„На самом почетку свог излагања желим да кажем да ће посланичка група СПС подржати Предлог измена и допуна Закона о приватизацији из разлога који су наведени и у овом Предлогу закона, у образложењу, а и посебно у додатним објашњењима господина министра. Управо из свих тих разлога ми ћемо подржати овај предлог измена и допуна Закона. У вези са тим желим да испред посланичке групе СПС укажем на неколико питања о којима треба водити рачуна када је ова материја у питању.

Прво, о приватизацији смо толико пута говорили, о свим њеним последицама, неуспесима, узроцима за овакво катастрофално економско стање, да више о томе говорити нећемо. Ова Влада и она претходна су се ухватиле у коштац са оним приватизацијама које нису биле ускладу са законом и верујемо да ће тај посао наставити до краја, да исправи оно што може да се исправи.

Неко је с правом приметио да је ово шеста промена Закона о приватизацији који је донет 2001. године. Када је у питању приватизација кроз реструктурирање, ми морамо да кажемо отворено грађанима Србије да ни ту стање није боље. Доста дуго траје, доста су велики проблеми. Први талас предузећа у реструктурирању је наишао 2002. године, други талас од 2008. године. Многи су још увек у том статусу. Када год смо говорили о предузећима у реструктурирању стално смо упозоравали да ту постоје два проблема, а не један. Један проблем, хајде да кажем главни проблем, што је то велики број предузећа, 164 са великим бројем радника, никако да добијемо тачан податак, а узећемо тај да је преко 50.000 запослених.

С друге стране то су били, значајни гиганти који су некада били носиоци развоја појединих региона у Србији се налазе на том списку. Већ сви знају да су то Икарбус, РТВ Бор, Фабрика каблова Јагодина, Петрохемија, Жупа, ИМТ, ИМР, Прва петолетка, Магнохром, Фабрика вагона Краљево, Јумко итд. Дакле, један велики проблем када су та предузећа у питању и са становишта тог региона, те регије где су били носиоци развоја, и са становишта успешности функционисања тих предузећа, али и оно што нас као посланичку групу СПС интересује, а то је и са становишта запослених људи у тим предузећима. Ми сматрамо да то није само економско питање, да то није само питање имовине, већ и социополитичко питање.

Дакле, то је један проблем. Други проблем када су у питању предузећа у реструктурирању, а на који смо такође указивали, велики број повериоца не могу да наплате своја потраживања од тих предузећа. Дакле, не само државни повериоци, пореска управа, Фонд за развој и фонд ПИО, већ и комерцијални повериоци. Чак када су у питању комерцијални повериоци као последица немогућности да наплате своја потраживања било је доста случајева да морају да затворе своје фирме. Проблем је много комплекснији и зато кажемо да предузећа у реструктуирању нису један, него два проблема.

Када је у питању предложена промена у овом закону мислим да је господин министар дао врло кратко и детаљно образложење због чега се врши промена и оно што је посебно за нас значајно, на чему желим да се кратко задржим, а то је шта је циљ, шта су циљеви до којих се жели доћи. Сама промена се усаглашава са одлуком Уставног суда. Члан 20ж Закона о приватизацији је настао у децембру 2007. године. Верујем у добре намере тада Владе да сачува та предузећа од уништавања, али је та мера да повериоци не могу наплатити своја потраживања, ни принудно, од тих предузећа била дуготрајна, није била ограничена. Изменом Закона о приватизацији у децембру 2012. године дато је једно ограничење друге врсте да се реструктурирање заврши до 30. јуна 2014. Ево одлука Уставног суда која каже да је та одредба неуставна.

Видели смо из образложења министра да два става из тог закона која говоре о државним повериоцима остају, јер нису доведена у питање. Они ће се намирити из масе од продаје тих предузећа. Али, желим да кажем, да јавност зна, да су то велика средства, још увек нико не барата са тачном цифром, помиње се око милијарду и по евра. Дакле, проблем код тих предузећа није само што држава субвенционише та предузећа, углавном за плате, никада није било довољно средстава да се покрене нова производња, где год може да се покрене, али уз то када се дода да не плаћају порезе и доприноси, струју, воду, гас итд. огромни су то губици.

Задржава се та формулација да се државни повериоци и даље уздрже од принудне наплате код предузећа за реструктурирање.

Оно друго што је Влада овде предложила, а то је поступак како повериоци да дођу до наплате својих средстава.

Треба да будемо реални и да кажемо – ово одлаже пет месеци. Зашто? Зато што се налазе пред Владом два важна принципа, два важна момента. Један је, општи, јавни интерес, да се успешно реструктурира предузеће, а други је да омогући повериоцима да наплати своја потраживања.

Овде је извршен покушај да се нађе неки баланс, нека равнотежа како да се то уради, уз додатна сва она објашњења о којима је говорио министар, да ја не говорим, посебно образложење шта би значило ако не би било те промене закона.

Желим да позовем Владу да тих пет месеци искористи на више начина. Прво кроз ову формулацију да се у агенцији после месец дана у року од 90 дана евидентирају потраживања, утврди висина и припреми предлог за намирење. Хајде да то урадимо. Стално слушамо да не знамо колика су потраживања. Дакле, да их евидентирамо, да утврдимо ко су и повериоци и колика су потраживања.

Посебно скрећем пажњу, јер је велика одговорност на Агенцији за приватизацију, да то уради на један квалитетан и ефикасан начин. Примери које смо имали у разним приватизацијама су довели до тога да грађани немају у том делу много поверења.

Друго што желим да скренем пажњу Влади да искористи овај период од пет месеци да стварно учини све да реализује она три стратешка циља о којима је мандатар говорио приликом представљања програма Владе ове сада.

Ми морамо да признамо да су све владе до сада решавање ових питања доживљавале као врућ кромпир, да много не чачкају, већ да обезбеде нека средства за плате, и не улазе у суштину проблема. Сви доживљавају та предузећа само као велике губитнике, велике трошаџије, а мало економиста посматра развојне могућности  код тих предузећа, а има их која то могу, која могу да се оспособе да функционишу.

То је мој предлог, да Влада тај период од 5 месеци искористи, да у том периоду учини све да омогући да се успешно заврши тај процес, да они који могу да стану на ноге, помогне им се да стану на ноге, они који могу да нађу стратешког партнера, да им се помогне да нађу стратешког партнера, али и сва питања у вези са тим. За тако нешто треба много одлучности и храбрости, а ја верујем у одлучност и храброст ове Владе да може да реши та питања. Позивам да искористи тај период да учини све да се та питања реше на најбољи могући начин уз наш предлог, по чему се и препознајемо као посланичка група СПС, све то кроз социјални дијалог. Без социјалног пакта, без социјалног дијалога свих социјалних партнера не могу се реформе спровести.

Да будемо начисто, Србија је пред великим реформама и оне су нужне, дилеме нема, али реформе нису циљ, реформе су средство да се дође до циља, да Србија стане на ноге, да економски ојача, да може онај колач који се направи да буде велики, а онда да га на најбољи могући начин, најправеднији начин делимо. Тако нешто не може да успе без социјалног дијалога свих партнера. Верујем у ову Владу која има јасну политику и чврсто је брани и сигурно има одлучности да ово спроведе.

Пред овом Владом је и још једно питање уз ово што сам предложио – шта после ових пет месеци, да сада већ размишља шта када истекну месец, па још три, па још један, шта се догађа даље са тим предузећима?

Подржаћемо Предлог измена и допуна Закона о приватизацији из ових разлога која су дата у образложењу закона и објашњења које је министар додатно дао“.