Најновије

Млади су највећа шанса Србије Посланичка група

МИРЈАНА ДРАГАШ, народна посланица СПС на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије као овлашћени представник у заједничком  начелном претресу о  Предлогу закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање:

„Ови закони уводе одређене пореске олакшице приликом запошљавања нових радника и то је нешто што нам отвара наду и могућност за ново запошљавање.Оба закона имају за циљ стварање бољих услова за нове инвестиције, ново запошљавање, рад, економску и социјалну стабилност. Ове промене део су само дубљих процеса усклађених са економском политиком и будућим економским мерама Владе. Ове, овакве и сличне мере СПС ће подржати не само као нову економску политику, него и као саставни део сопствене политике и сопственог гледања на тржиште, поље рада, мера које се односе и на само запошљавање и положај радника и запослених. Овакав циљ омогућава да се у Србији отвори једно ново поље које ће пре свега омогућити запошљавање младих људи и њихово, са пуним њиховим знањем, младошћу, ентузијазмом, пуним капацитетом у рад предузећа.“

„Пред нама се налазе два закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и Закона о порезу на доходак грађана. Ови закони уводе одређене пореске олакшице приликом запошљавања нових радника и то је нешто што нам отвара наду и могућност за ново запошљавање.Само је једна, и разумем је, као почетна мера којом ће се извршити у наредном периоду много дубље и садржајније промене у процесу економске политике.

    Оба закона имају за циљ стварање бољих услова за нове инвестиције, ново запошљавање, рад, економску и социјалну стабилност. Ове промене део су само дубљих процеса усклађених са економском политиком и будућим економским мерама Владе. Ове, овакве и сличне мере СПС ће подржати не само као нову економску политику, него и као саставни део сопствене политике и сопственог гледања на тржиште, поље рада, мера које се односе и на само запошљавање и положај радника и запослених. Овакав циљ омогућава да се у Србији отвори једно ново поље које ће пре свега омогућити запошљавање младих људи и њихово, са пуним њиховим знањем, младошћу, ентузијазмом, пуним капацитетом у рад предузећа.

    У том смислу СПС подржава у даљем процесу рада оба ова закона и гласаћу за њих.Србији су данас неспорно потребне реформе и велике промене. Наравно, не онакве какве су биле последњих година, у којима је либерални капитализам овде доживео, на неки начин, могу рећи, елдорадо и чији су ефекти били веома лоши, а то је затварање фабрика, лоша приватизација, осиромашење становништва, социјална несигурност, смањење зарада.

    С друге стране, нису отварана у овом периоду нова радна места, није остваривана нова вредност.Млади нису на жалост успевали да се запосле и остајали су самим тим без перспективе.

    Данас је велика одговорност Владе да се на овакво стање реагује дугорочно, правим одговорним, промишљеним мерама које ће у наредном периоду успети да стабилизују Србију, јер ми немамо напросто више куд.Србија мора да се опоравља.Лични ресурси су потрошени, фабрике уништене и распродате, а народ је остао без посла, млади на жалост напуштају Србију јер се чини да ово није довољно добро место за живот.У овом тренутку оцењено је да је једна од могућих, а важних мера, промена висине стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, јер је она усмерена пре свега, макар у једној малој мери, на стабилизацију пензионог фонда.

    Друга мера односи се на побољшање услова рада и борбу против сиве економије која овде постоји, заступљен је и постоји рад на црно где многи радници нису евидентирани. У таквим условима губи и држава, а губе и сами радници.Држава губи тако што не прима одређене дотације и доприносе на начин како је то законом предвиђено. С друге стране, на губитку су и радници, јер самим својим радом они само добијају ону своју дневницу, да је тако назовем, у ствари надокнаду за рад, али ни једног тренутка не успевају да обезбеде социјалну сигурност на дугорочном плану, односно оно што се зове пензионо осигурање за сутра.

    Овакве токове и овакву појаву засигурно морамо прекидати и увести је у оно што се зове рад институција на одговарајући и одговоран начин и социјална сигурност грађана на један дужи временски период.Новим мерама које се доносе послодавац није оптерећен него с друге стране у овом другом закону добија олакшицу којом се подстиче на остваривање новог запошљавања.

    Првом мером, када је реч о повећању пензионих фондова, постиже се већа стабилност пензионог фонда који је под великим притиском и можемо рећи да се бори управо за свој живот и своју одрживост.С друге стране, разлози за доношење овог закона имају за циљ побољшање положаја послодаваца који се подстичу на ново запошљавање, али и довођење сваког рада у легалне токове и увођење њихово на прави начин.

    Сива зона у раду према свим подацима изазива велике последице и она у даљем периоду не може да буде подржавана. Као што се јасно може видети у сада постојећем закону, а који се мења, олакшице су постојале за послодавца који запошљава или младе или оне старије од 45 и 50, и 55 година. У одређеном периоду се сматрало да је ова мера неопходна управо да би се  осетљиве категорије становништва које завршавају школу  што пре укључиле у поље и тржиште рада, а са друге стране помоћи запошљавање оних који су у нешто познијем, животном добу, који имају велико радно искуство, а који су на жалост због оваквих услова транзиције остали без посла.

    Нова мера о којој разговарамо и коју ћемо фактички усвојити тражи и омогућава да се олакшице односе на све оне који ће бити новозапослени, оно у ствари проширује моћ новог запошљавања на све категорије становништва и утицаће подстицајно на овакве мере. Олакшице које су при томе предвиђене односе се на послодавца који запосли одређени број радника те уколико је тај број радника нешто мањи олакшице су 65% за оне који рецимо запосле од једног до десет радника или и до 75% уколико запосле до 100, односно преко 100 радника.

    Наравно, мора се нагласити да се ова мера примењује само за приватнике, а у њој не могу учествовати и ту меру, односно подстицај, остварити државни органи и организације, јавна предузећа и јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

    Пред нама је још много нових закона и промена које треба да имају за циљ опоравак Србије, као што сам рекла, и одрживост економског и социјалног система, али и развој и унапређење живота у Србији у много ширем плану.

    Промене које су последњих година биле присутне, да ли из незнања или лоше политике и циља, довеле су дотле да је младима уништена креативност и храброст.Потребне су нам промене које би елиминисале појаве корупције, свих облика злоупотребе или непримењивања закона, што је у претходном периоду довело до исисавања енергије младих и поверења у државу.Млади су највећа шанса Србије, не само због своје младости него због знања које је у ствари највећи капитал.

    Поштовани господине министре, мислим да ви то најбоље знате, као млад и веома образован човек, који је упознао примере и појаве светске економије и светске економске токове. Сасвим је јасно да ћете са најбољим знањем и умећем применити мере које су овде адекватне и примењиве, с тим што морамо водити, чини ми се, рачуна о уравнотеженим мерама које ће, с једне стране, дати подстицај малим и средњим предузећима, развоју привреде и подстицајима послодавцима. Али, с друге стране, такође ће заштитити и запослене који у тим предузећима раде да  не дође до тога да послодавац запосленог сматра и третира једино као трошак, јер је управо запослени тај који ствара одговарајући капитал, да рад мора да има своју, и овде у Србији, одговарајућу цену, да мора да има и радник то своје достојанство. То је оно што сви грађани Србије, а посебно млади овде у Србији очекују.

    Ако на такав начин гледамо на радника и на запосленог, посебно на младог стручњака, он неће тежити или ће мање тежити да оде у иностранство, јер су вредности рада и капитала уравнотежене на одређени начин и он ће, наравно, много више желети у том случају да остане као инжењер да ради у Србији, него да оде икао радник ради у некој другој западноевропској земљи са развијеним економским мерама, односно развијеним тржиштем рада.

    Када је реч о томе каква је Србија данас, морамо да имамо пред собом  један модел данас код  младих који постоји, да обично негде између 25. и 30. године завршавају школовање, да немају обавезну праксу, а обично код новог запошљавања се тражи и одређено практично знање. То је могуће и једна мера која у будућем периоду мора негде просто да се предвиди и да се угради и тиме ће кроз праксу млади стицати та практична знања која ће им бити потребна код новог запошљавања.Они у овој ситуацији виде нејасна правила, немоћни су и не виде излаз.

    Оно што видимо да постоји у западним земљама јесте да млади углавном до 24.године завршавају школовање, да имају предвиђено волонтирање, а пред собом имају и јасну перспективу где ће се иза тога, како и на који начин запослити. То су некакви објективни услови који се и овде морају на одговарајући начин испланирати у наредном периоду и самим тим створити позитивни ефекти и много боље позитивне последице.

    Одливом младог свега и њиховим исељавањем из Србије је у просеку, по неким подацима, један град или 32.000  до 33.000 младих људи који сваке године одлазе из Србије. С друге стране, имамо све већи број старих, па нам се онда додатно мултипликују проблеми који постоје у друштву и држави, јер мали број запослених људи, мали број младих не могу нормално да одрже стабилност пензионих фондова и све већи број становништва који је овде у суштини је све веће старосне доби.

    При томе, када је реч о пензијама, само желим још да напоменем да се о њиховој одрживости мора водити рачуна и о минимуму социјалне сигурности која се код пензија мора обезбедити, јер је познато да су у просеку наше пензије веома мале, да је сваки десети пензионер испод линије сиромаштва, да се сваки пети на линији сиромаштва, те нас то упозорава на обавезу велике осетљивости и одрживости пензионог система. Зато су ове мере добродошле и једино могуће у овом сегменту рада, али очекујемо од наше Владе у наредном периоду да, имајући у виду и значај социјалних ефеката, социјалне стабилности и изразиту потребу младих људи да овде раде, а то смо видели и кроз ову велику активност и елан који се показао у заштити угрожених градова од поплава, на одговарајући начин искористимо са пуно уважавања и поштовања, јер оне такве са позитивном енергијом могу да дају  најбоље ефекте и да обезбеде и социјалну сигурност и развој Србије у  наредном периоду на сопственим основама, наравно, и са сопственим знањем и капиталом“.

Категорије: Посланичка група