Најновије

Реформски процес којим Србија мора да иде Посланичка група

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ,  народни посланик Социјалистичке партије Србије на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму између Владе Републике Србије као зајмопримца и Владе Емирата Абу Даби (Уједињени Арапски Емирати) као зајмодавца у вези са зајмом од 1.000.000.000 америчких долара, Предлогу закона о потврђивању Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија за финансирање Развоја система за наводнавање – I фаза и Предлогу закона о потврђивању Финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/А“ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и Народне банке Србије.

“Пред нама су три изузетно важна и значајна законска предлога. Посланички клуб Социјалистичке партије Србије у дану за гласање подржаће сва три законска предлога”.

“Пред нама су три изузетно важна и значајна законска предлога. На самом почетку желим да кажем да ће посланички клуб Социјалистичке партије Србије у дану за гласање подржати сва три законска предлога.

Када је реч о првом законском предлогу, који се тиче кредита или зајма који Србија у износу од милијарду долара добија од Уједињених Арапских Емирата, желим да кажем да је сигурно да овај споразум проистиче пре свега из једних унапређених билатералних односа две земље и добрих политичких односа две владе, али и личних односа, што некада може бити, као у конкретном случају, веома важно и значајно.

Сигурно је да ће овај споразум бити добра основа за продубљивање сарадње, за стварање једне шире сарадње са представницима Уједињених Арапских Емирата и да ће он створити нове могућности, развити економске и трговинске односе и створити могућности за нека заједничка улагања у перспективи.

Када је реч о финансијским ефектима и финансијским условима по којима се добија кредит од Уједињених Арапских Емирата, желим да кажем да је ово веома повољан кредит. Гледајући дуги низ уназад, мислим да Србија није добила повољнији кредит, односно кредит под повољнијим условима.

Министар је у уводном излагању рекао да је годишња уштеда негде око 40, односно 30 милиона долара, а да ће у временском периоду од десет година бити уштеђено око 300 милиона долара.

Оно што је важно када је реч о овом кредиту је то да овај кредит није условљен, односно није прецизно и јасно дефинисан од стране представника УАЕ, где кредит мора бити утрошен, већ је Србија та која ће определити где је у овом тренутку најпотребније утрошити и уложити средства која се добијају од УАЕ. То говори о кредибилитету и поверењу, када је реч о међусобним односима, али с друге стране, ово јесте један јасан сигнал и осталим потенцијалним кредиторима када је реч о Србији.

Рекао бих да је веома важно да се у међународној јавности данас о Србији позитивно говори. Веома је важно да је подигнут међународни углед Србије. Веома је важно да у међународној јавности данас постоји јасан став да Србија може бити партнер.

Важно је, када је реч о начину и правцу у којем треба да буде усмерен новац, да новац буде уложен тамо где ће бити контролисан, тамо где ће остварити највеће ефекте. Ми сматрамо да један од приоритета мора и треба да буде финансијска консолидација.

Србија има огромне издатке за камате који произилазе из повећања јавног дуга, тако да немамо превише простора за размишљање и највећи део средстава који се добија од представника УАЕ управо мора бити усмерен на отплату ранијих дугова или на замену потенцијалног задуживања.

Министар је рекао у уводном излагању да би Србија покрила дефицит буџета и да би покрила раније дугове, она би у неком периоду морала да се задужи на међународном финансијском тржишту и по каматној стопи од 7, 7,5%. Сама разлика довољно говори колико Србија добија од кредита о којем данас говоримо од УАЕ.

Не може се трошити више него што се заради. У протеклом временском периоду, рекао бих, имали смо једно велико задуживање и трошило се у јавну потрошњу, што је апсолутно погрешно. Мислим да са таквом праксом треба прекинути. Треба извући поуке из прошлости. Таква пракса нас је довела у тешку финансијску ситуацију у којој се данас налазимо.

Кредит који Србија добија од УАЕ помоћи ће нам да пребродимо један веома тежак период, али с друге стране, овај кредит ће бити и подстицај и јасан сигнал и страним и домаћим инвеститорима, када је реч о улагању у Србију. Са финансијског аспекта и када је реч о финансијским условима, ово је веома повољан кредит. Поновићу, он ће нам помоћи да пребродимо један тежак период, али наредни корак и услов да грађани Србије осете позитиван помак јесте реформски процес којим Србија мора да иде у наредном временском периоду. Ако нема реформског процеса, ако нема системских закона, ако не усвојимо системске законе, нема позитивног помака, с друге стране, немамо више простора за задуживање.

Када је реч о другом законском предлогу, такође, веома важан и значајан кредит, нисам стручњак за област пољопривреде, али мислим да је колега Арпад Фремонд имао једно исцрпно и веома добро излагање. Кроз наводњавање Србија свакако остварује већи принос, а без тог приноса нема продуктивности за Србију и нема напретка ка ЕУ. Јасан је циљ када је реч о овом кредиту. Сва средства из овог кредита биће усмерена да вода дође до њива на тај начин држава жели да кроз инвестирање помогне пољопривредним произвођачима да створе и обезбеде један добар основ за повећање приноса.    

Сигуран сам да са финансијског аспекта и финансијских услова јесте повољан кредит, али оно што желим да кажем, када је реч о пољопривреди, сама пољопривреда не може да функционише сама. Пољопривреда и пољопривредници не могу да функционишу без јефтиних кредита.

Када је реч о наводњавању, ово јесте област у коју се нажалост мало улагало у протеклом временском периоду. Имали смо прилике да чујемо и неке податке. Мислим да данас Србија јесте на последњем месту када је реч о улагању у обрадиве површине, да улаже негде око 10%, односно да наводњава негде око 10% обрадивих површина или 165 хиљада хектара.

Од Фонда из Уједињених Арапских Емирата, Србија ће добити два кредита. Први кредит јесте намењен за наводњавање, други кредит јесте намењен за опште пројекте из области пољопривреде. Када је реч о овом другом кредиту, који се тиче општих пројеката из области пољопривреде, ми верујемо да ће сви пољопривредници имати подједнако исте шансе, да ће у поједностављеним процедурама моћи да аплицирају за средства и да ће та средства моћи да уложе у механизацију, у опрему, у средства која ће им омогућити изградњу нових објеката.

Када је реч о трећем законском предлогу, желим најпре да кажем током јучерашњег дана ми смо имали и завршили расправу у начелу о два важна законска предлога. Реч је о Предлогу закона о порезу на доходак грађана и Предлогу закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, и говорећи о ова два законска предлога, рекли смо да је веома важно што је кроз ове законске предлоге приватни сектор адекватно третиран, односно да ови законски предлози говоре у прилог констатацији да је приватни сектор нашао своје место у сету економских мера Владе Републике Србије. Веома је важан подстицај приватног сектора, он је важан за привреду која запошљава и отвара нова радна места, али је важан за државу која функционише од наплате такси и пореза из добити предузећа.

Такође, током јучерашњег дана, рекли смо да једно, по нашем мишљењу, од централних тема Владе Републике Србије, у наредном временском периоду, управо требају да буду структурне реформе за подстицај и развој приватног сектора. И САД и ЕУ су поставиле као основ за излазак из кризе и привредни опоравак управо мала и средња предузећа. Мислим да и ми у Србији треба да подстакнемо, да охрабримо наше људе да управо размишљају у том правцу, и то је оно што се чини овим трећим законским предлогом који је искључиво намењен малим и средњим предузећима.

Нема изласка из кризе без отварања нових радних места, и то пре свега у производном процесу. Такође, обзиром да ће један део средстава бити усмерен у инфраструктурне пројекте, нема економског без инфраструктурног развоја.

Када је реч о малим и средњим предузећима, желим да кажем да су неке процене да мала и средња предузећа, у наредном временском периоду, могу запослити између 200 и 300 хиљада нових радних места, али оно што је неопходно малим и средњим предузећима јесте управо та подршка државе. Подршка државе када је реч о смањењу намета, подршка државе када је реч о прегломазној бирократији, великом трајању процедуре, дугом трајању процедура и подршка државе када је реч о изворима финансирања.

Иначе, сам сектор малих и средњих предузећа данас у Србији, према неким показатељима, запошљава око 50% од укупног броја запослених у Србији и чини негде око 46,5% БДП. У ЕУ, рецимо, мала и средња предузећа чине преко 90% укупног привредног простора и то је нешто чему треба да тежи Србија, то треба да буде наш крајњи циљ. Наравно, не може све преко ноћи, али морамо у том контексту да дефинишемо циљеве и да кренемо у реализацију тих циљева. Из тога разлога ми подржавамо и овај трећи законски предлог”. 

Категорије: Посланичка група