Intervju Snežane Bogosavljević-Bošković za “Danas” Vesti

Ministarstvo poljoprivrede mora da analizira podsticajne mere koje se na osnovu zakona finansiraju iz poljoprivrednog budžeta. U narednom periodu neophodno je sagledati koje mere iz prethodnog perioda nisu dale očekivane rezultate i zameniti ih onim merama kojima bi se unapredila konkurentnost i zaustavili negativni trendovi u razvoju srpske poljoprivrede. Ovo je inače i jedna od naših obaveza u procesu evropskih integracija. Sve eventualne nove mere biće usklađene i sa poljoprivrednom strategijom, ali i sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije. Sve podsticajne mere ćemo svakako planirati uz aktivno učešće poljoprivrednih proizvođača i njihovih udruženja“, kaže za Danas ministarka poljoprivrede u Vladi Srbije Snežana Bogosavljević Bošković i dodaje da Ministarstvo priprema nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će biti regulisano i pitanje zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Kako će država zaštititi položaj domaćih poljoprivrednika, pre svega porodičnih gazdinstava, tokom procesa pridruživanja EU?

– Izradom „Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014 – 2020“ date su osnovne smernice i ciljevi poljoprivredne i ruralne politike. Izrazito nepovoljna demografska i vlasnička struktura poljoprivrednih gazdinstava ukazuje da će u narednom periodu osnovni zadatak biti pronalaženje balansa i vođenje uravnotežene poljoprivredne politike koja neminovno mora da pomaže malim i ekonomski neodrživim gazdinstvima da opstanu, uz stimulisanje srednjih i velikih gazdinstava da nastave svoje razvojne poslovne planove. Što se tiče malih gazdinstava, veći akcenat mora biti stavljen na proizvode sa dodatom vrednošću i podsticaje udruživanja u proizvođačke grupe sa zajedničkim nastupom prema otkupljivačima i potrošačima. Ostvarivanje dodatih prihoda kroz nepoljoprivredne aktivnosti mora da se odvija na svim nivoima, od lokalnog do nacionalnog.

Da li će Ministarstvo preduzeti mere da se specifične domaće sorte biljaka i životinjskih rasa zaštite kako bi se i posle pridruživanja EU nastavio njihov uzgoj?

– Procedura očuvanja starih i autohtonih sorti kao očuvanja biljnih genetičkih resursa u nadležnosti je Direkcije za referentne laboratorije, u okviru koje postoji odsek za biljne genetičke resurse, odnosno Banka biljnih gena, koja propisuje mere za očuvanje ovih genetičkih resursa. Zaštita sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti podrazumeva zaštitu sorte kao intelektualne svojine, odnosno zaštitu prava oplemenjivača kao stvaraoca novih biljnih sorti u skladu sa međunarodnim standardima koje propisuje UPOV, čija je Srbija članica.

Može li država da pomogne gazdinstvima da brže nađu put do tržišta?

– Država svojim podsticajnim merama treba da stimuliše poljoprivrednu proizvodnju u svim njenim segmentima, naročito male primarne proizvođače i prerađivačke pogone tradicionalnih proizvoda, kako animalnog tako i biljnog porekla. Ipak treba znati da nije sve u rukama države. Proizvođači moraju biti svesni da je kvalitet najbolji put do tržišta.

Planira li se stimulisanje ponovnog osnivanja zadruga?

– Činjenica je da je najbolji put za izlazak individualnih gazdinstava na tržište njihovo organizovanje i zajednički nastup, ili putem udruženja ili zadruga i različitih klastera.

Da li su veletržnice alternativa za nekadašnji sistem organizovanog otkupa?

– Veletržnice predstavljaju prodajna mesta koja su standardizovana po pitanjima uslova prodaje i koje imaju vidljivost za potencijalne kupce određenih proizvoda. One se ne bave otkupom već zakupom prostora za prodaju robe, tako da ne mogu biti zamena za zadrugarski sistem organizovanog otkupa kakav je postojao u prethodnim periodima. Razvoj proizvodnih berzi gde kooperanti mogu da ponude svoju robu tržištu i zajedničko pravljenje skladišnih kapaciteta kako bi roba mogla da se plasira u trenutku najviše tržišne cene, neke su od mera koje mogu da daju najveću sigurnost proizvođačima da će robu plasirati i za nju dobiti adekvatnu cenu. Svakako da veleprodaja pomaže boljem plasmanu poljoprivrednih proizvoda, ali je činjenica da treba podsticati organizovani otkup.

Na koji način će Ministarstvo poljoprivrede stimulisati prerađivačku industriju, kako bi se poljoprivrednicima obezbedio plasman, fabrikama sirovina i izvoz proizvoda više faze prerade?

– Prerađivačka industrija je direktno zavisna od primarne proizvodnje, tako da mere moraju da se kreću paralelno u pravcu podizanja primarne proizvodnje i dostizanja standarda i prinosa u skladu sa zahtevima tržišta. Ulaganje u prerađivačku industriju je sadržano u Pravilniku i konkursu Ministarstva i odnosi se na mere koje idu od podizanja skladišnih kapaciteta pa do investicija u proizvodne pogone i opremu za unapređenje plasmana. Kao što znate, izvozni podsticaje su u nadležnosti drugih državnih organa i agencija.

Na koji način će biti regulisano pitanje zakupa zemljišta, pre svega državnog?

– Ministarstvo priprema nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će biti regulisano i pitanje zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ovim zakonom će svakako biti regulisana maksimalna površina koja se može dati u zakup.

Da li će prilikom privatizacije državnih i društvenih firmi iz poljoprivrede predmet prodaje biti i zemljište koje je u državnoj svojini, a ta preduzeća imaju pravo korišćenja?

– Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne može se otuđivati.

Planira li Ministarstvo objedinjavanje svih inspekcija radi efikasnijeg rada?

– Za sada nije planirano objedinjavanje.

U kojoj je fazi formiranje nacionalne referentne laboratorije?

– Istina je da duži niz godina traje formiranje i opremanje Nacionalne referentne laboratorije. U toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa vezanih za vlasništvo nad zgradom u kojoj bi trebalo da se nalazi laboratorija. Takođe, u toku je i postupak akreditacije, a nabavljen je i deo najsavremenije laboratorijske opreme za ispitivanje zdravlja bilja i ispravnosti hrane. Veoma je važno istaći da je u toku i opremanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.

Da li Ministarstvo poljoprivrede može da pomogne inovatorima iz poljoprivrede kako bi njihovi projekti ušli u proizvodnju?

– Otvoreni smo za nove ideje i inovacije, ali skrećem pažnju na činjenicu da se inovacijama pre svega bavi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koliko domaće fabrike opreme i mehanizacije mogu da se revitalizuju (neke su iz restrukturiranja predviđene za prodaju ili za pronalaženje strateških partnera, poput IMT, IMR) i kakva će tu biti uloga Ministarstva poljoprivrede?

– Naravno da bi bilo izuzetno korisno kada bi se domaće fabrike poljoprivredne opreme i mehanizacije revitalizovale. Nekada smo bili odlični proizvođači i izvoznici ove opreme. Ministarstvo promoviše domaće proizvođače. Jedan od
načina jeste i predstojeći 81. po redu Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu.

Postoje li planovi za oživljavanje domaćeg živinarstva, ili ćemo to tržište prepustiti firmama iz regiona?

– Živinarstvo predstavlja oblast stočarstva koja se vrlo brzo obnavlja ukoliko je cena otkupa rentabilna. Poslednjih godina postoji smanjeno interesovanje proizvođača zbog visokih cena inputa za proizvodnju i male profitabilnosti proizvodnje. Živinarstvo je obuhvaćeno podsticajnim merama Ministarstva i to kao podrška investicijama, a takođe je i deo mera podrške kroz budući IPARD program (program pretpristupne pomoći EU u oblasti ruralnog razvoja) kako za primarnu proizvodnju, tako i za prerađivačku industriju.

Izvor: Danas

Kategorije: Vesti|Intervju|Ministri