МИРОЉУБ СТОЈЧИЋ, народни посланик СПС на Првој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о легализацији обје ката:

“СПС ће подржати овај закон, пре свега из разлога што овај закон има и социолошки карактер, што ће створити услове пре свега оним нашим грађанима који су из морања за становање и живот изградили ове објекте.

Пред нама је закон који кроз седам области и 40 чланова дефинише услове, поступак и начин легализације објеката, односно делова објеката изграђених без грађевинске дозволе. У првом делу јасно је дефинисано и то без алтернативе на које објекте се овај закон не односи и за које се објекте не може издати грађевинска и употребна дозвола. Овим би се члановима закона знатно олакшао рад надлежних републичких и локалних органа који ће радити на легализацији објеката, тако да нема дилеме око испуњавања ових услова.

Јасно је дефинисано да за објекте који су изграђени на земљишту неповољном за грађење, изграђени од материјала који не обезбеђују трајност објекта, као и његову сигурност, изграђени на површинама јавне намене, изграђени у првом степену заштите природних и културних добара, изграђени у заштитним зонама итд, неће моћи да се накнадно изда грађевинска дозвола. То је добро што дефинише овај закон, све појединости везане за оне објекте за које се неће издавати грађевинска дозвола”.

“СПС ће подржати овај закон, пре свега из разлога што овај закон има и социолошки карактер, што ће створити услове пре свега оним нашим грађанима који су из морања за становање и живот изградили ове објекте.

Пред нама је закон који кроз седам области и 40 чланова дефинише услове, поступак и начин легализације објеката, односно делова објеката изграђених без грађевинске дозволе. У првом делу јасно је дефинисано и то без алтернативе на које објекте се овај закон не односи и за које се објекте не може издати грађевинска и употребна дозвола. Овим би се члановима закона знатно олакшао рад надлежних републичких и локалних органа који ће радити на легализацији објеката, тако да нема дилеме око испуњавања ових услова.

Јасно је дефинисано да за објекте који су изграђени на земљишту неповољном за грађење, изграђени од материјала који не обезбеђују трајност објекта, као и његову сигурност, изграђени на површинама јавне намене, изграђени у првом степену заштите природних и културних добара, изграђени у заштитним зонама итд, неће моћи да се накнадно изда грађевинска дозвола. То је добро што дефинише овај закон, све појединости везане за оне објекте за које се неће издавати грађевинска дозвола.

У делу закона где се говори о условима, начину и поступцима легализације објекта, свакако да треба истаћи посебно члан 5. који дефинише да ће се грађевинска односно употребна дозвола издати за оне објекте који немају одобрење за изградњу до 11. септембра 2009. године и за које је поднет захтев за накнадно издавање грађевинске односно употребне дозволе до 11. марта 2010. године.

Такође, овде треба истаћи да када надлежни орган утврди да објекат испуњава прописане услове, грађевинска и употребна дозвола се може издати једним решењем, што је новина у нашој администрацији која се бави планско-урбанистичким и имовинским пословима.

Овим законом се дефинише и ефикасност органа који је надлежан за издавање грађевинске дозволе, с обзиром да је у обавези да у року од осам дана изда грађевинску дозволу од пријема мишљења и извештаја комисије о испуњености услова о коришћењу објеката, што оцењујем као добро.

Јасно се дефинише шта треба да садржи захтев за легализацију и шта пројекат објекта за потребе легализације такође треба да садржи. То је дефинисано кроз пет, односно 15 позиција које подносилац захтева треба да испуни. Лично сматрам да је пројектни задатак прописан од стране подносиоца захтева овде сувишан, обзиром да имамо већ изведено стање и да већ имамо објекат који постоји на терену.

Нажалост, с обзиром да имамо и нелегализоване објекте комуналне инфраструктуре, подземних, линијских, инфраструктурних објеката, нелегализоване објекте нискоградње, овим законом је дефинисано шта захтев за легализацију и ових објеката треба да садржи и ствара могућност да и њих легализујемо, а има их и те како на простору Републике Србије.

Оно што је такође веома важно и треба посебно истаћи је да правоснажно решење које изда надлежни орган подносиоцу захтева да бесправно изграђени објекат испуњава прописане услове представља правни основ за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, што је и циљ и суштина доношења овог закона. Јер, коначно, подносилац захтева постаје власник објекта и управља њиме.

У делу закона се дефинише и начин утврђивања и висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Лично мислим да је добро што се чланом 27. и 28. дају надлежности да јединице локалне самоуправе прописују мерило за обрачун висине накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Са тог нивоа, јединице локалне самоуправе могу да пропишу одређене неопходности и умањења за своје грађане, што се тиче ових накнада, а све са циљем да се легализује што већи број објеката. Овим законом је дефинисано да се накнада за уређивање може плаћати у једнаким ратама, чак до 20 година.

Све ово намеће потребу да се пошаље порука још данас свим локалним самоуправама да одмах крену са израдом општег акта којим ће уредити мерила за одређивање висине накнаде, односно да не чекају крајњи рок од шест месеци и доношење овог закона и да ће ово бити веома озбиљан приход локалних заједница, и што се тиче прихода од легализације и што се тиче прихода од пореза на имовину и каснијих накнада за плаћање на конто ових објеката.

У четвртој области је дефинисано рушење објеката који су изграђени до 11. 09. 2009. године и за оне захтеве који су поднети до 11. 03. 2010. године, као и за објекте који су грађени после 11. 09. 2009. године. За ове прве рушење се неће вршити до правоснажно окончаног поступка и то је добро, док ће за ове друге, после 11. 09, како пише у закону, грађевински инспектор донети решење без одлагања о рушењу ако утврди да је објекат грађен и завршен без грађевинске дозволе после 11. 09. 2009. године.

Господине министре, односно представници Владе, мислим да такође овим власницима треба омогућити легализацију и да треба да прихватите ове амандмане који су усмерени и дати од стране посланика СПС. На тај би начин изједначили све власнике свих објеката који су нелегално изграђени.

Пре него што завршим, желим само да истакнем да је овде више пута спомињана улога локалне самоуправе, у једном негативном контексту. Лично сматрам, пошто сам дуго радио у локалној самоуправи, да је локална самоуправа само један од фактора који је везан за ову проблематику. Могу да вам кажем да је у Врању служба организовала да може за два дана да изда грађевинску дозволу, уколико се прибаве све сагласности. Међутим, тај пут до прибављања сагласности, од ЕПС-а, од предузећа која се баве водоснабдевањем, гасификацијом, топлификацијом, а не дај боже да вам за објекат препоруче да градите трафо-станицу, итд, итд, да не говорим о јавним предузећима, ту се прави једна временска дистанца о којој је говорио и колега Динкић.

Приликом израде новог закона, који је заиста неминован, што се тиче планирања и изградње, ту треба бити веома обазрив и јасно прописати све елементе који су у вези са поступком вађења грађевинске дозволе.

Обзиром да сам везан временом, ефеката што се тиче овог закона има више и то у позитивном смислу, те из тог разлога позивам све посланике да заиста прихватимо овај закон и да се у Дану за гласање изјаснимо за њега”.