Најновије

Предлог закона о буџету је потреба за коју сви треба да се залажемо Посланичка група

Djordje Milicevic-slika

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, народни посланик СПС на Шестој седници Другог редовног заседања   Народне скупштине Републике Србије, четврти дан у заједничком јединственом претресу о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2014. годину са Предлогом одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2014. годину, Предлогу одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за 2014. годину, Предлогу одлуке о давању сагласности на Финансијски план Фонда за социјално осигурање војних осигураника за 2014. годину и Предлогу одлуке о давању сагласности на Финансијски план Националне службе за запошљавање за 2014. годину, Предлогу одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање за 2013. годину, Предлогу одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2013. годину, који је поднела Влада:

„Када је реч о конкретном предлогу о којем данас говоримо, када је реч о сету економских закона које смо усвојили пре неколико дана, јасно је да Влада Републике Србије жели да економске, финансијске и буџетске параметре у овом тренутку држи у својим рукама, што је изузетно важно. Овај Предлог закона о буџету за нас је у потпуности разумљив, ово није ни политичка ни економска прокламација, има врло јасно дефинисане циљеве, резултате који ће бити остварени у наредном временском периоду и он је као што смо више пута до сада чули, реалност. Он је стварна потреба за коју, по нашем мишљењу сви треба да се залажемо у овом тренутку“.

„Ову би расправу започео једном констатацијом. Наиме, јасно је у овом тренутку да су два кључна и суштинска циља Владе Републике Србије. Један је свакако приближавање Србије и улазак Србије у ЕУ и тај циљ подразумева свакако тешке реформе и имплементацију онога што јесте садржано у Бриселском споразуму. Тај циљ подразумева и нормализацију односа и наставак дијалога са Приштином, а други циљ подједнако важан и подједнако значај, јесте економска и финансијска консолидација државе.

Оно што желим да кажем, јесте да Влада Републике Србије у протеклом временском периоду врло јасно указује да жели да управља ситуацијом и када је реч о политичком циљу, и када је реч о економском циљу и да неће дозволити да ситуација у овом тренутку управља Владом, а тиме и да управља читавом Србијом.

Када је реч о конкретном предлогу о којем данас говоримо, када је реч о сету економских закона које смо усвојили пре неколико дана, јасно је да Влада Републике Србије жели да економске, финансијске и буџетске параметре у овом тренутку држи у својим рукама, што је изузетно важно.

Много пута до сада смо рекли, поновићу, Предлог закона о буџету, озбиљан, одлучан, одговоран приступ Владе Републике Србије, реално сагледавање онога што јесу актуелни проблеми данас и понуђено је решење које јесте у интересу грађана, а није на терет социјално најугроженијих категорија становништва. Господин министар је рекао у свом излагању и премијер је наравно, то рекао у уводном излагању, дакле, Влада жели да понуди један системски и свеобухватан одговор на оно што јесу актуелни проблеми данас.

Предлог закона о буџету, сет економских закона који је усвојен пре неколико дана, јесу само један део тог системског и свеобухватног одговора, други део јесу суштинске и структурне реформе, које ће бити спроведене 2014. године и без којих нећемо моћи да осетимо оно што јесте крајњи циљ, а то су позитивни ефекти.

Овај Предлог закона о буџету за нас је у потпуности разумљив, дакле, ово није ни политичка ни економска прокламација, има врло јасно дефинисане циљеве, резултате који ће бити остварени у наредном временском периоду и он је као што смо више пута до сада чули, реалност. Он је стварна потреба за коју, по нашем мишљењу сви треба да се залажемо у овом тренутку.

Та реалност врло јасно говори да у овом тренутку морамо што више да штедимо, а да трошимо само онолико, колико је неопходно. Наравно да је Предлог закона у складу са сетом економских закона. Овај буџет јесте реалност, буџет је прављен на реалним, а не на политичким основама и он заправо треба да рефлектује оно што је остварљиво и што ће бити могуће реализовати у 2014. години. Јасно је да је потребан један шири контекст сагледавања економског оправка државе. Крајњи циљ је стабилизација јавног дуга до 2016, 2017. године и ту нема алтернативе.

Дакле, не постоји апсолутно друго решење. Уштеда у периоду економске кризе и то се данас могло чути више пута током расправе, треба и мора да буде приоритет, али исто тако желим да кажем, штеди се тамо где има, а не тамо где нема. Дакле, не може се штедети на грађанима Србије јер животни стандард грађана Србије у овом тренутку није на завидном нивоу, односно није на нивоу на коме би ми желели да буде.

Оно што је веома добро и што поздрављамо јесте да је Влада својим примером показала колико одговорно и одговорније треба сви да се понашамо у наредном временском периоду. Јасно је, хипотетички се кренуло од претпоставке да неће бити могуће у целини решити проблем сиве економије, да неће бити могуће у целини реструктуирати предузећа, да неће бити могуће у целини убрзати и побољшати наплату пореза и онда се мора ићи ка уштеди.

Ово је за нас реалан буџет, реално сагледавање актуелног тренутка. Он на једној страни дефинише рестриктивност, рационално понашање, рационално и домаћинско трошење, а на другој страни он врло јасно каже да економска политика државе не може да се базира само на уштедама.

Влада је одлучно кренула у спровођење реформи и то апсолутно није спорно. Влада је врло јасно рекла да жели да умањи, да смањи све оне непотребне трошкове, али на другој страни, знате како, не може, то је данас премијер рекао у уводном излагању, не може живот у овом тренутку да стане. Када то кажем треба имати на уму пре свега чињеницу да је у протеклих пет или шест година око 400.000 људи остало, односно да је Србија остала без 400.000 радних места и да је незапосленост порасла 24%. Значи, реформе да, али не преко колена већ одговорно пре свега у интересу грађана.

Оно што је такође свима јасно, није могуће остварити апсолутно никакав напредак, напредак у било ком погледу, било ком контексту без економског опоравка државе. Економски опоравак државе за нас подразумева опоравак привреде и потребна је једна дугорочна стратегија и Предлог закона о буџету и сет економских закона који је усвојен пре неколико дана јесу заправо мере које воде ка стварању реалних основа који ће довести до оздрављења српске привреде. То јесте јако важно. Важно је покретање производње. Не може, чини ми се око три стотине хиљада људи у производњи да издржава негде око четири милиона људи у Србији.

Оно што се данас могло чути, важне су инвестиције, важни су пројекти, јер то јесте једини начин да обезбедимо раст и то јесте једини начин да решимо оно што данас у Србији јесте горуће питање,а то је питање незапослености. У контексту инвестиција и данас се водила расправа о томе, и протеклих дана се у јавности постављало питање опстанка СИЕПА. Видимо да су одређена средстава издвојена у буџету, ма како то неко дефинисао као симболично, ми сматрамо да је добро да су издвојена средства и оно што желим да кажем јесте да ми пре свега подржавамо циљ који се желео постићи оснивање СИЕПА, и да она треба да постоји у неком наредном временском периоду, али акценат треба да буде равномерном регионалном развоју и да свака општина, да сваки град у Србији треба да има подједнако исте шансе да се развија.

На самом почетку сам рекао да Влада жели да пружи један системски и свеобухватан одговор, да то врло јасно говори да Влада има јасан план, врло јасно и прецизно дефинисану динамику, да Предлог закона о буџету заједно са сетом економских мера јесте први корак, да су наредни корак структурне и суштинске реформе. Оно што желим да кажем јесте да структурне и суштинске реформе јесу и тешке и непопуларне, и да кажем на неки начин и болне, о томе смо имали прилике да разговарамо са министром приликом разговора посланичког клуба о сету економских закона и Предлогу закона о буџету, дакле оне се тичу на неки начин и једног броја системских закона, оне се тичу и пензијског система, и пореског система, и државне управе.

Оно што желим да кажем јесте да ми апелујем, постоје различита, постоје опречна мишљења, постоје различита мишљења, различити ставови, оно на чему ми инсистирамо јесте што шири друштвени консензус. Ми апелујемо да остане један континуитет у социјалном дијалогу између Владе Републике Србије, синдиката и предузетника, односно послодаваца, и сваки договор који се постигне око било којег системског закона на овој релацији за СПС је у потпуности прихватљив.

Протеклих дана се највише говорило о Предлогу закона о раду. Желим само неколико реченица да кажем. Наравно да је Србији неопходан Предлог закона о раду, али изради Предлога закона о раду треба приступити са далеко већом озбиљношћу. Потребан нам је Закон о раду, али не Закон о раду који ће дефинисати и окарактерисати раднике за све оно лоше што је тренутно у систему и за катастрофалну приватизацију у Србији. Потребан нам је Закон о раду који ће на једној страни мотивисати, односно повећати инвестиције, на другој страни повећати запосленост, али оно што је најбитније заштитити елементарна права радника у овом тренутку.

Када је реч о јавном сектору. Само неколико реченица. Тачно је да постоје вишак запослених у јавном сектору. То сви знамо. То питање нећемо решити тако што ћемо отпустити 1.000 или 1.500 радника у овом тренутку направити један радикалан рез. Потребан нам системски приступ и оно за шта се залаже СПС јесте суштинска реформа јавног сектора.

Када је реч о јавним предузећима. Наравно, и ту се у потпуности слажемо, јавна предузећа морају да буду далеко ефикаснија и морају да буду далеко јефтинија. Морамо да решавамо проблеме јавних предузећа, проблеме који су евидентни, који постоје, али са друге стране, поновићу оно што сам рекао на почетку, не сме живот у Србији да стане. Морамо да обезбедимо онај минимум за социјалну одговорно функционисање јавних предузећа. Верујем у Владу Републике Србије и верујемо да ће Влада врло одговорно, јединствено приступити овим питањима када је реч о јавном предузећу, и постићи један консензус и да ће рећи у наредном временском периоду шта конкретно чинити и радити са одређеним јавним предузећима.

Господине министре искористићу ову расправу и поново ћу вам упутити сугестију коју смо вам упутили током разговора који смо водили о Предлогу закона о буџету. Реч је о томе да је претходна Влада, на предлог ресорног министарства донела одлуку о укидању одређеног броја агенција и дирекција на нивоу Србије у циљу уштеде, у циљу рационализације, односно у циљу уштеде на нивоу државног апарата. Формално-правно неке од тих дирекција, агенција престају да постоје од јануара наредне 2014. године. Желим још једном, сада током расправе, да вам упутим сугестију и предлог да преиспитате одлуку, сматрамо да је донета ад хок и сматрамо да нису врло јасно и прецизно дефинисани критеријуми.

Желим да наведем, кратко конкретан пример, и да кроз пример покушам да образложим сугестију и предлог који вам упућујем. Конкретно реч је о Дирекцији о обнову и развоју куће и објеката који су порушени на територији Колубарског округа током разорног земљотреса. Ова дирекција је основана са јасним циљем да се заврши комплетна обнова и санација кућа и објеката који су порушени у разорном земљотресу који је задесио Колубарски округ. Много је година прошло. Нажалост, овај посао још увек није приведен крају, односно комплетна обнова и санација није завршена.

Од јануара месеца престаје да постоји Дирекција за обнову и развој. Дакле, ми јесмо за уштеду. Сматрамо да уштеда мора и треба да буде приоритет, али постоје ствари на којима није могуће уштедети у овом тренутку. Није овде реч о томе да ли ће постојати дирекција, овде је суштина у томе да се на неки начин створи законска обавеза да се заврши комплетна санација кућа и објеката на територији Колубарског округа. Дакле, нашим грађанима, грађанима Колубарског округа природа је нешто одузела и одговорно је да им изађемо у сусрет. То није обавеза само Владе Републике Србије у чијем мандату се десила елементарна непогода. То је обавеза сваке наредне Владе Републике Србије док се овај посао не заврши.

Оно што желим на самом крају у неколико реченица да кажем јесте да и Предлог закона о буџету и сет економских закона који је усвојен пре неколико дана врло јасно говоре да је овде реч о тешким и непопуларним, рекао бих, мерама и да се Влада приликом дефинисања ових предлога није руководила рејтингом политичких странака који чине владајућу коалицију већ оним што јесте реалност, дакле, оним што јесте. Влада жели да води реалистичну политику. Не грађанима да саопштава и да прича бајке, не оно што би грађани желели да чују, већ оно што јесте реалност у овом тренутку. Ово су храбри и економски и политички потези, они воде ка стварању, рекао сам већ, реалних основа ка оздрављењу привреде. Ми верујемо, заиста, да су ово мере за спас економије, да јесу у интересу будућности Србије. Очекујемо најширу могућу подршку. Очекујемо и међународну подршку и очекујемо подршку свих оних који се залажу за модерну Србију, свих оних који су свесни једне чињенице да реформски процеси у Србији не смеју да стану у овом тренутку.

На самом крају, сложићу се са вама у једној реченици. У ограниченом простору у којем у овом тренутку делујемо у потпуности смо сагласни са вама – постигнут је максимум“.

 

Категорије: Посланичка група