ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о предлозима закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, о изменaма и допунама Закона о уређењу судова, о изменама и допунама Закона о судијама и о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву:

„Реформа правосуђа једна је од најзначајнијих реформи које се данас спроводе у Србији.

То јесте један од основних предуслова за наставак успешног пута европских интеграција, али независно од европског пута којим Србија треба да настави да иде. Неке ствари у области правосуђа треба и мора да чинимо због нас самих. Треба и мора да чинимо због Србије, због грађана Србије како би, пре свега, побољшали живот грађана Србије.

Сама заштита слободе људских права зависи од успешне реформе правосуђа и степен демократизације једног друштва зависи од достигнутог нивоа независности судске власти.

Са друге стране, мислим да је Србији потребан модеран и ефикасан правосудни систем. Србији је потребно независно и стручно судство са потпуним интегритетом и много је важно, мислим да то треба да буде наш заједнички крајњи циљ, да повратимо поверење грађана у српско правосуђе, да имамо правосуђе у које ће да верују грађани Србије.

Мислим да законски предлози о којима данас говоримо имају интенцију да направе један квалитативан помак, један искорак напред у том изузетном важном и значајном процесу за све нас“.

„Нема сумње имајући пре свега на уму оно што се говорило до сада у досадашњем току расправе да ћемо имати једну квалитетну и садржајну и веома, рекао бих, добру расправу.

То заправо говори у прилог констатацији да је пред нама сет изузетно важних и значајних законских предлога, а тичу се области правосуђа, имају врло прецизно и јасно дефинисане циљеве, а чији резултати морају врло брзо бити конкретно проверљиви, али и видљиви и препознатљиви у оном позитивном смислу, јер то јесте дефинитивно у овом тренутку општи интерес.

Ми, као Посланички клуб желимо да верујемо да данас говоримо о квалитетним законским предлозима који хоће отклонити уочене недостатке и пропусте, оне негативне последице које су уочене у досадашњој реформи правосуђа, али конкретно, о квалитету ових законских предлога, ми ћемо моћи да говоримо кроз одређени временски период када најпре отпочне њихова конкретна примена.

У овом тренутку, ја ћу поновити оно што је господин Петронијевић рекао, као овлашћени представник Посланичког клуба, ми као Посланички клуб подржавамо намеру и циљ који се жели постићи усвајањем ових законских предлога, али конкретно о квалитету законских предлога моћи ћемо да говоримо кроз одређени временски период.

Оно што такође желим да кажем јесте да је дефинитивно реформа правосуђа једна од најзначајнијих реформи које се данас спроводе у Србији.

То јесте један од основних предуслова за наставак успешног пута европских интеграција, али независно од европског пута којим Србија треба да настави да иде. Неке ствари у области правосуђа треба и мора да чинимо због нас самих. Треба и мора да чинимо због Србије због грађана Србије, односно како би, пре свега, побољшали живот грађана Србије.

Чини ми се да сте то рекли у уводном излагању, сама заштита слободе људских права зависи од успешне реформе правосуђа и степен демократизације једног друштва зависи од достигнутог нивоа независности судске власти.

Са друге стране, мислим да сте то рекли, ту се дефинитивно слажемо, Србији је потребан модеран и ефикасан правосудни систем. Србији је потребно независно и стручно судство са потпуним интегритетом и много је важно, мислим да то треба да буде наш заједнички крајњи циљ, да повратимо поверење грађана у српско правосуђе, да имамо правосуђе у које ће да верују грађани Србије.

Мислим да законски предлози о којима данас говоримо имају интенцију да направе један квалитативан помак, један искорак напред у том изузетном важном и значајном процесу за све нас.

Влада Републике Србије је врло јасно показала своје опредељење када је реч о једној одлучној, континуираној, неселективној борби против криминала и корупције, али да би та борба у целости била успешна, морамо имати успешну реформу српског правосуђа. Дакле, сагледавајући, на једној страни, значај и важност законских предлога о којима данас говоримо, намеру и циљ који се желе постићи усвајањем ових законских предлога, а имајући на уму, на другој страни, негативне последице, односно пропусте који су уочени у досадашњој реформи правосуђа, а који се желе отклонити, морам рећи да је законописац дефинитивно имао тежак задатак да сачини законске предлоге којим ће уредити организацију правосуђа у Србији, омогућити и тако осигурати независност, самосталност судова, самосталност јавних тужилаштава и осигурати личну самосталност и независност судија и самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

Верујемо у оно што сте рекли у уводном излагању, да је непосредно пред израду ових законских предлога направљена једна квалитативна анализа стања у којем се данас налази српско правосуђе. Верујемо да законски предлози о којима данас говоримо и о којима ћемо говорити наредних дана и током расправе у појединостима јесу заправо одраз реалне слике стања у којем се данас налази српско правосуђе.

Рекао бих, што се нас тиче, јасна је интенција законописца да се кроз један транспарентан поступак, кроз јасно и прецизно дефинисане критеријуме, кроз квалитетну јавну расправу, уважавање сугестија и предлога стручне јавности дође до неког најрационалнијег решења када је реч о мрежи судова, када је реч о јавним тужилаштвима и да се на тај начин отклоне пропусти, недостаци који су уочени у досадашњој реформи правосуђа и да се на тај начин отклони неправда која је учињена бројним локалним срединама које су у протеклом временском периоду остале без својих судова. Намерно кажем да се отклони неправда, јер ми се чини, више пута је током јучерашње расправе то речено, ту се у потпуности слажемо, да је за српско правосуђе изгубљено драгоцено време. То кажем, не да бих критиковао оно што се дешавало у протеклом временском периоду, већ из једног простог разлога, јер желим да кажем да отклањајући пропусте, отклањајући недостатке који су уочени, ми немамо времена да начинимо неке нове пропусте.

Мислим да је након 1946. године, исправићете ме ако грешим, највећа реформа у српском правосуђу започета управо 2008. године усвајањем сета од тада седам законских предлога, чија је примена отпочела 2010. године. Ми смо у 2013. години. Завршава се за два месеца 2013. година и данас уместо да говоримо о законским предлозима којима ћемо начинити још један квалитативан помак у смислу наставка успешне реформе српског правосуђа, ми се некако враћамо неколико корака уназад и исправљамо недостатке и пропусте који су уочени.

Понављам, не желим да критикујем и не говорим о ономе што је било током протеклог временског периода. Мислим да из тог периода треба да извучемо поуке, да афирмишемо оно што је било позитивно, ако је било позитивног, а мислим да јесте, и да исправимо одређене уочене недостатке и да се трудимо да те недостатке и пропусте не учинимо у наредном временском периоду.

Желим да кажем још нешто. Мислим да је некако 2008. године провејавала једна погрешна представа, да је читав правосудни систем до 2008. године био анахрон, да је био супротан европској пракси и да је био супротан европским стандардима. То је наше мишљење.

Шта је то што ми конкретно очекујемо од законских предлога о којима данас говоримо? Пре свега, очекујемо оно што сте рекли – већу ажурност и ефикасност у раду правосудних органа, квалитета судских поступака, бољи и бржи приступ правди и брже решавање судских спорова. Слажемо се да у правосуђу треба и мора да се успостави систем одговорности високих стандарда, када је реч о носиоцима правосудних функција. Слажемо се да оцењивање и вредновање носиоца правосудних функција мора да буде јавно и транспарентно и у српском правосуђу не сме и не треба да буде места за несавесне и нестручне.

Устав Републике Србије врло јасно је предвидео независност судства и самосталност тужилаштва. Управо циљ предложених измена и допуна Закона о судијама и предложених измена и допуна Закона о јавним тужилаштвима јесте да доследна примена уставних одредби, које уређују положај судија, које уређују положај јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца, буде у складу са међународним стандардима у овој области. Дакле, да оно што је врло јасно и прецизно дефинисано Уставом буде и практично оствариво.

Убеђени смо да српско правосуђе у овом тренутку има и знања и снаге да изађе из једне тешке ситуације у којој се налази. Такође, убеђени смо да наредна расправа у Републичком парламенту, када је реч о сету правосудних закона, о наставку реформе правосуђа, неће бити корак назад, већ корак напред, да се нећемо поново враћати неколико корака уназад и говорити како имамо нерационалну, неефикасну, скупу и лошу мрежу судова у Србији.

На почетку сам рекао да ми, као Посланички клуб, подржавамо намеру и циљ законских предлога који се желе постићи. Поднели смо одређени број амандмана. Убеђени смо да ћете схватити важност, значај и циљ који желимо да постигнемо усвајањем ових амандмана.

У том контексту, желим на самом крају да кажем неколико реченица, ви наравно, као министар правде, схватате да судови у мањим локалним срединама, у мањим општинама нису само, рекао бих, орган судске власти, већ јесу један посебан друштвени феномен, да они имају један одређени друштвени и локални значај, да су они седиште где се окупљају најугледнији, најобразованији људи у тој локалној средини. Можете мислити колико се негативно на читаву локалну средину одражава одлазак судова из те локалне средине. Да не говоримо о томе да неки судови у мањим локалним срединама, у мањим општинама имају и вековну традицију. О томе ћемо говорити током расправе у појединостима када будемо говорили о амандманима које је поднео Посланички клуб СПС, али рекао сам вам да је то крајњи циљ.

Господине министре, ви сте рекли да је почело са избором председника судова и сматрамо да је то јако добро, да судство у Србији коначно изађе из једног в.д. статуса који јако дуго траје. Рекли сте да се повећава овим законским предлозима број основних судова са 34 на 66, основних јавних тужилаштава на 58. Сматрамо да је то јако добро, али исто тако верујемо да ћете имати разумевања за значај, важност амандмана које смо поднели, да ћете на прави начин протумачити циљ који желимо да постигнемо овим амандманима и да ћете их прихватити“.