Најновије

Интервју Милутина Мркоњића за Данас Вести

Често се ових дана питам каква је то велика нужда натерала бившег председника државе и лидера тада највеће партије Бориса Тадића да пљуне на своју партију и многе људе који су га ценили и с њим сарађивали. Да тако пљуне и на самога себе. Ако се на тај начин некоме политички удвара, колики ли је „мираз“ такве удаваче – каже за Данасову „Изборну грозницу“ Милутин Мркоњић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, коментаришући Тадићеву изјаву да СПС нема идеологију, политику и људске потенцијале и да ништа добро није урадио за грађане.

Делује да између СПС и Тадића, упркос декларацији из 2008, није дошло до правог помирења?

– Био је то договор чија је последица била и заједничка власт са доста успеха и добром међусобном сарадњом. Та влада је много урадила, уз добру сарадњу свих министара, уз активно учешће и председника Тадића, посебно у мом ресору инфраструктуре. Сви смо тада оставили у свом послу неки добар траг, а посебно, слободно могу рећи, министри из СПС. Ту владу су красили добри међуљудски односи, многи министри су остали добри пријатељи без обзира на партијске и идеолошке разлике и то је добар пример за младе политичаре да и људи који политички различито мисле могу заједно да раде и имају добре односе.

Није Тадић једини који критикује и СПС. Да ли је то зато што сте са свима били у власти и свима на неки начин окренули леђа?

– Никоме са ким је, како ви то кажете, био у власти СПС није окренуо леђа. Увек је био поуздан партнер. Изборна кампања је, међутим, друга прича, нови старт и нова политичка трка. Што се напада на СПС у тој кампањи тиче, они су више плод емоција или фрустрација појединаца и њихових нереализованих амбиција, него аргументоване критике.

На кога мислите конкретно? На Чедомира Јовановића?

– Знате, када Чеда Јовановић нападне Ивицу Дачића, то је као да фића крене на мерцедес. То важи и за ЛДП и СПС. Чеда се прославио као организатор киднаповања Слободана Милошевића, председника државе, и његовог изручивања Хагу. Срам га било. Сећам се шта је Слоба о њему тада говорио: мали формат, низак капацитет, центар сумњивих центара моћи.

Није ваљда да СПС нема мане? Критикује вас и председник Србије, као да је о вама променио мишљење?

– Тома Николић је искусан политичар, који дуго траје. Не верујем да би о социјалистима, међу којима има много другова и пријатеља, тако лако мењао мишљења. То, опет, не значи да неко, попут оне његове саветнице ономад, неће одапети неку отровну стрелу према нама.

Да ли сте љути можда на председника Николића јер нисте добили орден?

– Ја сам се на ту тему често шалио. Када је о одликовањима реч, поносан сам што сам та признања и одличја за успешан рад заслужио и добио у Титово и Слобино време.

Иако нестраначка личност, председник Србије каже да му је једна партија дража од осталих?

– Смешно звучи то „нестраначка личност“ када су у питању искусни политичари као што је Томислав Николић, ма колико то његова данашња функција захтевала. Ја на тако нешто никада не бих пристао, осећао бих се као да носим тесне ципеле.

Да ли су социјалисти спремни да 16. марта освоје мање од 10 одсто гласова, како процењују неки истраживачи?

– Они који те истраживаче плаћају узалуд бацају новац. СПС је озбиљна партија која је на свим изборима после 2000. године увек надмашила дотадашње резултате. Очекујем да ће тако бити и 16. марта, од 15 до 20 процената.

Колико сте спремни да идете у опозицију након шест година на власти?

– Наша је обавеза да и даље будемо у власти и да најефикасније помогнемо Србији и нашим грађанима у овим тешким временима.

Грађани оцењују како сте радили, али, по вама, да ли сте могли боље?

– СПС је у Влади имао своје најбоље људе са искуством и професионалним кредибилитетом. Радили су добро, што никада не значи да не може и боље.

Није много јасно шта то СПС нуди и шта је ваш програм.

– Програм СПС је објављен на 149 страна у децембру 2010, са посебним акцентом на социјалној правди, солидарности и сигурности грађана, праву на заслужену пензију и здравствену заштиту, смањење сиромаштва, равноправност полова, бригу о породици и деци, праву на рад и хумане услове рада, пуну запосленост, социјално партнерство са синдикатима и још много тога. Саветујем вам да то прочитате.

И у прошлој изборној кампањи инсистирали сте на свим тим питањима, а добили смо армију незапослених и замрзнуте пензије.

– То су глобални проблеми који данас потресају и већи део човечанства и ти социјални и економски проблеми остају наша велика брига и обавеза. Србија се бори за бољу сутрашњицу, нико више нема права на грешке, грађани верују у нас, у нашу партију, и не смемо да их изневеримо.

У изборној ноћи 2012. Дачић је самоуверено тврдио да не зна ко ће бити председник, али да зна ко ће бити премијер. Верујете ли да ће та реченица и након ових избора бити изговорена?

– Ивица Дачић ће једног дана бити и председник Србије. Он има тај капацитет.

Ипак, Дачић је у кратком мандату премијера често био у сенци првог потпредседника Вучића?

– Дачић је у овом мандату премијера сјајно обавио егзистенционално значајан посао за државу Србију и њене грађане са Бриселским споразумом. Својом великом активношћу широм света вратио је углед Србији. У овој изборној кампањи неоправдано је нападан, као и цела СПС, са многих страна. Али, не заборавите, СПС је по традицији најјачи када нас највише нападају. Значи да много вредимо и то ће резултати избора показати.

Занимљиво је да социјалисти ниједну ружну реч у овој кампањи нису изрекли на рачун напредњака. Да ли су односи тако идеални или је нешто друго у питању?

– СПС је коректан партнер и никада неће без неког великог повода о људима с којима је заједно радио и делио зло и добро говорити на ружан начин. Лично, као инжењер и градитељ, мислим да је влада требало да настави изградњу неких инфраструктурних пројеката који су били у току. Кадровске промене у влади или политици никада не треба да прекину, успоре или доведу у питање континуитет у реализацији инфраструктурних пројеката.

Да ли то значи да би СПС поново у коалицију са СНС?

– О томе ко с ким може и хоће, размишља се и договара по завршетку избора.

Може ли се СПС, зарад уласка у владу, одрећи неких чланова као што су Бранко Ружић, Душан Бајатовић и Дејан Бацковић?

– Они су истакнути чланови СПС и не могу бити предмет ничијих кадровских поткусуривања.

Очекујете ли да ћете опет бити министар?

– Мене политичка функција никада није посебно интересовала, али, посао јесте. И када сам имао фотељу, више времена сам проводио на градилишту.

И даље се не одричете Слободана Милошевића, за разлику од многих из вашег партијског окружења. Како то објашњавате?

– Слободан Милошевић је оснивач и први председник СПС, председник државе који је киднапован и предат Хашком трибуналу где је и умро. Однос према успомени на њега је морално питање за све нас и у држави и у СПС. За сваког од нас појединачно, за мене можда и више од многих јер смо били пријатељи. Свако међу нама се према ономе што је Милошевић представљао одређује по свом осећању и према својим личним и етичким принципима. Ја ћу, наравно, као и увек до сада на дан његове смрти, 11. марта, бити у Пожаревцу да му одам пошту. Биће и многих других, више него до сада, без обзира на свакодневне политичке императиве.

Извор: Данас