ВЕСНА СТЕПИЋ, народна посланица СПС на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о потврђивању Конвенције о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења:

„Конвенцијом о којој говоримо успоставља се систем сарадње између органа у државама порекла и државама пријема, којим се обезбеђују услови за примену стандарда најбољих интереса детета и свођење на најмању меру од ризика од злоупотребе у процесу међународног усвојења.

Управо, да би сам поступак усвојења био успешан, неопходно је у потпуности применити ову Конвенцију, која треба да обезбеди већу сигурност, предвидљивост и транспарентност за све учеснике у процесу усвојења, укључујући и потенцијалне усвојитеље. На тај начин се појачава сигурност у поступку усвајања и успостављају боље мере безбедности, којима би се спречила отмица, продаја и трговина децом ради усвајања“.

„У оквиру овог обједињеног претреса данас разговарамо о Конвенцији о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења, које наша држава треба да ратификује.

У овом контексту осврнула бих се на институт усвојења, као веома значајну меру заштите и збрињавања деце која немају своју биолошку породицу или живе у условима недостојним детета.

Усвајање деце је чин племенитог карактера. Усвојитељи су људи великог срца, а институт усвојења је такав да завређује афирмацију и подршку у друштву, у најширем смислу. Бројни суптилни процеси, који су успостављени, утврђени су законом и спроведе се институционализовано, уз подршку и помоћ стручних служби.

За један број људи усвојење је једини начин да се остваре као родитељи, а за одређени број напуштене деце, једини начин да стекну своју породицу и буду заштићени у њој. Усвојењем дете преузима презиме и сва друга права, као и биолошко дете, својих нових родитеља и у потпуности може да изгради осећање припадности и заједништва са њима.

Конвенцијом о којој говоримо успоставља се систем сарадње између органа у државама порекла и државама пријема, којим се обезбеђују услови за примену стандарда најбољих интереса детета и свођење на најмању меру од ризика од злоупотребе у процесу међународног усвојења.

Управо, да би сам поступак усвојења био успешан, неопходно је у потпуности применити ову конвенцију, која треба да обезбеди већу сигурност, предвидљивост и транспарентност за све учеснике у процесу усвојења, укључујући и потенцијалне усвојитеље. На тај начин се појачава сигурност у поступку усвајања и успостављају боље мере безбедности, којима би се спречила отмица, продаја и трговина децом ради усвајања.

Поред хранитељских и домаћих усвајања, међународно усвојење јесте актуелно и може бити заштита деце без биолошких породица, али и адекватних услова за живот и ратификацијом ове конвенције и у Србији би се омогућили бољи услови за одрастање и развој ове деце.

У Републици Србији је велики проблем са смештајем и усвајањем ромске деце и деце са сметњама у развоју. Нема довољно хранитељских породица које су спремне и оспособљене да одгајају такву децу, а нема ни заинтересованих усвојилаца. Истовремено, сложена процедура усвојења треба и да штити децу, посебно код института међународног усвојења, како нам се не би поновио сценарио као у Русији, Румунији, Африци.

Требамо бити обазривији да се не би поновио пример из Русије, када су 1999. године америчке породице усвојиле више од 45.000 деце, где је било и деце са посебним потребама, где је дошло до више смртних случајева због немарности усвојитеља. Искуства у Републици Србији говоре да се потенцијални усвојитељи најпре одлучују за млађу децу, а то су деца старости од три до шест година и нису претерано толерантни по питању здравствених, развојних и националних карактеристика малолетног детета, које би желели да усвоје.

Према подацима Министарства за рад и социјалну политику на територији Републике Србије, у периоду 2006. до 2008. године, долази до повећања броја усвојене деце, док је у периоду од 2008. до 2012. године тај број у опадању. У 2008. години усвојено је 149 деце, док је у 2012. години тај број смањен на 83 деце.

Са друге стране, ови подаци осликавају и слику и у унутрашњости,па тако према подацима Центра за социјални рад Владимирци, на територији Општине Владимирци до 2012. године није било ни једно усвојење, а у 2012. години је било три, док у овој години, за сада, није било ниједно усвојење. Број хранитељске породице је тренутно 25.

Исто тако, ни међународно усвојење није често у Републици Србији. Република Србија је још увек земља из које се деца усвајају, а не земља чији држављани показују интересовање да усвоје децу из других држава. За разлику од усвојитеља из Србије, странци, најчешће из САД, из Шведске имају више разумевања и стрпљења за прихватање такве деце, па тако чешће усвајају децу ромске националности, старију децу и децу са хендикепом. Управо због тога сматрам да је битно да се у Србији развије такав однос према тој деци како би свако од њих одрастало у земљи и култури у којој су рођени и зато треба да се боримо да створимо такав систем вредности.

Поред свих цивилизацијских промена породица је била и јесте опстала као природна и основна заједница у друштву. У данашњем времену усклађеност приватног и професионалног живота жена и мушкарца јако је важна за стабилност друштва и они треба равноправно да деле бригу и одговорност за породицу. Она има веома значајну улогу у развоју човека, а одрастати у нормалној и здравој породици много значи. Право сваког детета је да одраста у породици која га воли, прихвата и излази у сусрет његовим потребама. Такво дете, одгајано у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања кроз школовање и осамостаљивање, биће корисно себи, а и друштву.

Због свега наведеног сматрам да је изузетно важно да се наведена Конвенција о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења ратификује, како бисмо имали јасна правила и механизме у заштити и усвојењу деце, како би се спречиле евентуалне злоупотребе и злостављања деце.

Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати наведену Конвенцију и сет законских предлога. Такође, као чланица Женске парламентарне мреже ћу подржати Предлог закона о спречавању насиља над женама и насиља у породици“.