МИРОЉУБ СТОЈЧИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о предлозима закона о детективској делатности и о приватном обезбеђењу:

„Као што је познато у Србији не постоји кровни закон који уређује област приватног обезбеђења и детективске делатности. У поступку усклађивања правног система са Уставом Републике Србије, Законом о престанку важења одређених закона и других прописа, стављен је ван снаге одређени број закона чиме су ван правног система Републике Србије остала и питања која се односе на обављање делатности приватног обезбеђења и приватних детектива. Овим су ове две по природи материје изузетно значајне области за безбедност грађана, остале правно нерегулисане. Србија је једина земља у региону која још увек није усвојила закон у овој области”.

„Као што је познато у Србији не постоји кровни закон који уређује област приватног обезбеђења и детективске делатности.

У поступку усклађивања правног система са Уставом Републике Србије, Законом о престанку важења одређених закона и других прописа, стављен је ван снаге одређени број закона чиме су ван правног система Републике Србије остала и питања која се односе на обављање делатности приватног обезбеђења и приватних детектива. Овим су ове две по природи материје изузетно значајне области за безбедност грађана, остале правно нерегулисане.

Србија је једина земља у региону која још увек није усвојила закон у овој области. Подсетићу, да су закони који уређују област приватног обезбеђења усвојени у Македонији као Закон о приватној сигурности 1999. године, у БиХ као Закон о агенцији за заштиту људи имовине 2002. године, у Хрватској Закон о приватној заштити 2003. године, у Црној Гори као Закон о заштити лица и имовине 2005. године.

Међутим, непостојање кровног закона у овој области може бити оправдано широким и темељним јавним расправама које су протеклих година вођене у нашој земљи, а све са циљем да се дође до најбољег могућег законског решења уз сагледавање искустава других земаља које овакве законе већ имају у свом правном систему. Треба нагласити да компаративна искуства европских земаља говоре да не постоји идеално и унифицирано законско решење којим би се регулисала ова област, већ да свака земља у зависности од околности, усваја модел који њој највише одговара у складу са специфичностима сваке земље.

Како ове делатности нису законом регулисане, у нашој земљи не постоје тачни подаци о делатности приватног обезбеђења. Из тих разлога користе се подаци истраживање које су спровеле организације цивилног друштва и које говоре да су подаци малтене упозоравајући, јер број запослених у овом сектору креће се између 25 до чак 60 хиљада људи, а да је количина оружја у сектору приватне безбедности негде око 47 хиљада комада. Ако се прави неко поређење са МУП колико се налази комада оружја у МУП то је негде око 53 хиљаде комада, што значи да је разлика негде око шест хиљада комада оружја.

Желим да напоменем и то да подаци говоре да приватно обезбеђење и детективска делатност представљају изузетно вредно тржиште чија вредност још 2008. године је била процењена на око 150 милиона евра. Данас је сигурно још већа, имајући у виду да је регистровано преко три хиљаде фирми у овој области. При томе имамо у виду да не постоје прецизни подаци колико фирми данас ради, што значи да није мали број оних који послују у сивој зони, чиме се наноси велика штета држави, али и запосленима и грађанима о чијој безбедности они требају да брину.

Такође последице правне неуређености су релативно честа и груба прекорачења овлашћених лица и организација које послују у овом сектору, а до којих долази због својеврсне правне анархије која постоји у овој области.

Ово ствара велику несигурност по безбедност свих, јер се углавном ради о људима који поред дозволе за посредовање имају и дозволу за ношење оружја.

Јасно је да држава мора имати правну контролу и надзор у овој области. Поред тога, честа је појава да физичка лица која се баве овом делатношћу нису пријављена и послодавци за њих не плаћају никакве доприносе, чиме наносе велику штету држави и њима, јер као запослени остају ускраћени за своје социјално и здравствено осигурање.

Када је реч о конкретним предностима овог закона, једна од највећих добити која се постиже јесте стварање законског оквира за заштиту интереса и грађана и државе и послодавца и запослених у сектору приватног обезбеђења.

Овим законом се поставља основа за јавно приватно партнерство у области безбедности чијим стварањем ће наша земља стати раме уз раме са најразвијенијим земљама ЕУ.

Искуство развијених земаља говори да је сектор приватног обезбеђења неопходно развијати у правцу стварања партнерства са државом чиме се у значајној мери олакшава рад полиције и другим службама задуженим за безбедност људи и имовине.

Спектар услуга које приватне компаније из области обезбеђења пружају на европском тржишту доста је широк. Тако рецимо, у Француској приватне компаније обезбеђују затворе, у Немачкој, Аустрији и Естонији војна постројења, у Румунији и Бугарској зграде парламента итд. У многим државама приватне компаније обезбеђују велике културне, спортске манифестације са великим бројем учесника.

Несумњиво је да стварање законског оквира представља дуготрајан и сложен процес. Најзначајнији задатак државе биће успостављање ваљаних механизама контроле над овим услугама. Истовремено, оквир у којем се приватне компаније морају кретати не сме изаћи из оквира закона којима се штити безбедност људи и имовине, посебно из оквира Закона о заштити података о личности и ни у ком случају не сме се прећи граница овог оквира и то мора бити јасан став државе.

Са друге стране, као велику предност ових закона истичемо законом утврђену надлежност МУП-а за издавање лиценци правним и физичким лицима за обављање послова приватног обезбеђења и детективске делатности. Управо се овде дефинише да радник МУП-а не може бити и радник у приватном обезбеђењу.

Посебно подржавамо формирање стручног савета за унапређење приватног обезбеђења и јавног приватног партнерства у сектору безбедности које ће пратити спровођење закона и давати иницијативе за унапређење рада у овом сектору.

Један од изузетно значајних ефеката примене овог закона биће спречавање да различите неформалне групе врше послове обезбеђивања објеката и имовине, што је сада у овом правном вакуму нажалост, неретка појава.

У ове предлоге закона предлагач МУП је уградило и елементе стратегије националне безбедности којим се у поглављу 4 – политика националне безбедности, одељак 4 – политика унутрашње безбедности у ставу три каже – све већа одговорност у спровођењу политике унутрашње безбедности заједно са државним и осталим органима и институцијама имају субјекти из области приватног обезбеђења, чија делатност обухвата заштиту безбедности појединаца, објеката и других материјалних добара која нису обухваћена заштитом надлежних државних органа.

Од посебног друштвеног значаја је да делатност субјеката из области приватног обезбеђења буде у целости нормативно и доктринарно уређена. Такође је веома битан и став 6. где се каже да важну претпоставку остваривања и унапређења заштите живота и имовине грађана, људских и мањинских права чини сарадња државних органа са субјектима из области приватног обезбеђења и другим институцијама, установама, локалним самоуправама, струковним удружењима, црквама и верским заједницама, медијима, мањинским заједницама, организацијама цивилног друштва и грађанима, чиме се развијају односи поверења изграђује и јача безбедност и решавају безбедност тих проблема.

Имајући све ово у виду и ценећи тежину и значај материје која се први пут уређује, посланичка група СПС је једним бројем својих амандмана желела да да допринос квалитету законских решења у нади да ће бити прихваћени. Такође, ценећи чињеницу да ови закони треба да имају значајну улогу у остваривању унутрашње безбедности и ефикасније заштите живота и имовине грађана, још једном желим да подвучем позитивне ефекте који ће постојати доношење овог закона. У области правног поретка то је спровођење одредби и Стратегије националне безбедности о доктринарном и нормативном уређењу у области приватног обезбеђења. То је уређење делатности на националном нивоу, хармонизовано се европским нормама и стандардима. Побољшаће се опремљеност, стручна обука и квалитет услуга.

Што се тиче социјалне ситуације, то је формирање репрезентативних социјалних партнера на гранском нивоу. То је почетак социјалног дијалога и доношење колективних уговора. То је побољшање услова рада и стандарда запослених у овој грани. Када говоримо о економској ситуацији, то је пре свега утврђивање тачног броја правних лица за приватно обезбеђење. Друго, то је утврђивање тачног броја запослених у овој области. То је утврђивање годишње текуће активе у овој грани. То је стварање нових и стручних профила и то је стварање услова за селекцију кадрова и напредовања у овој струци.

Пре него што кажем да ће посланичка група СПС подржати ова два веома значајна и битна закона, желим да напоменем да ћемо подржати и Закон о потврђивању Споразума између Швајцарске конфедерације и Републике Аустрије, као и предлоге закона о потврђивању Споразума Владе Републике Србије и Владе Црне Горе о реадмисији лица чији је улазак или боравак незаконит, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Вјећа министара БиХ о предаји и прихвату лица чији је улазак и боравак незаконит, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о полицијској сарадњи.

У дану за гласање посланичка група СПС гласаће за наведене предлоге закона”.