Intervju Branka Ružića za Vreme Vesti

Sa Brankom Ružićem, ministrom bez portfelja zaduženim za EU integracije i predsednikom Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, razgovarali smo u zgradi Vlade Srbije u Beogradu. Iako je Vlada u “tehničkom mandatu”, sednice se održavaju svakodnevno rano izjutra, da bi ministri docnije imali dovoljno vremena za druge poslove. Kod Ružića je kao na traci, saradnici i savetnici ulaze i izlaze iz kabineta, on neke stvari dogovara i u prolazu.

Kakva su očekivanja SPS-a na ovim izborima, da li nudite nešto što niste pre dve godine?

Mi smo u kampanji čim se jedan izborni ciklus završi, a građani su ti koji će da vrednuju šta se do sada uradilo. Naš pristup u svakoj kampanji jeste da afirmišemo vrednosti i činjenice i dela koja smo postigli. Za ove nepune dve godine mi smo postigli ono što su mnoge generacije političara sanjale, mnoge se generacije nadale, jedan od lidera sa takvom vizijom je izgubio život, koalicija SPS–PUPS–JS odnosno njen lider Ivica Dačić uspeo je to da uradi kada je reč o procesu pristupanja Evropskoj Uniji.

Briselski sporazum je razvezao kosovski Gordijev čvor i naravno prva međuvladina konferencija je formalna i suštinski pokrenula taj proces. Možda je to stvar tajminga i neko bi mogao da kaže da drugačije nije ni moglo da bude, ipak, da bi se do ovoga stiglo bila je potrebna i hrabrost i vizija a sve zbog bolje budućnosti za sve građanke i građane Srbije. Na tom uspehu baziramo kampanju plus ono što je deo našeg programa a tiče se vrednosti socijalne pravde, zastupanje interesa sveta rada u ambijentu u kome je neophodno sprovoditi teške reforme.

Naime, te reforme ne treba da budu atomski udar na radničku klasu, nego da se na temeljan način i fazno pristupi sprovođenju novog Zakona o radu i drugih najavljenih reformskih zakona. Na primer, Zakon o privatizaciji koji je bio predložio SPS još u devedesetim pokazao je da je moguće sprovesti proces privatizacije koji je socijalno utemeljen i ekonomski opravdan. Pokazalo se da sve te firme koje su bile po tom modelu privatizovane, gde je bilo radničkog akcionarstva, i dan-danas funkcionišu. Zakon o privatizaciji koji je bio donet posle petog oktobra 2000. godine uništio je ekonomsku supstancu rasprodajom svega što smo imali i stvorio armiju nezaposlenih. Mi u tome nismo učestvovali, mi smo to kritikovali i pre EU i mislim da imamo kredibilitet da o tome govorimo i da u narednom periodu utičemo na donošenje novih zakona koji će doprineti istinskoj reformi. Potrebno je stvoriti ambijent u kome će moći da se razvija preduzetništvo jer ono donosi nova radna mesta, ali mora da se vodi računa o radničkoj klasi bar na onaj način kako je to obezbeđeno u EU.

Šta nam garantuje da biste vi u novoj vladi mogli da utičete na donošenje reformskih zakona ako to niste mogli sada kada ste imali i premijera?

Najvažnije je šta ti zakoni predviđaju. Gospodin Saša Radulović, koga je SNS bio predložio, izneo je svoje viđenje te situacije. Naš je stav da njegova rešenja mogu da izgledaju sprovodivo sa teorijskog stanovišta, ali kada pogledamo praksu i društvene odnose teško je napraviti jedan blickrig a da najveća šteta ne padne na one koji treba da budu zaštićeni, a to su radnici. Takve zakone je moguće doneti samo uz širok konsenzus da ne bismo imali na ulicama socijalni bunt. Reforme ne smeju ugroziti ekonomsku, socijalnu i političku stabilnost države i toga ćemo se držati bilo da se nalazimo u vladajućoj koaliciji bilo da smo u opoziciji.

Odlazeća vlada imala je podršku parlamenta. Šta vi podrazumevate pod “širim konsenzusom”, uključivanje različitih socioekonomskih grupa ili još značajniju parlamentarnu podršku?

Mi smo levičari, ali smo svesni da se nalazimo u društvu liberalnog kapitalizma, dok su sve ostale partije ili desničarske ili liberalno građanske provinijencije. Greška prilikom predlaganja zakona o kojima govorimo jeste izostanak prave javne rasprave, socioekonomski savet nije zasedao po tome pitanju, resorni ministar Krkobabić nije bio uključen u pisanje Zakona o radu, ako ga je i na koji način pisao pitanje je za gospodina Radulovića. Nije važno koliko poslanika glasa u parlamentu za zakon već šta su krajnji efekti nekog zakona. Ovako kako su ovi reformski zakoni bili predloženi siguran sam da ne bi bili sprovodivi. Zato je potrebno da se uključi i svet rada i svet kapitala i država, svi socijalni akteri na političkoj sceni. Dobar primer za ovo što govorimo je Austrija, oni su uspeli da dođu do najšireg mogućeg konsenzusa kada je u pitanju reformisanje ovako važnih oblasti. Verujem da će i nova vlada Srbije ići tim putem jer će ona, verujem, biti vlada kontinuiteta sa onim što su bili strateški ciljevi ove vlade. Poenta je u tome da nije broj poslanika važan, već mogućnost sprovođenja zakona i verujem da ne možemo sprovoditi reforme preko grbače najranjivijih slojeva društva. Ovde naravno mislim i na nezaposlene i na mali broj zaposlenih u realnom sektoru.

Kako nameravate da komunicirate sa građanima ono što predstavljate kao svoj dosada najveći uspeh – početak pregovora o pristupanju EU? Na koji način ćete taj politički rezultat pretvoriti u politike koje menjaju život ljudima u Srbiji, posebno ranjivim slojevima o kojima često govorite?

Mi se krećemo u dve ravni kada je reč o procesu pristupanja EU. Jedna je politička ravan koja nas prati od početka i pratiće nas do završetka procesa. Razrešavanjem tih političkih preduslova ne dobijamo ono što je suštinska dobit za državu i građane. Ali, postoje neki parametri koji jasno pokazuju gde nam je mesto: naime, naša spoljnotrgovinska razmena je u ogromnoj meri fokusirana na tržišta EU i CEFTA. Mi smo kao država koja je od 1. septembra 2013. godine pridružena EU došli u mogućnost da primenom SSP-a dobijemo mnogo konkretnih stvari koje utiču na poboljšanje života ljudi u Srbiji. Između drugih stvari, svake godine imamo bespovratnih 200 miliona evra dostupnih kroz fondove EU. Administrativni kapaciteti ove države su izgrađeni u toj meri da bi nam pozavidele i neke države članice EU iz regiona i naša moć apsorpcije tih sredstava je i veća od onoga što nam se sada nudi kroz pristupne fondove. U praktičnom smislu, pored principa vladavine prava i dostupnosti pravde za sve građane, na čemu je zasnovana EU, za građane je važno da znaju da su, na primer, auto-putevi u Bugarskoj finansirani iz Brisela, dok mi moramo da to plaćamo iz budžeta. Kada pogledamo samo taj primer jasna je korist koju ovaj proces donosi Srbiji. Ako 28 država čini EU i nijedna nije rekla mi bismo da izađemo, ne vidim koji je racionalan razlog da mi polemišemo o koristi tog procesa za Srbiju.

Mi ćemo u kampanji govoriti o svim korisnim stvarima koje taj proces donosi. Svaki novi korak nam otvara nova vrata. Pretpristupni i drugi fondovi organizovani su tako da donose dobrobit građanima. Teško je preko noći objasniti običnom čoveku zašto je EU dobra za njega i njegovu porodicu, ali je važno što u ispitivanjima javnog mnjenja većina građana veruje da treba da idemo u EU. Narod jeste za reforme, jeste za to da bude zaposlen, ne želi da ga kinje, ne želi da vidi korupciju na svakom koraku, ne želi da sluša bajke, već hoće da vidi konkretne projekte, njihovu realizaciju i efekte koje će ti projekti imati po njih. Na primer, i EU je prepoznala problem nezaposlenosti mladih, pa će u tom smislu fondovi iz Brisela omogućiti pokretanje nekih poslova koji bi trebalo da doprinesu većoj uposlenosti tog sloja društva. Verujemo da ćemo tako uspeti da smanjimo broj mladih nezaposlenih. Nisam siguran da ljudi u Srbiji do kraja veruju da ova država ima dovoljno snage da iznese ovaj proces, ali je važnije da su donosioci odluka spremni da preuzmu određene rizike. Mi smo spremni da sve dovedemo do kraja kada je reč o svim segmentima srpskog društva. Unapređivanje oblasti pravosuđa i medija jedan je od naših ciljeva, ali mi ne želimo da nudimo šarene laže i da se krijemo iza floskula kao što je ona “hleba i igara”.

Ovo što vi sada govorite poklapa se sa onim što je Aleksandar Vučić rekao da su ciljevi koalicije koju predvodi SNS na ovim izborima: mladi, stari i borba protiv korupcije, pa vas pitam da li nam to govore da već postoji dogovor o novoj koaliciji posle ovih izbora?

Nema nikakvog dogovora u tom pravcu i ne bi ni bilo dobro da ga ima jer su građani ti koji će odlučiti u martu o tome ko će voditi i biti u vladi. Kada je reč o našoj koaliciji, siguran sam da građani jako dobro prepoznaju da je jedna vlada sa nama i bez nas. Sveukupni kadrovski potencijal koji ima koalicija okupljena oko SPS-a na svim nivoima je do te mere priznat i poznat da nam to omogućava da verujemo da ćemo i nakon ovih izbora imati važnu ulogu. U našoj koaliciji su ljudi koji znaju kako sistem funkcioniše, znaju šta je država i znaju da rade u najboljem interesu građanki i građana. Naravno, prvo ćemo razgovarati sa onima sa kojima smo do sada bili u vlasti jer je ova vlada uradila puno zahvaljujući energiji Aleksandra Vučića i mudrosti i hrabrosti Ivice Dačića. Naš odnos je pragmatičan, okupili smo se oko ciljeva koje vidimo kao najvažnije.

U ranijim ciklusima ste bitno uticali na tok kampanje SPS-a i koalicije oko nje. Sada je na mestu šefa izbornog štaba Žarko Obradović. Zašto vi niste na tom mestu i da li je na to uticala “svađa” sa Vučićem ove zime?

Ne treba praviti nikakve teorije zavere oko tih stvari. SPS je velika porodica u kojoj svi radimo i živimo kao jedan. Niti sam ja bio jedini zaslužan za ranije dobre rezultate stranke na izborima, niti sam sada isključen iz kampanje. Lako je voditi kampanju kada imate dobar proizvod koji možete da ponudite na političkom tržištu, i kada to spojite sa dobrom organizacijom na terenu rezultat ne izostaje. U ovom trenutku je partija donela racionalnu odluku da Žarko Obradović kao zamenik predsednika stranke vodi kampanju jer mi neki drugi zauzeti smo poslovima u vladi koja radi i u ovom periodu. Nikada nije bilo moguće da neko sa strane utiče na odluke koje se donose unutar SPS-a, pa to ni sada nije slučaj, a koliko je meni poznato, ni gospodin Vučić se ne bavi takvim stvarima.

Ipak, bili ste prepoznati kao neko ko možda nije u potpunosti na istom kursu sa vladom u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Šta se dogodilo da vas Vučić onako “proziva” i da li ste zaista negde nešto rekli što je zasmetalo?

Možda se ponekad razlikujemo u medijskoj promociji nekih ciljeva. Ako je jeres citirati Ustav, ako je jeres citirati vrednosti koje su univerzalne a zalažemo se da budemo deo tog uređenog sveta, ne vidim kakav je problem kada se na primer zalažete za prava LGBT populacije ili poštovanje instituta presumpcije nevinosti jer u srpskom medijskom tabloidnom prostoru prvo ste osuđeni, pa idete na sud. Nažalost, to je tako i ja se protivim tome i niko me neće u tome sprečiti. I građani tako misle, kao i većina političara, iako ne smeju da kažu. U jednom filmu neki junak kopa rupu u pesku da bi tamo vikao “Živeo kralj” u doba komunizma pa onda zatrpava tu rupu. Ja takav nisam, jer znam da sam upravu. Nema razloga da nas mediji, mene lično ili SPS, svrstava u bilo koji koš. Tako su tabloidi mene predstavljali kao tajkunskog ministra i tako dalje. Tajkun je u Srbiji pežorativan pojam, ali je činjenica da su svi ti uspešni ljudi bili u vezi sa svima koji utiču na različite procese u srpskom društvu. To najbolje političari znaju: i na koji način su bili u vezi sa tajkunima i šta su te relacije značile jer slika nije crno-bela. Ne može sada da se kaže da biramo između tajkuna i nekih drugih. Nisam video da su se tajkuni prijavljivali za ove izbore. Poslovni ljudi su oni koji donose radna mesta, tako su nastale sve velike države. Zalažem se principijelno da svi koji su zloupotrebili svoju moć, političku ili finansijsku, odgovaraju, ali da se vodi postupak. Važno je uvek reći da taj narod, o čijoj se zaštiti interesa govori, radi kod tih istih ljudi koji se u tabloidima predstavljaju kao nešto najgore što se dogodilo u Srbiji. Ne treba biti selektivan. Ako su tajkuni loši sami po sebi, hajde da napravimo spisak i da vidimo ko su, a ne da se u nekim slučajevima pati od amnezije, a da se neki drugi u tabloidima koriste u političkoj borbi. To je legitimno jer može da donese neke glasove, ali nije zasnovano na činjenicama i nije mudro.

Izvor: Vreme