Ово је практично наставак реформе правосуђа Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о предлозима закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, о изменaма и допунама Закона о уређењу судова, о изменама и допунама Закона о судијама и о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву:Miletic-Mihajlovic

„Надам се да идемо у добром правцу и да ћемо имати, да тако кажем, бољитак у овим областима. Зато ми подржавамо ове измене и ово је практично један наставак реформе, али у једном добром правцу. Ми смо сада исправили оно што није било добро у прошлости и надам се да ће то боље функционисати.

СПС сматра да доношењем ових закона ми нисмо дошли до идеалног стања и решења, али ћемо пратити и све потешкоће и проблеме који се буду јавили на време да отклонимо, па ако је потребно извршити нове измене и допуне ових закона“.

„У свом обраћању и дискусији више ћу говорити о Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава. Одмах да кажем да ће СПС, као што је већ рекао наш овлашћени представник Милисав Петронијевић, подржати и овај и ове друге законе из овог сета који ми данас разматрамо у начелу.

Ми као Партија смо увек били спремни на измене и допуне закона и сматрамо да је непотребна сујета предлагача закона да га пошто пото држи и да га не мења, а стварност и живот су показали да постоје одређени недостаци и мањкавости. Ми смо и раније учествовали у доношењу ових закона из разлога што је било речи о реформи у области правосуђа, а ми реформу свакако подржавамо. Данас такође подржавамо овај закон којим је заправо промењена концепција и побољшање онога што је урађено пре три године.

Компарације које су често на делу када се доносе закони са стандардима ЕУ не уважавају специфичности код нас у ономе што је живот, стварност, тако да се не уважава оно што је територија, густина насељености и саобраћајна инфраструктура, затим економско-социјални положај становништва, стандард, коначно и традиција.

Показало се да садашња територијална организација судова не поштује основна начела, а ту пре свега мислим на доступност правди, на рационалност и једнакост правде за све грађане.

Већ 2010. године шира и стручна јавност у Србији, па исто тако и на простору Браничевског округа, реаговала је на ове проблеме који су произашли из примене овог закона. Рецимо, Основни суд у Пожаревцу је покривао огромну територију, тако да су странке долазиле са удаљености од преко 100 километара, наравно и сви учесници у једном поступку такође, а из формалних разлога се дешавало да се откаже процесуирање одређеног дана и онда су наступали велики трошкови.

Друго, када говоримо о ономе што су судске јединице биле у неком већем броју у односу на предложени закон сада, где имамо мањи број судских јединица, рекао бих да то чак донекле није упоредиво. Ево због чега. Могао је бити и већи број судских јединица, али ако оне нису функционисале у пуном капацитету, као што сада разговарамо да ће функционисати у смислу да се и кривице и парнице суде у судској јединици, да се и друге радње које су потребне грађанима изврше у судским јединицама, онда је свакако то друга прича.

У прошлости смо имали да се све кривице и добар део парница суде у седишту судова, чак и оверавања одређених докумената или издавање одређених уверења морало се вршити у седишту судова. Из тих разлога реаговали су и грађани и локалне самоуправе. Примера ради, и у Великом Градишту и у Петровцу на Млави, општине локалне самоуправе још 2010. године су реаговале заједно са адвокатском комором, тачније речено са одборима и пододборима адвокатских комора. Незванично, у томе су учествовали и други делови стручне јавности и свакако су још 2010, 2011. године допринели да дође до ових измена.

Коначно, данас имамо задовољство да мењамо ове законе. Надам се да идемо у добром правцу и да ћемо имати, да тако кажем, бољитак у овим областима. Зато ми подржавамо ове измене и ово је практично један наставак реформе, али у једном добром правцу. Ми смо сада исправили оно што није било добро у прошлости и надам се да ће то боље функционисати.

Неколико речи желим да кажем о ономе што се овим законом предвиђа, а то је у погледу територијалне организације, у погледу подручја надлежности апелационих судова. Реч је о Београду и Крагујевцу. Виши суд у Пожаревцу и основни судови на територији Браничевског округа потпадаће у подручје надлежности Апелационог суда у Крагујевцу. До сада је то било у Београду. Географски гледано, ближи је Београд, али не само то, саобраћајна комуникација је веома неповољна у правцу Крагујевца. Постоји само једна аутобуска линија и то у пола шест ујутру за Крагујевац из Пожаревца, из Жагубице, Голубца и најудаљенијих општина, из Петровца на Млави, из Великог Градишта, из Кучева уопште не постоји никаква саобраћајна комуникација.

Такође, променом Закона о уређењу судова, имамо да велики број кривичних дела, пре свега из области кривице, прелази у надлежност у другом степену на више судове. Примера ради, у Пожаревцу је за 2012. годину било преко 900 предмета који су били упућени Апелационом суду у Београду, а од тога је преко 700 било заправо оно што се осуђивало, односно за она дела за која су запрећене казне до пет година затвора. То прелази сада на више судове. Према томе, то је један моменат где долази до растерећења.

Ово није само став СПС, ово је став и стручне јавности у Браничевском округу. О томе, господине министре, замолио бих да разговарамо када будемо у појединостима разговарали.

У сваком случају, СПС сматра да доношењем ових закона ми нисмо дошли до идеалног стања и решења, али ћемо и пратити, како је рекао господин Петронијевић, који је овде говорио у име СПС, и све потешкоће и проблеме који се буду јавили на време да отклонимо, па ако је потребно извршити нове измене и допуне ових закона“.

 

Категорије: Посланичка група