимо да дефинисање овог решења и урачунавања до 30. јуна 2014. године и излазак истих из реструктурирања показује одлучност Владе да се ова предузећа коначно реше, да ће многа инвестирања попут субвенција и директних програма створити простор да се та средства усмере у много боље пројекте и инвестиције. Треба рећи да се ради о средствима од 700 милиона до милијарде евра на годишњем нивоу.

С друге стране, такође желим да поздравим и предлог о повећању, односно увођењу транзиционог фонда и издвајању додатних средстава, којим би се фактички обезбедио социјални програм за све раднике, када су у питању ова предузећа у реструктурирању.

У том склопу Влада предлаже и има намеру да поспеши амбијент за функционисање и најављује потребне измене, када је у питању, пре свега, Закон о раду.

У сваком случају, поздрављамо сваку врсту мере Владе која иде у правцу поспешивања амбијента за запошљавање, за евентуално неку реформу колективног преговарања, све оно што би могло да буде неко унапређење у том домену, па чак и за врсту самозапошљавања, како то и сам предлагач каже.

Заиста, СПС у том смислу жели да инсистира да та решења треба да буду добро избалансирана, измерена и да се до њих дође у преговорима са синдикатом, послодавцем и намерама Владе Републике Србије и на тај начин је могуће преговорима доћи до најбољих решења. Наравно, исти је случај и када је реч о Закону о планирању и проблему издавања грађевинских дозвола, што ће поспешити амбијент за инвестирање у Републици Србији.

На стани прихода, мере које се предвиђају своде се углавном на нешто што су посланици СПС већ дуже време указивали. Сваки пут када је била расправа о буџету или ребалансу, заговарали смо идеју решења и на приходној и на расходној страни и да се једном таквом сусретном методом дође до избалансиранијег буџета. Овог пута је био драстичан подбачај прихода, пре свега, и наплате и повећања сивог тржишта. Свакако, СПС подржава и сматра да једна ефикасна фискална политика мора бити у функцији сузбијања сиве економије, утаје пореза, поготово рада на нелегалном, сивом или црном тржишту радника који су непријављени, који су често без било каквог права, без социјалне и здравствене заштите, а често су изложени и притисцима за отказ.

Велики терет, велика одговорност је на пореској управи. Заиста желим да кажем и сматрам да држава не би смела и не би требало да штеди на пореској управи као државном органу у било ком смилу, јер је пореска управа орган који директно утврђује, наплаћује и контролише саме приходе државе. Сваки уложен динар у њу, сигуран сам, врло брзо би се вратио. Због тога мислим да општи државни статус, општи статус пореске управе заслужује један другачији приступ ако не као независни органи о којима често овде расправљамо, који имају енормно већа примања, енормно више су у неку руку заштићени, тако да кажем, и медијски испраћени, пореска управа у том смислу заслужује бар такав третман.

Наравно, одређене промене које су потребне, а зависе и од овога што сам рекао, док је немогуће оно што очекујемо од пореске управе да се само са 10% запослених ангажованих на конкретном раду на терену постигну ти ефекти. Њих је негде око 600, данас можда нешто више.

То је сигурно потребно променити. Потребно је променити модел избора пореских обвезника. Наравно, оно  на чему увек инсистирамо и требало би се појавити и медијски испратити је унакрсна контрола, односно провера имовине и прихода грађана. Голим оком су видљиви неки случајеви, предмети које треба подхитно урадити. То би била јасна порука свима да се утаја пореза, корупција и криминал, заиста, у том смисл, не исплати.

Требало би преиспитати надлежности пореске управе, поготово оних који ће радити на терену, у ком смислу и колико далеко могу да иду у тој контроли и када затекну нелегални промет и просторије у којима се одвија тај нелегални промет, какве су њихове надлежности и ингеренције у том смислу. Мислим да би ту било простора да им се повећају надлежности како би могли на најбољи могући начин да обаве свој посао. Наравно, иза тога је потребна доследна примена казнене политике.

Зашто то кажем? Пре свега, када је реч о сивој економији која је енормно велика у Србији, износи негде око 30% бруто друштвеног производа, један од основних начина да се она сузбије јесте да постоји извесност контроле свих оних пореских обвезника, свих оних субјеката који се размишљају и који имају намеру да пређу у сиву зону, да им буде јасно да је контрола извесна и да је ризик значајно повећан од одласка у сиву зону.

Наравно, треба те казне да буду примерене прекршају, да казна не буде за пет прекршаја који су енормно високе вредности и да онда и сам тај порески обвезник прихвати да можда први пут буде и опоменут или благо кажњен, и када измери казну и оно што је учинио и добио у сивој зони, свакако да то није нешто што повећава ризик од одласка у сиву зону.

На тај начин се заиста смањује исплативост од утаје пореза. Сви ми, рекао сам, треба да имамо један одговоран општедруштвени приступ јавним финансијама. Такође, када је у питању утаја пореза, чини ми се да је доста дуго постојало и у друштву и код нас неко мишљење да онај ко је успео да утаји порез, ко је успео да одложи, који је успео на неки други начин, тај се сматрао као неким „успешним бизнисменом“. Заиста, сви у друштву, и медији и ми посланици и кроз систем информисања и образовања треба да повећамо свест о негативним ефектима сиве економије.

При самом крају бих желео још да кажем да један од извора сиве економије може да представља и готовинска плаћања, односно не може, него готово представљају. Заиста бих се заложио и предлажем да се можда и предвиде одређене субвенције за увођење терминала малим предузећима, како би се електронски новац, рецимо и у секторима где доминира плаћање готовином, у угоститељству на пример и неким другим делатностима, постао доминантан и на тај начин се сузио простор готовинског плаћања, који, свима нама је јасно, може да представља извор за сиву економију.

Да закључим, пре свега сценарио који би био известан без овог ребаланса, без пратећих закона који стварају један амбијент за потребне реформе и одлучности Владе да то спроведе, свакако да би био сценарио који би био много лошији по Србију. Међутим, одлучност Владе да се, пре свега, суочи са проблемом о јавним финансијама, да понуди решења, заслужује подршку. Избор социјално одрживе политике, пре свега, кроз преваљивање терета на оне који могу да боље поднесу терет кризе, а не они који су социјално угрожени и свакако опредељење Владе у најавама реформи да се значајно фискална политика поведе у правцу сузбијања сиве економије, утаје пореза, мислим да заслужује подршку.

Још једном позивам све у овом тренутку на једну одговорну државну и општедруштвену политику, јер причамо о јавним финансијама Србије и о нашем новцу који није ни левичарски ни десничарски, ни бео ни црн, него је једноставно наш заједнички новац и због тога ће се СПС подржати предлог ребаланса буџета и пратити закон.”

Категорије: Посланичка група