Потребан јединствен безбедносни систем Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном и јединственом претресу о предлозима закона о детективској делатности и о приватном обезбеђењу:Miletic-Mihajlovic

„Доношењем ових закона представља ново поглавље у остваривању концепта јавно-приватног партнерства у овој области у нашој земљи. Када је реч о значају ових закона, потребно је и важно питање сагледати са аспеката овлашћења која ће имати припадници обезбеђења и детективи, а са друге стране, са аспекта могућности да сви ови субјекти треба да се ставе у одређеном тренутку у један други контекст и да се на њих пренесу одређени послови који су од значаја за државу. Тиме се заправо долази до онога што је јавно-приватно партнерство у овој области, а што је веома значајно за ново време. Циљ је да имамо један јединствени безбедносни систем и чини се да код нас није сазрела свест о све већој потреби учешћа тзв. приватног сектора безбедности у јединственом безбедносном систему. Још увек се мисли да је питање безбедности, пре свега, ствар државног сектора“.

„На дневном реду имамо неколико споразума којима се уређују међународни односи између Републике Србије и земаља у окружењу, по питањима безбедности и имамо два веома важна закона из сектора приватне безбедности.

Дакле, стављањем на дневни ред Споразума о међународном центру за развој миграционе политике, закона о усвајању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније, Црне Горе и Вијећа министара БиХ, о полицијској сарадњи и реадмисији, МУП Републике Србије показује, по ко зна који пут, решеност да Србија, као део Европе, буде значајан и поуздан партнер на међународном плану у области опште сигурности и безбедности.

Доношењем закона о приватном обезбеђењу и закона о детективској делатности правно се уређује ова област. Такође, доношење ових закона представља ново поглавље у остваривању концепта јавно-приватног партнерства у овој области у нашој земљи.

Цитираћу председника Владе из јуна месеца ове године, када је рекао – „ова област била је нерегулисана и време је да Србија добије закон који ће целовито да је уреди. Желимо приватни сектор обезбеђења који ће сарађивати са државним, као што је то пракса у свету. То подразумева лиценцирање људи који ће радити овај посао“.

Сигурно није било лако доћи до оваквих законских предлога, имајући у виду чињеницу да ове делатности већ постоје у Србији дужи низ година и да се обављају по основу неких других закона, да постоји велики број правних и физичких лица која су укључена у ове послове.

Зато желим у име СПС да изразим своје велико задовољство чињеницом да су председник Владе и његов тим успели да кроз широку јавну расправу обезбеде подршку свих релевантних институција и заинтересованих страна и тиме после скоро деценије рада на овом законодавном предлогу пред Народну скупштину ставе коначан текст ових закона.

Када је реч о значају ових закона, потребно је и важно питање сагледати са аспеката овлашћења која ће имати припадници обезбеђења и детективи, а са друге стране, са аспекта могућности да сви ови субјекти треба да се ставе у одређеном тренутку у један други контекст и да се на њих пренесу одређени послови који су од значаја за државу. Тиме се заправо долази до онога што је јавно-приватно партнерство у овој области, а што је веома значајно за ново време.

Циљ је да имамо један јединствени безбедносни систем и чини се да код нас није сазрела свест о све већој потреби учешћа тзв. приватног сектора безбедности у јединственом безбедносном систему. Још увек се мисли да је питање безбедности, пре свега, ствар државног сектора и то на онакав начин како је то било уређивано за време Тита, у ранијем систему. Потпуно је јасно да се обавеза и дужност државе да обезбеди висок степен сигурности не може ничим заменити, односно да је она у том делу веома, веома значајна. Међутим, с друге стране, несумњив је интерес и државе и друштва да постоји стабилно друштвено и пословно окружење.

Потребно је укомпоновати и сложити што бољи мозаик безбедносних структура, које ће заштити и обезбедити државу, њен систем, све делове друштва, људе, материјална добра, приватну својину, појединце…То се једино може кроз јавно приватно партнерство у овој области.

Због свега наведеног, јасно је да је неопходан закон који ће дефинисати област приватног сектора безбедности, јер то што он још увек не постоји, доводи до многих и у неким ситуацијама безброј злоупотреба.

Све ово није новина коју желимо на правно уређен начин да применимо овде у Србији. Таква пракса постоји у овој области у целом окружењу, у свим европским земљама. Коначно, рецимо и то да једино у Србији ова област није до сада уређена на ваљан начин.

Када држава поверава одређена овлашћења приватним, физичким и правним лицима, неопходно је да се прецизно одреде процедуре и обезбеди адекватна контрола. Зато је предлагач закона предвидео веома прецизне процедуре за обављање ових делатности, а примарну заштитуод злоупотребачини издавање лиценци.

Поступком издавања лиценци онемогућава се лицима са сумњивом прошлошћу да поседују фирме за приватно обезбеђење, али и да обављају послове у овој области.

Сви који буду желели да се баве приватним обезбеђењем или детективском делатношћу мораће да прођу одређене провере, контроле, као и обавезну обуку за обављање ове делатности.

Због изузетне осетљивости ове области предвиђене су свеобухватне провере, обуке и едукације, почев од провере психофизичке способности преко обуке за руковање оружјем, обуке за противпожарну заштиту, прве помоћи до едукације о људским правима. На овај начин сви ризици се своде на минимум.

Међутим, доношењем овог закона треба још један део надоместити, а то је доношење подзаконских аката, јер није могуће све кроз текст једног закона уредити на најбољи могући начин. Очекујемо да ће кроз низ подзаконских аката, као што су упутства, одређени правилници, нормативи итд, то бити прецизирано на најбољи могући начин.

Поред тога, посебно истичемо да директан надзор над спровођењем овог закона врши Министарство унутрашњих послова, а не нека посебна агенција као што је била идеја у току припреме овог закона. Тиме се свакако смањује простор за неке нове злоупотребе, а сигурно да се и трошкови своде на минимум. Коначно, људи, грађани имају највише поверења у оно што је државни орган, а то је Министарство унутрашњих послова.

Верујем да ће наведени предлози, уз један број амандмана који је овде поднет, па и од стране СПС, дати коначан текст закона којим ће се довести регулатива до једног бољег садржаја, који ће ову област обезбедити на најбољи могући начин, тако да ова осетљива делатност по први пут буде правно уређена у нашој земљи.

Не треба имати илузију да ће доношењем овог закона бити све уређено на најбољи могући начин. Пракса ће показати многе мањкавости које можда у овом тренутку не можемо да предвидимо.

Коначно, свест о томе да јавни приватни сектор треба да буде у једнакој мери партнер са државним, рекао сам, није у потпуности сазрела, али та свест, наравно, није присутна ни код оних људи који можда већ раде те послове данас или који ће радити.

Потребно је дуго, дуго времена да дођемо до свеопште једног стања свести у коме ћемо на прави начин разумети и схватити један такав однос и једну такву улогу безбедносних структура и приватног сектора и државног, како би у коначном то заправо била безбедност коју држава уређује, али наравно са својим незаобилазним партнерима.

На крају да истакнем још једанпут велико задовољство што је уложен велики труд председника Владе, и његових блиских сарадника и да коначно улазимо у правну регулативу ове веома осетљиве области, а од нечега треба почети. Овај први корак је веома значајан и ја претпостављам да ће дати пуно, пуно добрих резултата.

Социјалистичка партија Србије ће гласати за све споразуме који су овде поднети, свакако и за закон о приватном обезбеђењу и детективској делатности“.

 

Категорије: Посланичка група