Најновије

Један начин да се стимулише запошљавање у приватном сектору Посланичка група

СУЗАНА СПАСОЈЕВИЋ, народна посланица СПС на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у заједничком начелном претресу о  Предлогу закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање:

            „Предлози закона, о којима данас расправљамо, су само један корак или један начин да се стимулише запошљавање у приватном сектору. Поред ових закона, Србији је потребна свеобухватна пореска реформа, доношење новог закона о инспекцијама са посебним освртом на инспекцију рада као и промена казнене политике.

Предлозима ових закона данас не решава се само питање незапослености већ и дугорочно велики проблеми за привреду, као што је рад на црно. Циљ ових закона је да  пре свега, оне особе које раде на црно послодавци пријаве, као и да се повећа стопа запошљавања.

Поред наведених предлога закона за запошљавање су кључне и инвестиције које ће упослити приватни сектор, довести до повећања обима посла и тако створити потребу да се запошљавају нови радници. Такође,  морамо да радимо на оснаживању младих, да их подстичемо на предузетнички дух и сопствени бизнис, да тако запосле себе и још незапослених.

            Осим новог запошљавања за циљ морамо да имамо и то да сачувамо постојећа радна места и да нађемо начина да ова предузећа мотивишемо да не отпусте ни једног радника и да их стимулишемо да запошљавају нове раднике.

„У данашњим дискусијама смо се скоро сви сложили око тога да је привредна и економска ситуација у Србији тешка, а да је ситуација по питању незапослености алармантна. У Србији је око милион особа или више, незапослено. Стопа незапослености особа од 15 до 65 година је 45% а просечна старост незапослених је 39 година. Око четири године је просечна дужина чекања за посао. Ово су дефинитивно подаци који нас упозоравају и добро је што су се привреда и држава најзад сложиле око тога да треба решавати проблеме у привреди,  пре свега решавати горући проблем незапослености.

            Предлози закона, о којима данас расправљамо, су само један корак или један начин да се стимулише запошљавање у приватном сектору. Поред ових закона, Србији је потребна свеобухватна пореска реформа, доношење новог закона о инспекцијама са посебним освртом на инспекцију рада као и промена казнене политике.

             Проблем незапослености не датира од јуче. Тај проблем је у Србији присутан годинама уназад и на разне начине је покушавано да се тај проблем реши кроз суфинансирање, кроз субвенције, кроз разне облике стимулација, кроз програм прва шанса, пројекат помоћи око запошљавања, субвенционисање запошљавања теже запошљивих категорија, пројекат запошљавања особа ромске националности итд.

            У последњих пар година Национална служба за запошљавање је са око 80 милиона евра финансијски подржала запошљавање за око 55.000 незапослених. Међутим, за све то време број незапослених се у Србији није смањио што нам говори о томе да су ове мере биле кратког даха и да је запошљавање  ових лица овим путем трајало онолико  на колики су се период субвенције и односиле. Предлозима ових закона данас не решава се само питање незапослености већ и дугорочно велики проблеми за привреду, као што су рад на црно. У Србији ради између 300.000 и 1.000.000 радника који раде без уговора или уговором о делу и слично, као и проблем сиве економије, који је велики проблем у Србији, јер једна трећина предузећа послује у сивој зони.

            Претпоставка је да би сузбијањем сиве економије Србија до краја 2014. године могла да приходује 100 милиона евра.

            Све у свему, циљ ових закона је да послодавци пријаве ,пре свега, оне особе које раде на црно, као и да се повећа стопа запошљавања. Међутим, сигурна сам, господине министре, да сте и ви свесни да ови закони неће решити проблем и драстично променити ситуацију. Предузетници и уопште приватни сектор запошљавају онда када имају потребе за новим радницима, а потребе за новим радницима имају када се повећа обим посла.

            У Србији је потенцијал привреде сведен на ниво појединачних компанија. Многа предузећа и предузетничке фирме воде битку за опстанак и једва одржавају ликвидност. Поред наведених предлога закона за запошљавање су кључне инвестиције које ће упослити приватни сектор, довести до повећања обима посла и тако створити потребу да се запошљавају нови радници. Такође, ми морамо да радимо на оснаживању младих, да их подстичемо на предузетнички дух и сопствени бизнис, да тако запосле себе и још незапослених.

            Осим новог запошљавања за циљ морамо да имамо и то да сачувамо постојећа радна места. Микропредузећа у Србији, којих има највише, око 80% микропредузећа чини од укупног броја привредних друштава у Србији и та предузећа запошљавају до 10 радника, што је 16,5% од укупног броја запослених. Ми морамо да нађемо начин да ова предузећа мотивишемо да не отпусте ни једног радника и да их стимулишемо да запошљавају нове раднике.

            Министар је изашао, ја сам хтела да поставим једно питање и чујем његово објашњење – шта се догађа са фирмама које су протеклих месеци склопиле уговор са Владом о субвенционисању нових радних места, а у међувремену нису почеле са радом и нису запослиле ни једног радника? Да ли и те компаније имају право повраћаја по  основу ових закона?

            Рекла сам већ да смо сви сагласни око тога да је привредна ситуација у Србији тешка, али постоји перспектива напретка кроз реформу пословног окружења, кроз реформу пореског система, кроз развијање активности за стране и домаће инвестиције и кроз стварање једног стабилног и предвидљивог правног оквира“.

Категорије: Посланичка група