БОЈАНА ЂОРЂЕВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије је на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, пети дан, поставила посланичко питање министру привреде Саши Радуловићу.

“Долазим из Крушевца чија је привреда последње деценије преживљавала веома тешке тренутке и поред улагања великог напора да се постојећи оперативни капацитети стављају у функцију, али без адекватне и јасне помоћи државе, сваким даном је све теже. Подсетићу вас да је Град Крушевац био привредно чудо Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Србије. Бесперспективност Крушевца, ми Крушевљани, ни по коју цену нећемо дозволити и зато користим прилику да упутим два питања надлежном министру Владе Републике Србије, господину Саши Радуловићу, са циљем да да одговарајућа решења за превазилажење садашњих тешкоћа и почетак обнове привредног живота Крушевца”.

“Долазим из Крушевца чија је привреда последње деценије преживљавала веома тешке тренутке и поред улагања великог напора да се постојећи оперативни капацитети стављају у функцију, али без адекватне и јасне помоћи државе, сваким даном је све теже.

Подсетићу вас да је Град Крушевац био привредно чудо Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Србије. У самом граду, са око 60.000 становника, било је више од 45.000 запослених, од чега је у индустрији било преко 25.000 људи. Хетерогена привредна структура, машиноградња, хемијска индустрија, гумарска, текстилна, производња алкохолних пића, прерада пољопривредних производа, грађевинарство, прерађивачка индустрија и друге гране сврставали су Крушевац у најразвијеније подручје Србије. Бесперспективност Крушевца, ми Крушевљани, ни по коју цену нећемо дозволити и зато користим прилику да упутим два питања надлежном министру Владе Републике Србије, господину Саши Радуловићу, са циљем да да одговарајућа решења за превазилажење садашњих тешкоћа и почетак обнове привредног живота Крушевца.

Прво питање – Какви су планови Владе Републике Србије око заустављања даљег пропадања ИМК „14. октобар“ Крушевац и да ли постоји реалан план да се овај гигант машиноградње увеже у систем производње јавног сектора у Србији, Електропривреда, рудници, изградња путева и слично?

Друго питање – Шта Влада Републике Србије предузима да се, пре свега „Трајал“, власнички консолидује и да обнови озбиљну производњу за коју постоје сви потребни капацитети од енергетских, сировинских, технолошких и људских?

Кроз постављање посланичких питања желела сам да упознам и министра и јавност Србије са реалним стањем некадашњег привредног центра, какав је био Крушевац, и упутим захтев да се предузму све мере предвиђене законом у циљу заустављања тренда губитка радних места и стварања услова да Крушевац поново буде успешан град на привредној карти Србије”.