Најновије

Осмо ванредно заседање НСРС – Ђорђе Милићевић Посланичка група

djordje-milicevicЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋнародни посланик СПС:

“Нема смањења плата и пензија. То може свако. Поставља се питање – постоји ли неко друго или неко ново решење? Дакле, не може се штедети на грађанима јер животни стандард није на завидном нивоу. Не може се штедети ни на 400.000 пензионера са просечним примањем од 12.000 динара. Та уштеда није реална, није одговорна и она не би извукла Србију из економске кризе. Дакле, нема смањења плата и пензија и то је важно, понављам, али са друге стране, питање раста плата и пензија мора бити у складу са економском ситуацијом у којој се Србија данас налази.“

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋнародни посланик СПС на Осмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије o Прeдлогу закона о изменма и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013.годину, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему и Предлогу закона о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању:

“Јављам се по редоследу, а не по реплици, да разјаснимо то на почетку. Морам одмах да кажем да немам намеру да говорим о прошлости.Из прошлости се учи и из прошлости се извлаче поуке. Сигурно је да можемо сатима и данима овде у републичком парламенту да износимо своја неслагања о ономе што је било у протеклом временском периоду и о ономе што је било пре 2000. године и о ономе што је било после 2000. године, али не видим да ће то донети било какав позитиван ефекат и да ће то бити у интересу грађана Србије.

Данас говоримо о Предлогу ребаланса буџета. Наредних дана ћемо говорити о осталим предлозима који јесу један реалан осврт Владе на актуелна дешавања у области економије. Када говоримо о ребалансу увек се поставља питање да ли може боље? Овде је питање нешто другачије – може ли бити реалније? Да ли је овај предлог могао бити реалнији, да ли је овај предлог могао бити праведнији, да ли је овај предлог могао бити правичнији и постоји ли било који предлог који ће испунити ове критеријуме, а да то не значи замрзавање плата и пензија, а да то не значи на другој страни укидање социјалних давања? Ми сматрамо да не постоји.Уколико постоји, увек ћемо га радо подржати.

Дакле, сагледавајући предлоге о којима ових дана говоримо у републичком парламенту, јасно је да негативни ефекти економске кризе неће дестабилизовати државу и јасно је да је Влада Републике Србије изашла са конкретним предлозима и да је понудила одговорна решења која јесу у интересу грађана, а која нису на терет и на штету социјално најугроженијих категорија становништва. Уштеда хоће, треба и мора да буде приоритет, али уштеда на нивоу државе – штедња, смањење непотребних трошкова, а не уштеда на грађанима. Јер, сложићемо се, животни стандард грађана није на жељеном и завидном нивоу. Дакле, не може се штедети тамо где нема, већ тамо где има.

Нема смањења плата и пензија. То може свако. Поставља се питање – постоји ли неко друго или неко ново решење? Дакле, не може се штедети на грађанима јер животни стандард није на завидном нивоу. Не може се штедети ни на 400.000 пензионера са просечним примањем од 12.000 динара. Та уштеда није реална, није одговорна и она не би извукла Србију из економске кризе. Дакле, нема смањења плата и пензија и то је важно, понављам, али са друге стране, питање раста плата и пензија мора бити у складу са економском ситуацијом у којој се Србија данас налази.

Потребна је рестриктивна политика. Ту апсолутно нема дилеме, нема двоумљења. Шта та рестриктивна политика подразумева? Смањење непотребних трошкова, повећање ефикасности инвестиција и добра анализа политике субвенција, да ли постоји економска исплативост, да ли постоји економска оправданост. Али, са друге стране, морамо омогућити, Влада мора омогућити, како и на који начин можемо да се развијамо у наредном периоду.

Приходи буџета дефинитивно нису на нивоу планираних. Мањак може да се реши и задуживањем, али то није добро, то није одговорно, јер би већи буџетски дефицит нарушио макроекономску стабилност земље и зато су мере Владе Републике Србије усмерене ка смањењу трошкова кроз управо предложени ребаланс буџета. Шта је циљ? Циљ који ми у потпуности подржавамо јесте стабилност финансијског система и појачане активности које ће повећати и привредну активност, али и животни стандард грађана, са друге стране.

Оно што сматрамо да је јако важно и јако позитивно и да је добро је то што је Влада препознала неке битне сегменте и елементе буџетског дефицита. Када кажем битне сегменте и елементе буџетског дефицита, мислим на јавна предузећа, на јавни сектор и мислим на предузећа у реструктурирању.

Када је реч о јавним предузећима, нема дилеме, и то у потпуности подржавамо, она морају бити јефтинија и морају бити ефикаснија.Тачно је, то сви знамо, у јавном сектору дефинитивно постоји вишак запослених.Али, то питање не можемо решити радикалним резовима тако што ћемо отпустити 500, 1000 или 1500 запослених.

Оно што је неопходно Србији и што је потребно јесте суштинска реформа јавног сектора. Коалициони партнери ће у СПС увек имати подршку за суштинску реформу јавног сектора. Не можемо и не смемо да станемо на једном закону о максималном броју запослених у државној администрацији. Морамо да направимо наредни корак, који је и важнији, који ће ићи у правцу суштинске реформе јавног сектора.

Други елемент или други сегмент буџетског дефицита, који је такође препознат, јесу предузећа у процесу реструктурирања. Добро је да се овај процес коначно заврши. Траје јако дуго. Мислим да траје неких 13 година у Србији. Оно што је важно, мислим да се не би усудили у овом тренутку да лицитирамо датум из, просто, једне бојазни, из страха да предузећа не изгубе ресурсе који у овом тренутку постоје.

Дакле, сагледавајући овај ребаланс, сагледавајући предлоге о којима ћемо говорити наредних дана, јасно је, Влада Републике Србије се суочава са реалношћу и ови предлози јесу један искорак и један корак напред који води у, рекао бих, добром правцу. Ови предлози говоре да Влада води и одговорну и реалну и практичну, рекао бих, политику у области економије.

Ови предлози говоре да Влада води и активну политику. Дакле, на један реалан начин сагледава оно што јесу актуелни проблеми данас, иде у сусрет проблемима и нуди одговорна решења која јесу у интересу грађана.Није Србија пред банкротом, нема Србија проблем са ликвидношћу, али оно што јесте важно и што морамо учинити у наредном временском периоду – морамо опоравити и покренути привреду.

Суштински проблем у јавним финансијама, мислим да је о томе и министар говорио, је мањи прилив у буџету и то значи да привредна активност није на нивоу планиране и са друге стране, можда и постоји део сиве економије који није захваћен државном контролом. Дакле, покретање привредне активности јесте нужност у периоду економске кризе. Потребна је дугорочна, не краткорочна стратегија на неколико година, већ дугорочна стратегија и да се оствари висока стопа друштвеног раста. Стратегија раста и стратегија развоја морају бити усклађене и усаглашене са свим друштвеним чиниоцима.

Дакле, ситуација није добра. Постоје опречна, постоје различита мишљења. Али, оно што је изузетно важно и што треба постићи јесте широк друштвени консензус. Зато ми у потпуности подржавамо разговоре који се воде, договоре који су постигнути и који ће се постићи на релацији Владе Републике Србије, послодаваца и привредника, односно синдиката.Наравно да сваки наредни системски закон управо треба да буде резултат и плод тих договора. Када кажем системски закон, пре свега мислим на Предлог закона о раду, а са једним јасним циљем, да се повећају инвестиције, да се повећа запосленост, а да се на другој страни заштите елементарна права радника у Србији.

Више пута до сада смо рекли – циљеве Владе Републике Србије није могуће реализовати без економског опоравка државе. Да би дошло до економског опоравка државе, нужно је покретање привреде и ту је, као што сам рекао, потребна дугорочна стратегија на најмањи временски период од десет година, покретање производње. Слажемо се, не може триста хиљада људи у Србији у производњи да издржава четири милиона људи у Србији. Потребно је покретање и завршетак инвестиција, капиталних, инфраструктурних пројеката, јер нема економског без инфраструктурног развоја и улагање у инвестиције, капиталне пројекте, инфраструктурне пројекте јесте једини реалан приступ и гарант да се у Србији може решити оно горуће питање, а то је питање незапослености.

Зато сматрамо да управо најмање уштеде треба да буду на инвестицијама, а смањити трошкове који неће имати импликације на макроекономску стабилност. Било би добро да до краја ове буџетске године Влада Републике Србије нађе могућност да изнађе средства у буџету за све оне инвестиције које су предвиђене на почетку ове буџетске године.

Штедња јесте, мора и треба да буде приоритет, и то апсолутно није спорно. Овим предлозима ће се уштедети 36 милијарди динара, о томе је већ било речи, али штедња сама по себи није довољна. Потребно је и неопходно повећати приход и потребно је и неопходно побољшати инвестициону климу у Србији.

Дакле, Влада овим предлозима хоће да санира последице, то апсолутно није спорно, хоће да закрпи оне буџетске рупе које, нажалост, тренутно постоје, али са друге стране, мора да се ствара атрактиван инвестициони амбијент и мора да се настави са реформским процесима у Србији. Без тих процеса нећемо сагледати и нећемо имати позитивне ефекте. “

МЛАЂАН ДИНКИЋминистар финансија и привреде:

“Ваша дискусија ми је заиста дала један повод да још једном нагласим управо то. Када се парцијално критикују неке расходне ставке буџета, управо се заборавља ово о чему ви причате. Нема где додатно да се уштеди, осим онога што смо предложили, јер две трећине буџета Србије чине плате, пензије и социјална давања, у ствари, чак и више, три четвртине, 75% буџета је све ово, а остатак су инвестиције, дискрециони расходи, субвенције и све што је сада било предмет кресања.

Када неко каже – зашто није још нижи буџетски дефицит и када каже – имамо резерве према том остваривању, онда треба јасно да каже која је алтернатива, шта је друго могло да се смањује од расхода, ако нисмо смањили ове расходе које јесмо. Онда се долази на овај терен о коме сте ви говорили, то су само плате и пензије.

Када је ММФ давао предлоге да уштедимо и додатно у односу на ово што смо урадили, па и Фискални савет делимично, они су мислили директно на смањивање плата и пензија. Наша Влада је била против тога. Значи, грађани морају да знају да већа уштеда од овога није могућа без смањивања плата и пензија, и то не минималног, него драстичног. То је, међутим, сценарио који сигурно уводи Србију у стагнацију, враћа нас поново на оне негативне стопе раста бруто домаћег производа из претходне године. Ми смо по сваку цену желели то да избегнемо. Шта је сада алтернатива?

С друге стране, не смемо да имамо ни превише висок буџетски дефицит јер задуживање јесте скупо. Ми не желимо да се задужујемо, него смо приморани због претходног периода и због неусклађености сада прихода и расхода. Дакле, није наша жеља да се ми задужујемо, то је морање, као кад грађани нешто морају да купе. Ако немају одакле из прихода, морају некако да се позајме и да то исфинансирају.

Дакле наша јесте стратегија управо то о чему сте говорили, побољшање пословне климе, боља наплата пореза и зато неће бити толеранције. Мени је најважније из ове скупштинске дебате што је већина посланика и владајућих странака и опозиције, јуче и данас дала пуну подршку нултној толеранцији на не плаћање пореза. Морамо да повећамо наплату, то је једини начин да подигнемо буџетске приходе, без повећања пореза него да постојеће порезе сви једнако плаћају како би сви били једнаки, како би сви имали једнаке услове пословања, а да онда тим новцем исфинансирамо инвестиције о којима сте ви говорили. Јесте лоше кад се смањују инвестиције и ми смо их смањивали из разлога што имамо са друге стране и кредите које нисмо повукли за инвестиције. Али, чињеница јесте да би било боље да имамо новца и из кредита и директно из буџета. То би сигурно дало већи ефекат за привреду. Хвала вам на вашој дискусији, само сам то хтео да кажем.”

Категорије: Посланичка група