ВЕСНА ЈОВИЦКИ, народна посланица Социјалистичке партије Србије је на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, 5.новембра 2013.године, у складу са чланом 287. Пословника поставила питање министру саобраћаја Александру Антићу. Питање се односи на проблем преласка границе са Хрватском, а по приступању Хрватске ЕУ, становника места Нештин и Визић, која припадају општини Бачка Паланка:

„Општина Бачка Паланка је покренула иницијативу за градњу новог моста преко Дунава. Министру саобраћаја је познат овај проблем и у том смислу било је неких активности, али овом приликом желим да питам да ли ће министар и надлежно Министарство, а и Влада предузети неопходне мере како би дошло до изградње новог моста, чиме би се олакшао не само живот становника Нештина и Визића, него би се успоставила и нова физичка веза између Бачке и Срема, јер је ово важно не само за становнике Бачке Паланке, већ има много шири значај и за Војводину и за Републику Србију.

Таквом саобраћајном везом би омогућили житељима општина Бача, Оџака, Сомбора, Суботице и других општина да транспорт роба и услуга обављају ефикасније, економски јефтиније, да не иду преко Новог Сада и Фрушке Горе, чиме се повећавају трошкови и транспорта и времена, али исто тако би повезали држављане Републике Србије са припадницима нашег народа у Републици Српској“.

„Грађани Србије су имали прилике да се путем медија упознају са проблемима са којима су се суочили становници места Нештин и Визић од када је Република Хрватска, значи од 1. јула, ушла у ЕУ.

Ова два места припадају општини Бачка Паланка, али се налазе на сремској страни, док су сва остала места општине на бачкој страни и дели их Дунав. Једина комуникација коју остварују реализује се преко моста на Дунаву, који једном половином припада Републици Хрватској, а другом половином Републици Србији, што значи да се налази на државној граници.

Уласком Републике Хрватске у ЕУ, режим преласка границе је пооштрен, тако да наши грађани када прелазе мост морају да пређу у једном правцу четири пасошке контроле. Време преласка је продужено. Отежан је или потпуно онемогућен промет робе или транспорта.

Деца, њих око педесетак, од тога 38 ученика основне школе од петог до осмог разреда, остала су средњошколци, свакодневно прелазе границу уз пуномоћ родитеља и није сигурно да ли ће стићи на време на наставу.

Становници ова два места на преглед код лекара могу да оду у Дом здравља у Бачку Паланку али се морају вратити без лекова, јер их не могу пренети преко границе и морају чекати да им буду донети скелом преко Дунава.

Кола хитне помоћи такође редовно прелазе границу, као и сва остала возила. Значи, некад морају да чекају и по пола сата за прелазак, па не морам рећи шта онда то значи пацијентима којима је хитно потребна помоћ.

Овакав начин живљења може довести до тога да се становници са овог пограничног подручја почну исељавати, што се и дешава, довести затим до гашења и пољопривреде и било које друге производње и до економског пропадања овог краја.

На овај начин проблем грађана Бачке Паланке постаје шири и озбиљнији и превазилази и локалне оквире, али и могућности решавања на локалном нивоу.

Чињеница је да је основни проблем непостојање друге комуникације која омогућава грађанима да своја права остваре без додатних проблема.

Општина Бачка Паланка је покренула иницијативу за градњу новог моста преко Дунава. Министру је познат овај проблем и у том смислу било је неких активности, али овом приликом желим да питам да ли ће министар и надлежно Министарство, а и Влада предузети неопходне мере како би дошло до изградње новог моста, чиме би се олакшао не само живот становника ова два места, него би се успоставила и нова физичка веза између Бачке и Срема, јер је ово важно не само за становнике Бачке Паланке, него има много шири значај и за Војводину и за Републику Србију.

Таквом саобраћајном везом би омогућили житељима општина Бача, Оџака, Сомбора, Суботице и других општина да транспорт роба и услуга обављају ефикасније, економски јефтиније, да не иду преко Новог Сада и Фрушке Горе, чиме се повећавају трошкови и транспорта и времена, али исто тако би повезали држављане Републике Србије са припадницима нашег народа у Републици Српској“.