ЖАРКО ОБРАДОВИЋ, народни посланик СПС на Другој  седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина:

“Уважена председнице Народне скупштине Републике Србије, поштована госпођо Удовички, желим пре свега да кажем да ће посланичка група СПС гласати за овај Предлог закона о изменама Закона о саветима мањинских заједница. Мислим да је ово данас сјајна прилика, не само да разговарамо о садржају закона, него и зашто је генерално важно расправљати данас о положају мањина у Србији.

Дозволите ми на почетку да и ја, као што је то учинио и предлагач, али и колега Пастор, цитирам једну одредбу Устава Републике Србије, важну за питање заштите припадника мањина у Србији. То је члан 14. Устава Републике Србије који каже, цитирам: „Република Србија штити права националних мањина и држава јемчи посебну заштиту над националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очување њиховог идентитета“.

Зашто сам поменуо овај члан закона? Зато што постоје закони чији је примаран циљ очување идентитета националних мањина, али и други закони којима се обезбеђује равноправност припадника мањина са осталим грађанима Републике Србије. Наравно, поред овог закона, постоје и други бројни закони који регулишу питање положаја и учешћа припадника националних мањина у јавном животу, као што су закони из области образовања и културе, али о томе ће говорити и припадници мањинских заједница.

Разлог зашто се СПС опредељује да гласа за овај предлог закона јесте интенција предлагача да се подстичу решења Закона о националним саветима националних мањина побољшају, да се створе не само услови за изборе који предстоје, него да се обезбеди функционисање националних савета националних мањина у пуном капацитету. Наиме, неспорно је да је од 2009. године до данас постојећи закон показао бројне слабости, да су се појавили бројни проблеми у пракси који су онемогућили рад националних савета, да је постојало пуно празног простора, постојала је правна неуређеност која се користила, нажалост понекад и злоупотребљавала и то је створило две негативне ситуације. С једне стране, немогућност националних мањина да у пуној мери искажу све своје захтеве и остваре права која им Република Србија гарантује. Kоришћени су и у негативној промоцији мањинског питања у Србији.

Мислимо да је ово добра прилика, и то је такође разлог зашто данас треба разговарати о овом закону, да се рад националних савета оцени на прави начин и да се схвати значај формирања националних савета националних мањина за очување и развој мањинских посебности и обезбеђење равноправног положаја са свим грађанима Републике Србије.

Колега Пастор поменуо је да је постојећи закон са становишта права на формирање националних савета националних мањина користило 19 мањинских заједница. Постоји јако велика диспропорција у броју припадника мањинских заједница које су формирали свој савет. Примера ради, Украјинци или Немци, њих има свега четири и нешто хиљаде, према попису из 2011. године, док има националних мањина које имају преко 250.000 или 150.000, што само по себи говори да решења унутар овог закона морају бити тако добро формулисана, али истовремено и пластична да обезбеде пуни капацитет свима.

Мислим да је добро што је овај закон на дневном реду Народне скупштине Републике Србије и што је први пуни закон о коме расправљамо. Председник Владе Републике Србије, господин Вучић, у експозеу приликом формирања Владе најавио је доношење овог закона, али не треба заборавити да нам следи још посла везано за овај закон до краја године.

Један је посао спровођење овог закона у пракси, а други је посао оно што је поменуо и колега Пастор, то је везано за одлуке Уставног суда које су поједине одредбе Закона о националним саветима националних мањина прогласили несагласним са одредбама Устава Републике Србије и оне одредбе које су правно нејасне, које се могу протумачити на различите начине и решења која ћемо ми понудити за тај нови закон који ће бити донет до краја године.

Дозволите ми да кажем и неколико речи о садржају овог закона и оним решењима која се по мени чине јако важним за овај закон. Наиме, увидом у садржај овог Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина може се констатовати да је повећана улога председника Националног савета. Желим да кажем да он има много већи дијапазон права и обавеза. Предлаже Извршни одбор, констатована је његова улога при регистрацији Националног савета, уписани су у регистар националних савета, јер и подношење документације подразумева коришћење његових личних података што је услов за упис у регистар Националних савета.

Мислим да је добро што су утврђени прецизни рокови, и за одржавање избора и наравно, рокови који су везани за конституисање Националног савета за све ове ситуације које се могу појавити приликом функционисања Националног савета, али и за нове изборе које следе у ситуацији када Национални савет не функционише када је потребно одржати нове изборе.

Затим, мени се чини јако интересантним и добрим и ова решења везана за распуштање Националног савета. Примећује се да је иста рука писала овај закон, јер постоји аналогија везана за решења у овом закону и нека решења која постоје на нивоу локалне самоуправе. Постоји једна апсолутна доследност предлагача везано за решење, јер ако Национални савет, закон тако предвиђа, не буде конституисан у року од 30 дана од утврђивања коначних резултата Национални савет се распушта.

Ми имамо исту ситуацију на нивоу локалних самоуправа. Национални савет се такође распушта ако не заседа дуже од шест месеци, што је опет логично, јер локална самоуправа је нешто друго, ту је рок краћи, али овим се ствара могућност да Национални савет мора да ради и да решава питање уколико наравно жели да буде доведен у ситуацију да буде распуштен.

Један од услова јесте да Национални савет може бити распуштен ако не изабере председника Националног савета у року од 30 дана од конституисања, при чему имамо такву ситуацију везану и на нивоу локалне самоуправе и ако се не конституише привремени орган управљања Националног савета.

Занимљиво је да чланство у Националном савету може престати ако члан не учествује дуже од годину дана у раду Савета. Мислим да је то решење јако добро, пошто је почела опструкција појединих чланова националних савета који је онемогућавала рад Националног савета. Мислим, да је такође добро и прецизирање свих послова везаних за посебан бирачки списак националних мањина. Ви сте поменули тај посебан бирачки списак. Ако погледамо члан 45. Устава онда се види и пуно значење овог посебног бирачког списка за избор Националних савета националних мањина као и члан 47. Устава, који констатује да издржавање националне припадности слободно и да нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Објективно са уписом у бирачки списак имамо једно пред изјашњавање о националној припадности, тачно припадник националних мањина учествује у свим оним пословима који су везани за формирање Националних савета.

Такође, желим да похвалим и ово решења која су везана за рад органа за спровођење избора за чланове Националног савета националне мањине. Одредбе везане за Републичку изборну комисију су јасне, прецизне, одређене и добро што не постоји она централна изборна комисија као раније, сада се сви послови решавају унутар Републичке изборне комисије. Прописано је шта је њен посао и добро је што је Републичка изборна комисија овлашћена да бира Одбор од три члана који су у обавези да спроводе изборе на електорској скупштини.

Мислим да је Влада Републике Србије показала завидну флексибилност приликом одређивања бирачких места, пошто је прописана одредба да најмање 100 бирача морају бити на једном бирачком месту, највише 2.500 бирача као што је решење у закону у неким другим земљама. Али на овај начин се излази у сусрет демографској ситуацији. На овај начин се излази у сусрет неповољним географским карактеристикама одређених подручја, удаљености од насељених места да би се створило што више услова за гласање, да већи број припадника националних мањина може учествовати на гласању.

Пре неког времена сам наишао на један податак и морам изнети тај податак који сам нашао у једном извештају Фонда Одбора за људска права о стању људских права у Србији 2012. године. Ту постоји податак да од 91 регистроване странке у Србији припадници мањина у Србији су организовани у преко 51 политичких странака, што значи да припадници мањина имају и те како капацитет да учествују на овим другим изборима. Пошто су политичке странке предвиђене овде везане и за формирање националних савета на свој начин, то ће у сваком случају бити врло занимљиво.

Мислим да би било потребно да појасните две ствари. Имам једно питање, односно три питања. Једно је – да ли председник Националног савета може бити и председник Извршног одбора Националног савета? У закону се не каже да не може, нити каже да може. Ово говорим са становишта представљања Националног савета и оних одредаба закона који говоре када Извршни одбор ради, а Национални савет је распуштен.

Мислим да би требао разјасни члан 2. став 2. овог закона. Закон утврђује да је Министарство дужно да о пријави за упис Националног савета донесе решење у року од 30 дана од пријема уредне пријаве. Наглашавам, уредне пријаве зато што у образложењу закона се констатује да ако у том року не одлучи важи претпоставка о доношењу негативног решења. Мислим, да би ово требало објаснити, јер ако је уредна пријава зашто би било негативно решење, јер по правилу администрација подразумева да решење треба да буде позитивно. Онда се поставља питање зашто би решење било негативно ако желимо да уредимо сваки сегмент овог питања.

Још једно питање. Постоји једна аналогија рада Извршног одбора Националног савета са извршним органима на нивоу локалних самоуправа. Извршни одбор може да продужи свој рад после престанка рада Националног савета док на дужност не ступи нови Извршни одбор. Питање природе одлука јесте, пошто је предвиђено потврђивање одлука Извршног одбора од стране Националног одбора, кажем у каснијем поступку, али има и одредба у члану став 10. друга реченица где се констатује да ако одлука не буде потврђена она остаје на снази. По мени би било потребно разјаснити и ту димензију питања.

Мислим да је добро да се овај закон донесе, да је он Србији потребан, а не само припадницима националних мањина и предстојећим изборима него и Републици Србији зато што се овим законом додатно обогаћује законодавни оквир мањинске политике коју Србија има.

Не треба заборавити да је бројне законе везане за заштиту права припадника националних мањина Србија наследила као држава сукцесор претходне државе и да су ови национални савети као категорија део Закона о заштити права припадника из 2002. године, треба поменути и уставну повељу о људским и мањинским правима, међународне уговоре које је држава потписала, односно наследила, али такође и Европску повељу о регионалним и мањинским језицима или оквирну конвенцију Света Европе о правима припадника националних мањина. С обзиром на то да држава подноси годишње извештаје о примени та два важна међународна документа.

Мислим да је добро разговарати о питању положаја припадника мањина и донети овај закон из разлога које је поменуо колега Омеровић. Ми ћемо имати одређене обавезе у процесу стицања пуноправног чланства у ЕУ и то питање мањинских права треба што транспарентније афирмисати и афирмисати сва она добра решења које држава има укључујући и усвајање и овог закона.

Ово говорим у контексту ситуације коју смо имали 2012. и 2013. године. Ако се сећате, 2012. године, када је требало донети одлуку о почетку преговора, тада смо имали постављање питања положаја влашке мањине у Србији, али на начин да се од припадника влашке мањинске заједнице захтевало да се изјасне као Румуни. Тако је било потребно додатних дипломатских напора и разјашњења и рада и активности комесара ОЕБС-а за питање националних мањина да би се утврдило да је Србија у праву.

2013. године смо опет имали ситуацију да поједини припадници бугарске Владе дају објашњења да Србија неће бити пуноправан члан док се не испуне обавезе везане за положај припадника бугарске мањине.

Мислим да је афирмација овог закона и мањинске политике Србије нешто што нам не само помаже у евроинтеграцијама него опет, с друге стране, ствара добру основу да и ми као држава можемо поставити питања везано за положај Срба у региону у нама суседним државама, јер онда се можемо позвати на усвојена документа и постигнути ниво права који је Србија обезбедила за припаднике мањина.

Очекује нас озбиљан рад, и нас у скупштини, али и Владу и Министарство, с обзиром да одредбе закона о изменама допунама Закона о избору националних савета националних мањина предвиђају обавезе и за Министарство и за министра. То су обавезе које се морају извршити у року од 60 дана. То је: регулисање одредаба члана 1. везано за упис у регистар, члана 18, израда образаца, изјава о подржавању захтева за образовање бирачког списка националних мањина, члана 25, захтев за брисање из посебног бирачког списка органа управе, јединице локалне самоуправе, према месту пребивалишта на посебном обрасцу који прописује ресорни министар.

Ово говорим зато што су то послови  који су овим законом предвиђени као послови које врши министар надлежан за спровођење овог закона.

Чекају нас и избори за националне савете националних мањина. Било је 19 националних савета. Наша је жеља да их буде још више, с обзиром да је попис становништва констатовао одређен број припадника мањинских заједница, али има и оних чији је број мањи од 2000. године. У сваком случају, сви законом имају могућност да формирају своје националне савете.

Као што је поменуло неколико колега, чекају нас и нове одредбе Закона о националним саветима националних мањина везано за одлуке Уставног суда. Поготово ће бити битно за вас, а и за нас народне посланике, како ће се решити оне одредбе Закона о националним саветима националних мањина које је Уставни суд прогласио несагласним са одредбама Устава Републике Србије, где је речено да постојећа решења и постигнути ниво права се не може умањити и да се постигнута права која су остварена не могу довести у питање, а да постоји једна правна празнина коју је могуће надоместити.

Било би добро, као и у изради овог закона што су учествовали национални савети националних мањина, да и они узму учешће у изради тих одредаба закона, јер тај закон онда можда имати пун легитимитет.

У сваком случају, наша посланичка група ће гласати за усвајање овог закона. Волео бих да нам одговорите на ова постављена питања, како би смо разјаснили могуће недоумице везане за ове одредбе закона”.