Најновије

Интервју Бранка Ружића за Време Вести

Са Бранком Ружићем, министром без портфеља задуженим за ЕУ интеграције и председником Извршног одбора Социјалистичке партије Србије, разговарали смо у згради Владе Србије у Београду. Иако је Влада у „техничком мандату“, седнице се одржавају свакодневно рано изјутра, да би министри доцније имали довољно времена за друге послове. Код Ружића је као на траци, сарадници и саветници улазе и излазе из кабинета, он неке ствари договара и у пролазу.

Каква су очекивања СПС-а на овим изборима, да ли нудите нешто што нисте пре две године?

Ми смо у кампањи чим се један изборни циклус заврши, а грађани су ти који ће да вреднују шта се до сада урадило. Наш приступ у свакој кампањи јесте да афирмишемо вредности и чињенице и дела која смо постигли. За ове непуне две године ми смо постигли оно што су многе генерације политичара сањале, многе се генерације надале, један од лидера са таквом визијом је изгубио живот, коалиција СПС–ПУПС–ЈС односно њен лидер Ивица Дачић успео је то да уради када је реч о процесу приступања Европској Унији.

Бриселски споразум је развезао косовски Гордијев чвор и наравно прва међувладина конференција је формална и суштински покренула тај процес. Можда је то ствар тајминга и неко би могао да каже да другачије није ни могло да буде, ипак, да би се до овога стигло била је потребна и храброст и визија а све због боље будућности за све грађанке и грађане Србије. На том успеху базирамо кампању плус оно што је део нашег програма а тиче се вредности социјалне правде, заступање интереса света рада у амбијенту у коме је неопходно спроводити тешке реформе.

Наиме, те реформе не треба да буду атомски удар на радничку класу, него да се на темељан начин и фазно приступи спровођењу новог Закона о раду и других најављених реформских закона. На пример, Закон о приватизацији који је био предложио СПС још у деведесетим показао је да је могуће спровести процес приватизације који је социјално утемељен и економски оправдан. Показало се да све те фирме које су биле по том моделу приватизоване, где је било радничког акционарства, и дан-данас функционишу. Закон о приватизацији који је био донет после петог октобра 2000. године уништио је економску супстанцу распродајом свега што смо имали и створио армију незапослених. Ми у томе нисмо учествовали, ми смо то критиковали и пре ЕУ и мислим да имамо кредибилитет да о томе говоримо и да у наредном периоду утичемо на доношење нових закона који ће допринети истинској реформи. Потребно је створити амбијент у коме ће моћи да се развија предузетништво јер оно доноси нова радна места, али мора да се води рачуна о радничкој класи бар на онај начин како је то обезбеђено у ЕУ.

Шта нам гарантује да бисте ви у новој влади могли да утичете на доношење реформских закона ако то нисте могли сада када сте имали и премијера?

Најважније је шта ти закони предвиђају. Господин Саша Радуловић, кога је СНС био предложио, изнео је своје виђење те ситуације. Наш је став да његова решења могу да изгледају спроводиво са теоријског становишта, али када погледамо праксу и друштвене односе тешко је направити један блицкриг а да највећа штета не падне на оне који треба да буду заштићени, а то су радници. Такве законе је могуће донети само уз широк консензус да не бисмо имали на улицама социјални бунт. Реформе не смеју угрозити економску, социјалну и политичку стабилност државе и тога ћемо се држати било да се налазимо у владајућој коалицији било да смо у опозицији.

Одлазећа влада имала је подршку парламента. Шта ви подразумевате под „ширим консензусом“, укључивање различитих социоекономских група или још значајнију парламентарну подршку?

Ми смо левичари, али смо свесни да се налазимо у друштву либералног капитализма, док су све остале партије или десничарске или либерално грађанске провинијенције. Грешка приликом предлагања закона о којима говоримо јесте изостанак праве јавне расправе, социоекономски савет није заседао по томе питању, ресорни министар Кркобабић није био укључен у писање Закона о раду, ако га је и на који начин писао питање је за господина Радуловића. Није важно колико посланика гласа у парламенту за закон већ шта су крајњи ефекти неког закона. Овако како су ови реформски закони били предложени сигуран сам да не би били спроводиви. Зато је потребно да се укључи и свет рада и свет капитала и држава, сви социјални актери на политичкој сцени. Добар пример за ово што говоримо је Аустрија, они су успели да дођу до најширег могућег консензуса када је у питању реформисање овако важних области. Верујем да ће и нова влада Србије ићи тим путем јер ће она, верујем, бити влада континуитета са оним што су били стратешки циљеви ове владе. Поента је у томе да није број посланика важан, већ могућност спровођења закона и верујем да не можемо спроводити реформе преко грбаче најрањивијих слојева друштва. Овде наравно мислим и на незапослене и на мали број запослених у реалном сектору.

Како намеравате да комуницирате са грађанима оно што представљате као свој досада највећи успех – почетак преговора о приступању ЕУ? На који начин ћете тај политички резултат претворити у политике које мењају живот људима у Србији, посебно рањивим слојевима о којима често говорите?

Ми се крећемо у две равни када је реч о процесу приступања ЕУ. Једна је политичка раван која нас прати од почетка и пратиће нас до завршетка процеса. Разрешавањем тих политичких предуслова не добијамо оно што је суштинска добит за државу и грађане. Али, постоје неки параметри који јасно показују где нам је место: наиме, наша спољнотрговинска размена је у огромној мери фокусирана на тржишта ЕУ и ЦЕФТА. Ми смо као држава која је од 1. септембра 2013. године придружена ЕУ дошли у могућност да применом ССП-а добијемо много конкретних ствари које утичу на побољшање живота људи у Србији. Између других ствари, сваке године имамо бесповратних 200 милиона евра доступних кроз фондове ЕУ. Административни капацитети ове државе су изграђени у тој мери да би нам позавиделе и неке државе чланице ЕУ из региона и наша моћ апсорпције тих средстава је и већа од онога што нам се сада нуди кроз приступне фондове. У практичном смислу, поред принципа владавине права и доступности правде за све грађане, на чему је заснована ЕУ, за грађане је важно да знају да су, на пример, ауто-путеви у Бугарској финансирани из Брисела, док ми морамо да то плаћамо из буџета. Када погледамо само тај пример јасна је корист коју овај процес доноси Србији. Ако 28 држава чини ЕУ и ниједна није рекла ми бисмо да изађемо, не видим који је рационалан разлог да ми полемишемо о користи тог процеса за Србију.

Ми ћемо у кампањи говорити о свим корисним стварима које тај процес доноси. Сваки нови корак нам отвара нова врата. Претприступни и други фондови организовани су тако да доносе добробит грађанима. Тешко је преко ноћи објаснити обичном човеку зашто је ЕУ добра за њега и његову породицу, али је важно што у испитивањима јавног мњења већина грађана верује да треба да идемо у ЕУ. Народ јесте за реформе, јесте за то да буде запослен, не жели да га киње, не жели да види корупцију на сваком кораку, не жели да слуша бајке, већ хоће да види конкретне пројекте, њихову реализацију и ефекте које ће ти пројекти имати по њих. На пример, и ЕУ је препознала проблем незапослености младих, па ће у том смислу фондови из Брисела омогућити покретање неких послова који би требало да допринесу већој упослености тог слоја друштва. Верујемо да ћемо тако успети да смањимо број младих незапослених. Нисам сигуран да људи у Србији до краја верују да ова држава има довољно снаге да изнесе овај процес, али је важније да су доносиоци одлука спремни да преузму одређене ризике. Ми смо спремни да све доведемо до краја када је реч о свим сегментима српског друштва. Унапређивање области правосуђа и медија један је од наших циљева, али ми не желимо да нудимо шарене лаже и да се кријемо иза флоскула као што је она „хлеба и игара“.

Ово што ви сада говорите поклапа се са оним што је Александар Вучић рекао да су циљеви коалиције коју предводи СНС на овим изборима: млади, стари и борба против корупције, па вас питам да ли нам то говоре да већ постоји договор о новој коалицији после ових избора?

Нема никаквог договора у том правцу и не би ни било добро да га има јер су грађани ти који ће одлучити у марту о томе ко ће водити и бити у влади. Када је реч о нашој коалицији, сигуран сам да грађани јако добро препознају да је једна влада са нама и без нас. Свеукупни кадровски потенцијал који има коалиција окупљена око СПС-а на свим нивоима је до те мере признат и познат да нам то омогућава да верујемо да ћемо и након ових избора имати важну улогу. У нашој коалицији су људи који знају како систем функционише, знају шта је држава и знају да раде у најбољем интересу грађанки и грађана. Наравно, прво ћемо разговарати са онима са којима смо до сада били у власти јер је ова влада урадила пуно захваљујући енергији Александра Вучића и мудрости и храбрости Ивице Дачића. Наш однос је прагматичан, окупили смо се око циљева које видимо као најважније.

У ранијим циклусима сте битно утицали на ток кампање СПС-а и коалиције око ње. Сада је на месту шефа изборног штаба Жарко Обрадовић. Зашто ви нисте на том месту и да ли је на то утицала „свађа“ са Вучићем ове зиме?

Не треба правити никакве теорије завере око тих ствари. СПС је велика породица у којој сви радимо и живимо као један. Нити сам ја био једини заслужан за раније добре резултате странке на изборима, нити сам сада искључен из кампање. Лако је водити кампању када имате добар производ који можете да понудите на политичком тржишту, и када то спојите са добром организацијом на терену резултат не изостаје. У овом тренутку је партија донела рационалну одлуку да Жарко Обрадовић као заменик председника странке води кампању јер ми неки други заузети смо пословима у влади која ради и у овом периоду. Никада није било могуће да неко са стране утиче на одлуке које се доносе унутар СПС-а, па то ни сада није случај, а колико је мени познато, ни господин Вучић се не бави таквим стварима.

Ипак, били сте препознати као неко ко можда није у потпуности на истом курсу са владом у области борбе против корупције и организованог криминала. Шта се догодило да вас Вучић онако „прозива“ и да ли сте заиста негде нешто рекли што је засметало?

Можда се понекад разликујемо у медијској промоцији неких циљева. Ако је јерес цитирати Устав, ако је јерес цитирати вредности које су универзалне а залажемо се да будемо део тог уређеног света, не видим какав је проблем када се на пример залажете за права ЛГБТ популације или поштовање института пресумпције невиности јер у српском медијском таблоидном простору прво сте осуђени, па идете на суд. Нажалост, то је тако и ја се противим томе и нико ме неће у томе спречити. И грађани тако мисле, као и већина политичара, иако не смеју да кажу. У једном филму неки јунак копа рупу у песку да би тамо викао „Живео краљ“ у доба комунизма па онда затрпава ту рупу. Ја такав нисам, јер знам да сам управу. Нема разлога да нас медији, мене лично или СПС, сврстава у било који кош. Тако су таблоиди мене представљали као тајкунског министра и тако даље. Тајкун је у Србији пежоративан појам, али је чињеница да су сви ти успешни људи били у вези са свима који утичу на различите процесе у српском друштву. То најбоље политичари знају: и на који начин су били у вези са тајкунима и шта су те релације значиле јер слика није црно-бела. Не може сада да се каже да бирамо између тајкуна и неких других. Нисам видео да су се тајкуни пријављивали за ове изборе. Пословни људи су они који доносе радна места, тако су настале све велике државе. Залажем се принципијелно да сви који су злоупотребили своју моћ, политичку или финансијску, одговарају, али да се води поступак. Важно је увек рећи да тај народ, о чијој се заштити интереса говори, ради код тих истих људи који се у таблоидима представљају као нешто најгоре што се догодило у Србији. Не треба бити селективан. Ако су тајкуни лоши сами по себи, хајде да направимо списак и да видимо ко су, а не да се у неким случајевима пати од амнезије, а да се неки други у таблоидима користе у политичкој борби. То је легитимно јер може да донесе неке гласове, али није засновано на чињеницама и није мудро.

Извор: Време