Најновије

Војводина је неотуђиви део Републике Србије Посланичка група

ДУШАН БАЈАТОВИЋ, посланик СПС на Трећој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу статута АП Војводине са Предлогом одлуке о давању претходне сагласности на Предлог статута АП Војводине:

„Када се добро анализира овај Предлог статута на који ми данас треба да дамо сагласност, тврдим да ми ни једну надлежност АП Војводине не умањујемо.

            Ако гледамо озбиљно уставну материју, заиста је Статут АП Војводине, подзаконски акт и он не може да уређује неке ствари које су у ранијем Статуту биле присвојене.

            Друга ствар која ми се веома свиђа јесте што не глумимо никакав парламентарни систем.

            Скупштина Војводине која ће представљати нас, Војвођане, ма које вере, културе или већ како распоређени били, је главни орган. Она се о свему пита.  

Свиђа ми се што свака од тих ставки на крају каже – на основу закона. То значи да ћемо се најзад потрудити да аутономију Војводине, не само у будућем Уставу, него и у актуелној законској пракси, коју се надам да ће заједнички спроводити ова огромна коалициона већина која постоји данас у Скупштини Републике Србије и која је уз ваше комплетно присуство, као руководства војвођанског парламента, показала да ће имати другачији однос према тзв. војвођанском питању.

Желим да кажем да ће у свим политичким процесима који значе цивилизацијски, законски, уставни, какав год хоћете, а пре свега економски и културни развој Војводине, постојати политичка подршка Социјалистичке партије Србије. Али, никада неће постојати подршка која подразумева да Војводина није неотуђиви део Републике Србије.

Ово је сасвим довољан оквир да у оквиру Републике Србије, ако смо добро организовани у војвођанској скупштини, можемо да задовољимо све своје интересе и потребе – и мањинске, и већинске и какве год хоћете. Ја ћу гласати, као и моја Посланичка група за ово“.

„Покушаћу да се не држим уобичајеног темпа у овој причи и надам се да ово неће бити војвођански дијалог. Видим да се сви труде и представљају, а ми Војвођани волимо да будемо своји, волимо да будемо културни, волимо да имамо посебан менталитет, али нажалост и други мисле исто тако да то и њима припада.

            Надам се да нећу изазвати реплике, али ћу почети са мојом омиљеном пословицом на мађарском да бих полемисао пре свега, бићу слободан да кажем, са мојим политичким пријатељима, господином Пастором коме се бескрајно захваљујем што нас је тамо у Војводини ујединио кад нисмо могли ми Срби, онда су нам помогли Мађари. Заиста вам се искрено захваљујем. Та пословица гласи: Бити или не бити питање је сад. Нисмо ми на том нивоу приче сад.

            Јако дуго се води полемика у Србији, када сте већ причали о октроисаности, о положају Војводине. Била је октроисана и 1974. и краљ нас је пре тога октроисао. Била је октроисана и 1990. у којој смо и ми учествовали социјалисти. Била је октроисана и 2006. године јер смо ми водили неке од партија које су и сада учествовале с нама овде, а учествоваће и даље. Борбу против овог устава где смо захваљујући малим уценама у претпрошлом сазиву  Скупштине у ствари добили највише овлашћења које је Војводина икада имала, изузимајући толико жељену 1974. годину, а гласали смо против тог Устава. Нећу полемисати са политичким опцијама, али нико нам није крив што у саставу када је ДС била доминантна и у овом Парламенту, а нарочито у Војводини и фалили су и социјалисти, у томе сам и ја учествовао као Војвођанин, и Ненад Чанак као Војвођанин, нема Бојана Пајтића као Војвођанина, и ви господине Пастор, па смо мало притисли ову скупштинску већину да нам да мало више. То је истина.

            Нажалост они који су били доминантни у писању претходног Статута су претерали у две ствари, у томе како је статут написан и друго како су користили оне надлежности које су Војводини припале. Причам о Фонду за развој, причам о Фонду за здравство, Фонду за капитална улагања, о свему осталом што смо ми сами упропастили. Добро је што се овде поново говори о томе, сад ћемо радити другачије.

            Подсетићу вас да смо ми и 2002. године имали два концепта. Концепт академика Фире који је чини ми се заступала ЛСВ, а то је Војводина република и концепт који је заговарао један мекши приступ, који су заговарали ДС и СПС. Сада ако хоћемо да користимо те менталне и културолошке, а рекао бих пре свега економске и регионалне предности Србије, онда морамо да будемо паметнији и мудрији.

            Који је то разлог да ми не верујемо Републици Србији? Ми кажемо да смо октроисали овај устав. Знате шта, ако погледате шта су одредбе које постоје у законима и важе за целу Републику Србију, дакле и за Рашку област, а важе и за Војводину, а то је употреба језика, писма, права мањина итд. Зашто ми не верујемо Републици Србији да то могу бити и пренете надлежности?

Ја сам потпуно сигуран да ће и после новог Устава Републике Србије, а мора га бити, Статут АП Војводине почињати на основу Устава Републике Србије. Овде греше они који користе реченицу – Војводина је састави део Републике Србије.

            Пише вам и у предлогу, Војводина је неотуђиви део Републике Србије. Дајте да та питања скинемо са дневног реда. Аутономија није децентрализација. Децентрализација је оно што ћемо дати општинама. Ако говоримо о децентрализацији у Србији, треба говорити искључиво о економској децентрализацији, јер ће то омогућити равномерни регионални развој.

            Погледајте када се деси невоља, као што се десило у Србији, како се људи уједине, како су спремни да нам помогну и они из суседних земаља, нама окружујући, са којима се можда свађамо, а шта нас стварно свађа? Свађа нас политика. Сваки рат макар био и политички, само је наставак политике другим средствима.

            Према томе, у решавању оних права, а то је да живимо пристојно, ја и даље тврдим да нема разлике између незапосленог Србина и Мађара и гладног Муслимана и гладног хришћанина, како год хоћете. Ако то треба да решимо, то треба да решавамо јединствено на територији целе Републике Србије.

            Шта није било добро у претходном Статуту који смо чекали једну годину, један месец и 15 дана? Пре свега, политичка неслога. Није било спремности, није било политичке воље да се дође до овога до чега смо данас дошли.

            Дакле, када се добро анализира овај Предлог статута на који ми данас треба да дамо сагласност, тврдим да ми и једну надлежност АП Војводине не умањујемо.

            Да вам опишем свој положај, неће ми замерити моје колеге из посланичке групе, а мој колега Миша Петронијевић је управо ушао, он је водећи београдски централиста, па каже, не могу да те слушам, неће ваљда нас да заступа аутономаш, наравно у најбољем смислу те речи.

            Имамо ми војвођански Срби, али и војвођански Мађари и Русини, и Словаци и сви остали много традиције у том животу или суживоту, једни са другима, што знамо јако добро да чувамо.

            Много година је српска историја, традиција и култура, чувана у Војводини. Ми то јако добро знамо да бранимо.

            Ви, господине Пастор, извините што вам се лично обраћам, јако добро знате како изгледа мађарски парламент. Мађарска је својевремено била империја, ала када уђете у мађарски парламент, тамо су народне ношње и обичаји свих народа који су икада били у саставу Аустроугарске или Угарске империје. Чак и погрешне ствари су описане, које историјски нису биле добре по интерес мађарског народа у том парламенту. И то врло сликовито.

            Ми смо морали да нађемо компромис око тога да ли ћемо користити ове новоевропске симболе са ове три звездице и овом заставом коју смо развукли, малом српском, а неким националистима, о.к. Срем, Банат и Бачка, а где вам је Барања, недај боже да се вратимо на те приче и не видим разлога да користимо традиционалне симболе. Чега се ми ту стидимо?

            Надам се, као што су овде заједно постављени ови нови, јер је то плод политичких компромиса, да ће истовремено на једнак начин када донесете одлуку о употреби тих симбола бити коришћени и традиционални и онда ћемо ваљда сви бити задовољни.

            Ако смо игде имали добар пример како се решавају међунационални односи, онда је то било у то време, ја ћу бити слободан да кажем, ризиковаћу да ме оптуже када је постојала Аустроугарска империја, не мислим на оне притиске, него на поштовање цивилизацијских норми. Када говоримо о изменама Устава, неће тај Устав нама решити економске проблеме. Писаћемо га ваљда на основу најбољих европских норми.

            Још једну ствар желим да кажем да је добро и лоше. Јако је добро, ја сам размишљао, да ли да будем експлицитно против овог – етничке заједнице, али нека буде и – националне мањине, што је нормално за Европу, нека буду – етничке заједнице, што је била интенција овде и нека имају сва права  по Закону о етничким заједницама која проистичу и никакав проблем ја ту не видим.

            Неко се потрудио да уведе призвук дводомности војвођанске Скупштине. Мислим да је добро што тога у овом Статуту више нема.

            Не видим потребу пошто је то искључива надлежност Републике и по Уставу да даље разговарамо о Војвођанској академији наука и уметности. Ако бих погледао биографије тих академика, никада се не бих сложио да са њима формирам академију, а мени се чини да би и САНУ морала да буде мало више укључена у политички и научни живот, него што је то данас случај, јер су то људи који живе за науку, који имају свој персоналити, своју реч.

            Сматрам да нам је САНУ и њено одељење у Новом Саду, сасвим довољно.

            Само један пример да наведем, још једну ствар политички да прокоментаришем. Ми смо имали власт када је требало донети Закон о финансирању, Закон о имовини и Закон о покрајинским службеницима.        

            Још једну ствар желим да коментаришем, ако гледамо озбиљно уставну материју, заиста је Статут АП Војводине, подзаконски акт и он не може да уређује неке ствари које су у ранијем Статуту биле присвојене. Веома ми је драго иако немам ту информацију, а морао бих да имам, и волео бих да је поделимо са свима, уколико постоји договор између СВМ и СНС о томе да се пишу ова три закона, Закон о финансирању, Закон о имовини, а можемо и о пренетим надлежностима, можемо и о покрајинским службеницима, како год хоћете.

            То су само неке од примедби које сам имао, јер ја сам схватио да не би требало да правимо полемику.

            Мислим да треба, а то је ствар покрајинске Скупштине, да размислимо и о промени изборног система, али пошто није тема самог Статута, ја ћу то само рећи, јер мислим да он треба да буде пропорционалан и наравно да уважава све мањине као што је то случај и на републичком нивоу.

            Друга ствар која ми се веома свиђа јесте што не глумимо никакав парламентарни систем.

            Скупштина Војводине која ће представљати нас, војвођане, ма које вере, културе или већ како распоређени били, је главни орган. Она се о свему пита.

            Ја ћу гласати, као и моја посланичка група за ово, али сматрам да је много боље било да је остало Извршно веће АП, није страшна тема, али Влада влада, Покрајинска влада, али Влада влада. Неки су склони, нарочито када имају већину да то злоупотребе.

            Да смо имали овакву дискусију какву сте ви, председниче, наметнули и водили у парламенту, не би толико дуго трајале ове расправе које ми данас имамо.

            Ја сам намерно рекао да понекад код мене у посланичкој групи, када нешто причамо о Војводини или тражимо, ови кажу – и ти си аутономаш. Нисам аутономаш, ја сам локал патриота и учествовао сам, на жалост, у већини ратова које је Србија неуспешно водила, а сада ћу да учествујем у свим овим мировима које ћемо да стварамо.

            Дакле, било би још понешто да се каже. Ја сам ово намерно истакао. Не глумим овде никакву владу, и то је добро. Овде нема опозива Владе, нема ништа слично што има у републичком Уставу, може да да оставку и председник владе војвођанске, неће пасти Влада, можемо да разрешимо неког министра, то не значи ништа страшно.

            Али, поздрављам што су остале одређене надлежности, ја могу и да их читам, али мислим да је то у овом моменту можда претенциозно, где се говори шта ћемо ми све уређивати. Шта ми се свиђа? Свиђа ми се што свака од тих ставки на крају каже – на основу закона. То значи да ћемо се најзад потрудити да аутономију Војводине, не само у будућем Уставу, него у актуелној законској пракси, коју се надам заједнички спроводити, ова огромна коалициона већина која постоји данас у Скупштини Републике Србије и која је уз ваше комплетно присуство, као руководства војвођанског парламента, показала да ће имати другачији однос према тзв. војвођанском питању. Ја не волим ту реч јер „војвођанско питање“ као такво не постоји. Али, слажем се да неке ствари ми Војвођани треба да урадимо.

            Драго ми је што је остало много надлежности. Неке ће бити пренете. Надам се да будуће извршно веће или будућа покрајинска влада ће учинити више од тога да данас имамо, зависно који критеријум примењујете, од 11 до 17 неразвијених општина у Војводини. Надам се да ће просек плата у Војводини бити већи него у Републици, што сада није случај. Надам се да ће незапосленост бити мања него у Републици, што сада није случај.

            Желим да кажем да ће у свим политичким процесима који значе цивилизацијски, законски, уставни, какав год хоћете, а пре свега економски и културни развој Војводине, постојати политичка подршка Социјалистичке партије Србије. Али, никада неће постојати подршка која подразумева да Војводина није неотуђиви део Републике Србије.

            Имао бих још много тога да причам, али сам схватио да постоји прећутна политичка сагласност, ако је 100 од 120 војвођанских посланика гласало за ово, да нема потребе да ширимо дискусију. Нисам желео никога да испровоцирам, више сам говорио из неког свог, локалног, војвођанског угла, него што сам имао идеју да се правим претерано паметан. Ово је сасвим довољан оквир да у оквиру Републике Србије, ако смо добро организовани у војвођанској скупштини, можемо да задовољимо све своје интересе и потребе – и мањинске, и већинске и какве год хоћете“. 

Категорије: Посланичка група