ЗОРАН АНЂЕЛКОВИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о предлозима закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, о изменaма и допунама Закона о уређењу судова, о изменама и допунама Закона о судијама и о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву:

„Важно је да ову област уредимо да она буде још боља, да још више буде правде или да буде праве правде у Србији, праве правичности и ефикасности и равноправности при суђењу. Ово бих назвао више реформа реформи које није била успела.

Мислим да је то интенција овог сета закона да се не иде преко ноћи па да се направе кардинални. Боље је да у наредних неколико година имамо одговарајуће измене, него да једним изменама пресечемо све и направимо хаос у области. Ово није област у којој можемо да се играмо. Ово није област у којој можемо преко ноћи да променимо све, да мислимо да смо променили све, а да направимо хаос који смо објективно у једном претходном периоду имали. То није став народних посланика, то је став ЕУ“.

„Правда, правичност, ефикасност и равноправност и пресуђивање у разумном року за грађане и привредне субјекте, јер често се овде говори само грађанима, а ми овде говоримо и о привредним судовима који су као што знамо трећи стуб и темељ демократије у Србији.

Наравно, и када о томе говоримо и овај сет правосудних закона, мислим да са те позиције треба да посматрамо колико је важно да ову област уредимо да она буде још боља, да још више буде правде или да буде праве правде у Србији, праве правичности и ефикасности и равноправности при суђењу. Ово бих назвао више реформа реформи које није била успела, знамо каква је била у прошлом мандату. Чули смо овде неке дискусије о тој брзини итд. Рекао бих да је Венецијанска комисија свесна те чињенице, а мислим да је то интенција овог сета закона да се не иде преко ноћи па да се направе кардинални потези као што смо направили. Боље је да у наредних неколико година имамо одговарајуће измене, него да једним изменама пресечемо све и направимо хаос у области. Ово није област у којој можемо да се играмо. Ово није област у којој можемо преко ноћи да променимо све, да мислимо да смо променили све, а да направимо хаос који смо објективно у једном претходном периоду имали. То није став народних посланика, то је став ЕУ.

Мислим да оваква промена „степ бај степ“ може да учини да се дође до ових основних циљева стављања у праву функцију овог трећег стуба и темеља нашег друштва, а то је правда, ефикасност и равноправност грађана и привредних субјеката, него тако што бисмо пресекли и преписали неки закон из Европе, па рекли – сада је то, а он буде неприменљив.

Морам да кажем, не у намери да станем у заштиту судија, али и ми као један од ова три стуба демократије, као посланици смо често заслужни за неједнако суђење или различите судск поступке или различите судске пресуде по истом поступку, тако што често не водећи рачуна у неким законским решењима правимо простор адвокатима да се они позову на неки други члан неког другог закона развлачећи поступак .

Будимо потпуно искрени према томе колико ће судска власт бити ефикасна, колико ће судска власт бити уједначена у свом судском пресуђивању и то у многоме значи од тога колико ми водимо рачуна, у крајњем случају, какве законске акте, не само овај сет закона, него укупно какве законске акте усвајамо у овом Парламенту. Према томе, то је на неки начин и наша додатна обавеза.

Пошто имам још мало времена морам да кажем још само једну реченицу о једном питању и још две о неком другом, а то је у вези судова на КиМ. Знате, мислим да смо у овом Парламенту прихватили Бриселски споразум. Министар је врло прецизно рекао шта је статус суда у Косовској Митровици, а ваљда не мислимо да је потребно ако имао четири апелациона суда, да ту буду, него је боље да то буде у Нишу, него да имамо лоше пресуде на другом месту. Како ће бити? То је ствар процеса, па ћемо у оквиру процеса овде одлучивати у Парламенту и рекао бих да је добро решење нађено у оквиру тога.

Када је реч о распореду суда, надам се да ће министар неке амандмане да прихвати. Наравно да жеља да се дође до квалитета је концентрација судова и судских јединица. Не можемо се ту позивати на економичност, јер правда не може на уштрб економичности и уштеде и ефикасности.

Морам да кажем да суд у Ћићевцу по броју предмета заслужује да буде бар судска јединица. Од 1936. је суд. Ту је 40 хиљада становника и не бих да посебно улазим у то. Надам се да ће министар да сагледа ту чињеницу када буду били амандмани и да ћемо доћи до одговарајућег правичног решења и у складу са тим ће и посланичка група СПС подржати овај амандман.

Позивајући се на ону аналогију или на образложење, ако могу тако да кажем, примедбу министра када је реч о пријему у редове правосуђа студената са неверификованих факултета, волео бих и залажем се за равноправност привредних субјеката, па према томе и факултета. Мислим да се у правилнику може наћи начина. Ако држава финансира студенте на државним факултетима, они морају да имају предност у раду државних органа укупно. Како ћете то правно да нађете да се обезбеди равноправност? То је у многим земљама решено, па и у Француској, да имају обавезу да раде осам година у државним органима“.