Најважнија је здравствена заштита Посланичка група

miletic-mihajlovic-ticaМИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик СПС на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком начелном претресу о предлогу Закона о oстваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља:

“Реч је о остваривању права на здравствену заштиту категорије становништва која је обухваћена посебном уставном правном заштитом. Oва осетљива група друштва, децe, трудницa и породиљa, заслужују сву пажњу и наклоност државе и друштва које је окренуто хуманим и највишим вредностима, којима људски род треба да тежи. Наша стварност је другачија, на чињеницу да имамо неуплаћивање доспелих доприноса за обавезно здравствено осигурање, из више разлога. Услови за привређивање и пословање су веома тешки, али има и доста оних послодаваца који не пријављују запослене раднике и на такав начин не извршавају обавезе уплаћивања доприноса. Дакле, овде је питање здравствене заштите деце, трудница и породиља и изузетно је важно то са више аспеката“ .

“Реч је о остваривању права на здравствену заштиту категорије становништва која је обухваћена посебном уставном правном заштитом и то у члану 68. у ставу 2. и 3. Устава Републике Србије. Такође, ово питање је дефинисано и у Конвенцији о праву детета, која је ратификована у Народној скупштини Србије 1990. године. Рецимо, у члану 24. ове конвенције каже се – државе чланице признају права детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите и на рехабилитацију.

Државе чланице ће настојати да ниједном детету не буде ускраћено право на такву здравствену заштиту.

У тачки 2. пише – обезбеђење неопходне медицинске заштите, мајке пре и после рађања детета. Дакле, децидно и јасно су дефинисане обавезе државе, како Уставом тако и Конвенцијом, која је правни акт међународног карактера и који мора да се поштује, и када је реч о трошковима који произилазе из поштовања ове обавезе, та средства морају да се нађу.

Дакле, ова осетљива група друштва, деце, трудница и породиље, заслужују сву пажњу и наклоност државе и друштва које је окренуто хуманим и највишим вредностима којима људски род треба да тежи. Наша стварност је другачија на чињеницу да имамо неуплаћивање доспелих доприноса за обавезно здравствено осигурање, из више разлога.

Услови за привређивање и пословање су веома тешки, али има и доста оних послодаваца који не пријављују запослене раднике и на такав начин не извршавају обавезе уплаћивања доприноса.

Дакле, овде је питање здравствене заштите деце, трудница и породиља и изузетно је важно то са више аспеката.

Прво, то су социјално најосетљивије категорије становништва.

Друго, то су најважнији субјекти на које се односи популациона политика сваке државе, јер без жена које желе да постану мајке, нема опстанка и напретка, нити будућности једног друштва и једне државе. Дакле, ова питања која данас овде обрађујемо ипак заслужују да буду посматрана и у ширем контексту популационе политике, што подразумева, поред здравствене заштите, социјалну заштиту, економску сигурност и друге услове за достојан живот трудница, породиља, развој и подизање деце.

За државу Србију је веома важно, држави са израженом депопулацијом, у којој је просек по породици 1,4 детета, да се води рачуна о заштити ових осетљивих група, о мајкама, о деци и то је од посебног значаја. У том контексту, здравствена заштита је један од најважнијих аспеката свеобухватне заштите,о којој држава, уколико жели једну перспективу и бољитак, мора да води рачуна. Међутим, здравствена и социјална заштита треба да буду елементи свеобухватне популационе политике. О значају популационе политике, као једном од развојних приоритета, овде у Народној скупштини је говорио и премијер Ивица Дачић који је наредну 2014. годину наговестио годином породице.

Дакле, по мом схватању, све институције система би требало да се баве дугорочно са одређеним акционим плановима, активностима које ће дати пун допринос у овој области. Данас у време велике кризе сваки корак ка постизању пуне заштите деце, трудница и породиља је важан и у том смислу ја разумем овај закон и подржавам га.

Када говорим о својој личној подршци, желим да кажем, а то је већ рекла наша представница која је у име СПС овде говорила, Мира Драгаш, СПС ће свакако подржати овај закон и то сви народни посланици, од првог до последњег.

Оно што је веома важно, треба рећи да и локалне самоуправе у оквиру својих материјалних могућности треба да се баве овим аспектима, а то значи да поред утврђених износа који су законом дефинисани, треба да обезбеде и додатне родитељске додатке за незапослене, а и за запослене породиље, ако је то могуће.

Морам да кажем да, нажалост, у Републици Србији постоје велике разлике у том погледу између развијених локалних самоуправа и неразвијених. Београд исплаћује 50.000 за свако рођено дете у једном порођају за незапослену породиљу. Исти додатак уплаћује и општина Петровац на Млави, одакле ја долазим, али је то упола мање, 25.000, не због тога што мање води рачуна, или је тој нашој локалној самоуправи мање стало до тога, већ су такве могућности. Велике су разлике у ономе што су и буџети и што је развијеност тих локалних самоуправа.

Друго, висина плате, односно зараде за време трудничког боловања, коначно је то решено на један бољи начин него до скора, али ми имамо ситуацију да труднице могу да остваре пун износ плате у времену од 28 до 40 дана пре порођаја и девет месеци као породиље после рађања.

Поставља се питање – шта је са трудницама које морају да одржавају трудноћу од самог почетка, реч је о ризичној групи, а то се често догађа, које морају да иду на боловање и којима се смањује плата на 65% до овог времена најмање 28, односно 45 дана пре порођаја?

Друго питање које желим овде да напоменем јесте дискриминација будућих мајки и трудница и породиља у свету рада. Данас приватни послодавци постављају недопустиве и нехумане услове младим женама. Услов да би добиле посао јесте да не рађају, да нису у другом стању и да немају малу децу. Често су примораване да потпишу изјаве да неће рађати. Поставља се питање – каква ће то бити будућност ове земље са једном таквом животном филозофијом и захтевом оних који остварују профит и који мисле само на данас, а не мисле и на сутра ове земље?

Управо због толико уврежене дискриминације једна грађанка, обратила се и нашој посланичкој групи – „ Занима ме зашто се труднице третирају као грађани другог реда, које не само да неће нико да запосли, већ нису пожељне ни после трудноће због тога што су постале мајке, а о послу могу само да сањају?“

Заиста тешко питање, односно питање је једноставно, али је тешка стварност.

Овај пример показује сложеност, дубину и вишеслојност ових питања и заиста треба, као друштво и као држава, да тежимо системским, свеобухватним решењима и да то решимо.

На самом крају желим да кажем да нама, а и мени лично, остаје нејасно како то неки народни посланици критикују и оспоравају овај закон, а на другој страни ће за исти гласати? То апсолутно нема везе са логиком.

Лично разумем разлоге и потребу доношења овог закона. Још једном, посланичка група СПС ће гласати за овај закон, али уз напомену да можда, питања која су недовољно дефинисана и решена на прави начин у Закону о здравственој заштити и у Закону о здравственом осигурању, треба изменити и довести у ред кроз измене и допуне ових закона. Оваквим доношењем закона, лекс специјалис, по одређеним питањима, из одређене области, ми парцијално прилазимо тим питањима и проблемима. У оквиру једне области коју треба да уредимо једним посебним законом, доћи ћемо до тога да ћемо имати више посебних, парцијалних закона који треба то да реше. Мислим да то није пут и метод за системско решавање свих ових питања. Наравно, то не умањује ваш напор и труд на дефинисању ових питања.

Ова моја примедба је сасвим добронамерна и мислим да је оправдана али, још једном наглашавам, посланици СПС гласаће за овај закон јер је веома важно, он иде у прилог ономе што су интереси наше будућности, а везано је за труднице, за породиље и за децу”.

Категорије: Посланичка група