Трећа седница НСРС – Миелтић Михајловић Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик СПС на Трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању: Miletic-Mihajlovic

„Свака допуна и измена има свој циљ, као и у свим другим законима, а то је уважавање реалности у којима живимо и у којој се примењује закон, отклањање недостатака који су у међувремену уочени и уважавање актуелности у окружењу и код нас. Свакако да стоји потреба за једном допуном и неким изменама, због наведених чињеница. Социјалистичка партија Србије свакако ће подржати измене и допуне овог закона“.

„Данас разговарамо о закону о изменама и допунама Закона о високом образовању. Као што знамо, Закон је први пут донет 2005. године. Први пут у смислу онога што је била потреба да се започне Болоњски процес и у међувремену тај закон је више пута трпео измене и допуне – то се догађало 2008, 2010, 2012. и ево нас сада у октобру 2013. године. Реч је о Закону који је веома важан и решава сложена питања о високом образовању, са тежњом да се високошколско образовање интегрише у европски простор и да се повећа међународна компетентност високошколских установа односно институција.

Сама таква једна формулација и сам један такав циљ већ говори о озбиљности и о томе куда треба да идемо и где треба да стигнемо. Свако олако држање ових циљева или одлагање заправо нас ставља у страну и практично тиме смо све даље од европског простора образовања, све даље од онога што треба да буде та проходност и кадрова и знања итд.

Свака допуна и измена има свој циљ, као и у свим другим законима, а то је уважавање реалности у којима живимо и у којој се примењује закон, отклањање недостатака који су у међувремену уочени и уважавање актуелности у окружењу и код нас. Свакако да стоји потреба за једном допуном и неким изменама, због наведених чињеница. Социјалистичка партија Србије свакако ће подржати измене и допуне овог закона.

У овој области ми имамо одређене специфичности када је реч о односу између Министарства просвете, науке и технолошког развоја према одређеним сегментима и нивоима образовања, где имамо да Министарство непосредно кроз нормирање, кроз доношење закона, кроз надзорни поступак итд, без неких већих проблема може да успоставља комуникацију и да спроведе оно што је зацртано у предшколском, основном и средњем образовању.

Када је реч о односима Министарства са високим школством, морамо да имамо на уму да ту постоји једна одређена баријера и да се ствари усложњавају, због чињенице да постоји аутономност високог образовања. Често се та аутономност и злоупотребљава од стране високошколских институција и ту настају потешкоће које трају годинама. У целини узев, иако имамо одређене и добре резултате у области високог образовања, постоје сигурно и одређене тешкоће које смо требали већ да отклонимо или које морамо у блиској будућности да отклонимо. Зато, наглашавам да је потребан партнерски однос и то веома коректан и искрен између Министарства и високог образовања, односно између Министарства и универзитета или академија струковних студија.

Реформа високог образовања није могућа само доношењем закона у овој области, већ пре свега је потребно и нешто друго, што се дешава унутар универзитета, а то је унутрашња реформа и промена у саставу, односно у оквиру универзитета и академија струковних студија. Досадашња реформа која би требало да у потпуности буде уподобљена са Болоњским принципима чини се да није у потпуности заживела и она је делимично дала добре резултате код неких високошколских институција, а код других не.

У Европи постоји интегрисани систем високошколског образовања. Код нас није на потребном нивоу интегрисани систем о коме говоримо у Европи. Он обухвата интегрисани универзитет и интегрисану академију струковних студија. Наша стварност јесте да имамо аутономију универзитета али у пракси имамо заправо приличну аутономију појединачних факултета унутар универзитета и ту настају проблеми.

Суштина проблема о којој ми данас овде говоримо, чини ми се на један конструктиван начин, без обзира да ли дискусије долазе из позиције или опозиције, јесте у неприлагођеним наставним програмима код неких високошколских институција, у садржају уџбеника, у начину оцењивања, у комуникацији између професора и студената, у организацији наставног процеса, сталном учешћу студената и професора у свим планираним терминима који треба да буду попуњени и испоштовани. Даље, суштина проблема је у ономе што треба да буде стална провера пређеног наставног садржаја, поштовање континуитета целог наставног процеса, итд.

На крају, када дође испит из одређеног предмета, он би се могао назвати завршни део испита, где се он обавља у виду једног разговора, у једном закључивању онога што је био претходни непрекидни рад у наставном процесу и то треба да буде круна свеукупног рада.

Чињеница је да на неким факултетима и високим школама постоје отпори у примени изнетих принципа и нове организације рада коју претпоставља болоњски процес.

Јасно је да ће у наредном периоду, и ако је могуће у што краћем времену, заједничким напорима, с једне стране аутономног високог образовања и с друге стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, морати да се решавају суштине ових проблема. У противном, ми ћемо заостајати у процесу прикључивања Србије европском образовном процесу, што би било заиста катастрофално по нас.

Кроз измене и допуне закона које су пред нама ми заправо имамо данас да се већ уназад неколико пута кроз ове измене понављају два критеријума и услова који се нормирају у закону, а то је број испитних рокова и број бодова потребних за стицање услова за финансирање преко буџета и то са тежњом да се број испитних рокова повећа, и да се број бодова смањи као услов за постављени циљ или задржи на истом нивоу. Ово је последица отпора преко потребним суштинским променама које захтева болоњски процес.

Било како било, време које долази тражиће од нас да се број испитних рокова смањи, а број бодова повећа као услов за финансирање из буџета. То је пракса у многим европским земљама, нарочито у западноевропским земљама и у ЕУ, где треба да идемо.

Код нас постоји отпор према новом и то је део наше свести. То је универзални приступ животним питањима и то је део нас и самим тим проблем је већи. Али, када говоримо о таквом начину отпора, о таквој једној животној филозофији, она није само присутна када је реч о образовању. Све промене данас и све реформе и у другим сферама живота и рада заиста трпе један жесток отпор и то морамо заједничким снагама да то савладамо.

Када је реч о поменутим изменама и допунама овог закона, ми конкретно имамо да за стицање права за финансирање из буџета, наравно кроз рангирање студената и по ономе што је просек, треба да, уместо прописаних данас 50 бодова, које треба студент да оствари по изменама и допунама закона из 2012. године, данас вратимо то на 48 бодова, а да у школској 2013. и 2014. години број испитних рокова буде шест, уместо пет.

Морам да нагласим да ће СПС подржати ове промене, односно ове предлоге, али управо због тога и због разлога о којима сам говорио, да ми имамо незавршену реформу у високом школству, да постоје отпори у спровођењу болоњског процеса и да велики део промена долази управо из тог затвореног учауреног круга, а то је универзитет и због превелике самосталности, односно аутономности самих факултета у односу на оно што треба да буде универзитет, онакав какав је он у западноевропским земљама.

Морам да подсетим да 2012. године, када смо донели измене и допуне овог закона, а које данас мењамо опет уназад, да смо имали став КОНУС, односно Конференције универзитета Србије и Студенских конференција парламената студената заједно са Министарством, који су се састали и донели и нашли једно сагласје да треба ићи у промене по одређеној динамици и да се заправо полако повећава број бодова као услов за стицање права за финансирање из буџета, односно постепено смањење броја испита.

Тада су сви били сагласни, и студенти, односно Студентска организација и Конференција универзитета професора. Видимо да се данас став променио. Ипак, то је наша реалност. Морамо то да прихватимо. Према томе, проблем је веома сложен и ми не можемо после свега овога што је речено да сада окривимо Министарство просвете, још мање министра који је у то време предлагао те промене, јер ако се сматра да је само Министарство криво за све ово, онда мора да је криво и за неке друге чињенице које говоре о високим резултатима у високом школству, а које није у реду да то прећутимо.

Београдски универзитет је 2012. године заузео место између 400. и 500. на Шангајској листи, а 2013. године између 300. и 400. места, где се посматра успех негде око 22.000 универзитета. То је значајан резултат који говори да имамо заиста велики потенцијал у високом образовању, а да би се тај потенцијал још више експонирао и показао, када би суштински променили оно што се тражи и што захтева болоњски процес, а чему ми морамо да идемо заједничким снагама.

Наши студенти са различитих факултета остварили су веома висока места на међународним такмичењима. Ми ту заиста имамо са чим да се подичимо, како у природним наукама, тако и на друштвеним наукама.

Из године у годину број студената који се финансира из буџета увећавао се задњих година за 1% до 2%, тако да ми данас имамо око 55% студената који се финансирају из буџета. То је једна завидна цифра, један проценат који је заиста за респект, што говори да држава, односно ресорно Министарство води рачуна о студентима, води рачуна о високом школству.

Три године уназад имамо да држава финансира докторске студије. Чини ме се да је ове године 675 студената уписало о трошку државе докторске студије, што је такође један податак за респект, у односу на оно што се дешава по том питању у нашем окружењу.

Неке паушалне изјаве које су долазиле ван овог Парламента, о томе да у Парламенту влада хаос и да ми нисмо у стању да решавамо питања која се тичу високог школства, су сасвим неозбиљна и неприхватљива. Овај Парламент, као што се види данас из расправе, а и у прошлим годинама, када је расправљао по овим питањима, је показао велику озбиљност и аналитичност и покушавао да устроји и да укаже на оно шта треба чинити у даљем процесу прилагођавања високог школства болоњском процесу, шта треба учинити у процесу даљих реформи.

Друго, поводом критика неких од посланика да се није водило рачуна о потреби да овај закон што пре буде увршћен у дневни ред и изгласан да би студенти могли да се упишу, морам да укажем на једну финесу. Да смо то уврстили у дневни ред када је почела прва редовна седница, овај закон, који је преко потребан да се што пре донесе, био би изгласан за можда неких 15 или 20 дана, када исцрпимо цео дневни ред. Овако, уметањем ове, условно речено, посебне седнице у дневни ред, ми данас расправљамо у начелу, у среду решавамо и разговарамо у појединостима, а у четвртак у 10.00 сати изгласавамо закон и на време дајемо одговор на оно што је сушта потреба решавања оних проблема које данас имамо у високом школству.

Поред свих потешкоћа које имамо у овој области, морам да похвалим све напоре Министарства просвете, науке и технолошког развоја, који су учињени уназад за пет година, где смо имали једну другу владајућу структуру, која је учествовала у свему томе и која треба да дели оно што је слава и добитак и добро у ономе што је урађено, а такође, и сама да претрпи критике од онога што није урађено, мислим на ДС, а наравно и у ових годину дана.

Према томе, резултати постоје, међутим, не треба се задовољавати са тим. Мислим да смо сви уочили проблеме које имамо и да морамо офанзивније приступити у једној интеракцији и сарадњи са универзитетом, са аутономним високим школством и да држава заједно са њим заиста што пре започне праве суштинске реформе. Социјалистичка партија Србије свакако ће подржати ове измене и допуне закона, јер ово не сме да остане овако и да иде на штету студената. Слажем се са неким посланицима који су рекли да су за то најмање криви студенти“.

Категорије: Посланичка група