Најновије

Потребна је превенција са циљем ресоцијализације осуђених у друштву Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик СПС на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, заједнички начелни претрес о предлозима закона о извршењу кривичних санкција, о извршењу ванзаводских санкција и мера и о изменама и допунама Законика о кривичном поступку:

„Посланичка група СПС ће у дану за гласање несумњиво подржати комплетан сет правосудних закона о којима расправљамо и то не само данас већ о којима ћемо расправљати и сутра и вероватно прекосутра и наредних неколико дана све док не завршимо расправу у целости.

            Одмах и на почетку да се крене пажња барем због оних који прате ову јавну расправу да се ради о изменама појединих правосудних закона који изискују тзв.ургентне или нужне измене. Пре свега због тога што је Република Србија преузела обавезе према ЕУ, обавезе које се везују за поглавље 23.и 24. Обавезе које је преузела Влада у ранијем сазиву са премијером Ивицом Дачићем наставља ова Влада на челу са премијером Александром Вучићем и то интензивно придржавајући се искључиво одредаба Споразума о придруживању.

            Наравно да ове измене које су нужне неће зауставити процес коначног успостављања законодавног система на најбољи могући начин, а то је доношење целовитих закона, па бих вас замолио, господине министре, да у том правцу, поред тога што сте истакли чињеницу да Влада, што заиста и јесте тако, нарочито ресорно министарство, анализира потребу доношења целовитих закона, да је та већ потреба проистекла из саме судске праксе.

            Конкретно, када говоримо о Законику о кривичном поступку, јавно-тужилачка истрага је изнедрила већи број мањкавости, проблема у судској пракси, проблема са којима се суочавају судије и судови, проблема са којима се суочавају тужиоци, како у материјалном, финансијском смислу речи, тако и у смислу постојања адекватних процесно-правних решења.

            Наравно да ће се у том смислу након свеобухватне анализе приступити доношењу целовитог, јасног и прецизног Законика о кривичном поступку.

            Оно што је данас предмет наше расправе јесу три измене и допуне закона –  Закона о извршењу кривичних санкција, Закон о извршењу ванзаводских мера и измене и допуне Законика о кривичном поступку.

            Ако посматрамо компаративно, ЗИКС, дакле Закон о извршењу кривичних санкција, као и Закон о извршењу ванзаводних санкција и мера, доћи ћемо до јединственог закључка, а то је да ова два законска акта имају исту сврху. Пре свега, специјална и генерална превенција са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених у друштву.

            Осуђеним лицима се након репресивног третмана који почиње кроз принуду, а принуда почиње од изрицања адекватне кривичне санкције на закону засноване, мора омогућити да прихватањем основних и елементарних моралних вредности могу да се врате у друштво, да могу да формирају свој лични етички кодекс, да могу да се врате у своје породице, у своје окружење, у места где живе и раде. На који начин? Пре свега, подизањем капацитета казнено-поправних завода, окружних затвора и осталих органа и тела у склопу устројства казнено-поправних установа које су дефинисане одредбама овог закона.

            Оно што је јако важно истаћи јесте да кроз дозвољене мере репресије, а та репресија несумњиво постоји, јер се ресоцијализација и спроводи репресивним третманима у границама где је то и када је то дозвољено, мора остварити поштовање личности осуђених лица у казнено-поправним установама, поштовање њихових елементарних права која су пре свега гарантована Уставом, затим гарантована међународним конвенцијама, Конвенцијом о заштити људских права и свим осталим међународним правним актима и другим актима из позитивно-правних прописа нашег система.

            Када говоримо о новинама у овим законским актима, оно што је више пута овде наведено јесте да је квалитативан помак у овом законском решењу примена института судије за извршење кривичних санкција.

            С обзиром да се судија за извршење кривичних санкција појављује по функционалној надлежности као судија појединац, по стварној надлежности као судија вишег суда, а по месној надлежности као судија суда где се налази казнено-поправни завод у коме осуђени издржава изречену кривичну санкцију, чуо сам један коментар, да виши судови, наводно, немају потенцијал и немају кадровско решење. То ни у ком случају не може да се прихвати, јер чињенично не стоји.

            Подсећања ради, до доношења закона о уређењу судова недавно окружни судови, касније виши судови су имали врло мале надлежности, нарочито у грађанско-правној материји где готово да нису имали посла. Тек сада, од доношења новог закона о уређењу судова, проширен је круг надлежности и обим послова које обавља виши суд, па је несумњиво да ни у ком случају неће бити додатан терет судијама који и онако имају мало посла да се посвете овом задатку. Зашто? Једноставно, из разлога што барем у вишим судовима морају постојати уско специјализоване судије са дугогодишњим радним искуством, које кроз едукације које морају постојати, које се морају увести, ће бити оспособљени за овакав посао који им овај закон налаже.

            Оно што је веома важно да се истакне јесте чињеница да управо те судије имају огроман степен одговорности. Опет из разлога који су стручној јавности више него добро познати, пред судијама за извршење кривичних санкција у поступцима се појављују сва начела процесно-правне природе присутна у процесно-правним законима и начело двостепености, имајући у виду да се на одлуку судије за извршење кривичних санкција може изјавити жалба ванрасправном већу истог суда. Даље, начело контрадикторности кроз извођење доказа, омогућавањем осуђеном да као странка која активно учествује у поступку, може предлагати доказе. Ти се докази изводе и на основу тих доказа се доноси адекватна одлука не у облику како је грешком речено и наведено у законском тексту, већ у форми решења.

            Свакако да је тај капацитет одговорности судије за извршење кривичних санкција и те како велик управо из ових разлога које сам навео. Али, треба зарад јавности истаћи и оно што је веома важно. Судија за извршење кривичних санкција није прва инстанца увек, већ се његово судовање појављује тек након исцрпљивања других средстава, а то је подношење притужбе управнику казнено-поправног завода, потом директору управе, овде присутног, а онда наравно да право на судску заштиту подразумева издизање правно заштитних тражења осуђених лица на нивоу судова, а то су у конкретном случају виши судови.

            Што се тиче одредаба закона и једног и другог, и ЗИКС-а и Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, потребно је истаћи да поред уштеда као једног од циљева смањења терета по буџет, а опет зарад правилног информисања јавности, ванзаводске санкције се не изричу осуђенима за најтежа кривична дела. Они не могу добијати бенефите, не могу добијати повољности које се везују за издржавање казне тзв.кућног затвора. Не могу бити увек под електронским праћењем. Степен друштвене опасности, као и квалификација кривичног дела, а нарочито тежина кривичних дела указује да то не могу да буду лица која су учиниоци оних најтежих кривичних дела. Међутим, и у једној и другој ситуацији и сходно одредбама и једног и другог закона, циљ је јединствен – спречити рецидив, спречити поврат, омогућити да се смањи број учинилаца кривичних дела, а да они учиниоци кривичних дела који су осуђени могу што пре на што адекватнији начин бити враћени у друштво и бити корисни чланови друштва.

            Овде је било доста расправе око тога како то постићи. Па управо на основу финансијских средстава која су добијена кроз ове уштеде. Потребно је извршити улагања како у казнено-поправне заводе и установе, њихову материјалну, техничку и сваку другу опремљеност, а нарочито едукација и подизање стручних капацитета запослених у овим установама.

            Истакли сте једну чињеницу у једну новину, а та новина представља нови статус запослених у казнено-поправним установама, који сада добијају категорију службених лица. Самом том чињеницом њихова одговорност је повећана, нарочито у случају противправног деловања, где постоји могућност да квалификација таквог противправног деловања може бити и кривично дело злоупотребе службеног положаја или злоупотребе положаја одговорног лица. Наравно да то и те како постаје не само одговорност, већ и обавеза свих запослених у казнено-поправним установама да свој посао обављају на најбољи могући начин.

            Да би га обављали на најбољи могући начин, није довољно да се подиже тај капацитет управо у казнено-поправним установама. Потребно је да и оне установе које сарађују са казнено-поправним установама имају исто такав стручни капацитет, пре свега центар за социјални рад, као орган старатељства, као и друге институције, јер да не заборавимо, у овом закону, а надам се да ће подзаконским актом бити решено, је изостављено нешто што је обавеза повереника, а обавеза повереника поред достављања извештаја, као што је систематизовано, подразумева да у том извештају повереник обавести онога коме подноси извештај да ли је комуницирао, остварио контакте, какве врсте са органом старатељства, другим установама, нарочито специјализованим установама које могу бити од помоћи приликом ресоцијализације учинилаца кривичних дела.

            Једна од новина која овде није поменута јесте да код одлагања извршења казне затвора, онај ко је већ осуђен и налази се на издржавању казне затвора не може тражити одлагање за нову изречену казну. Наравно да је то једна од позитивних промена у овим текстовима закона.

            Када говоримо о Законику о кривичном поступку, имамо једну велику потребу сви ми заједно, а нарочито стручна јавност, да све оне врсте противправног деловања систематизујемо у закон. Одлична су решења која су у овом законику предвиђена, пре свих да сада искључиво суд може да да налог за било какву врсту прикупљања електронских података, као и података о личности, како би се избегла самовоља, арбитрарност и свака друга појава која је негативна појава за друштво.

            Међутим, оно што је и те како потребно је да се закон допуни оним што је до сада остало као једна врста празнине. Наиме, ми смо извршили декриминализацију кривичног дела клевете, то је добро, што је један демократски прогрес, али смо исто тако омогућили да се кроз све видове информисања, сва средства информисања појављује нешто што не сме да се појављује, да се вођење поступака, нарочито кривичних поступака, врши преко штампе, преко стубаца у штампи, да се објављују подаци који не могу бити објављивани, да се објављују информације, па чак и докази који се везују за преткривични поступак, за истражни поступак.

            Јако је важно да се систематизује мера којом ће се спречити оваква врста злоупотреба, а нарочито злоупотреба која подразумева утицај на правосуђе, утицај на сведоке, утицај на све актере кривичног поступка.

            Не може се ни у ком случају прихватити чињеница да се пре стављања оптужнице на снагу или пре доношења првостепене пресуде, без обзира на транспарентност рада судова, омогући да јавност буде упозната са информацијама и чињеницама које могу бити искључиво предмет оцене судова у самом доказном поступку.

            Имамо ситуацију да се кроз неовлашћена тонска прислушивања, кроз неовлашћено слушање туђих разговора, неовлашћена снимања појављују многи, нарочито јавне личности, нарочито су на удару функционери, личности које обављају и јавне функције и све оно што подразумева значаујна места у систему апарата државе, односно Републике Србије.

            Такво заштићено добро, а заштићено добро јесте неовлашћено снимање и прислушкивање, мора да заслужи адекватан кривично-правни третман, а то значи да кривична дела која се везују управо за оваква противправна деловања морају да буду санкционисана далеко строжијом кривичном санкцијом, како би се спречиле појаве које су се у судској пракси појавиле кроз доношење судских пресуда.

            Посланичка група СПС располаже са сазнањима да су судови већ донели судске одлуке којима су пре свега инкриминисане радње које се везују за неовлашћена тонска прислушкивања, слушања итд, доживеле судски епилог, да се у доказном поступку утврдила кривична одговорност и учиниоци таквих кривичних дела или недела кажњени.

            Наравно да из тога треба искуства и поуке да извуку они који таква противправна деловања предузимају, како их никада више не би предузимали. Али, сматрам да је ова добронамерна сугестија и те како значајна, како би се и Кривични законик и Законик о кривичном поступку употпунио са оним што подразумева кривично-правну заштиту и оваквог понашања.

            На крају, желео бих да истакнем да све ово што је наведено, како у текстовима предложених закона, тако и оно што је речено данас овде у расправа је већ доживело реализацију у пракси.

            Са поносом могу да истакнем да је Ужице, град из кога долазим, добило повереничку канцеларију за извршење ванзаводских санкција и мера. Није то једини град у Србији и не треба да буде једини, сви градови у којима постоје виши судови са својом територијалном надлежношћу треба да имају такве канцеларије и наравно да повереничке службе у управи са повереничким канцеларијама, према територијалној надлежности виших судова, морају да покажу пуне резултате у свом раду. Кроз праћење, кроз надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера, уверен сам да је то у пракси већ започело на адекватан начин, али сам још уверенији да се управо у те канцеларије и у ту струку мора урадити и уложити још много више, како би се стручни капацитет и све оно што подразумева правилан приступ оваквом раду омогућило на најбољи могући начин.

            Још једном, пошто ће бити још довољно времена за дискусију по овим питањима, подвлачим да ће посланичка група СПС из свих ових разлога које сам истакао подржати комплетан сет правосудних закона“.

Категорије: Посланичка група