МИЉАНА ЗИНДОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Четвртој посебној седници Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу о Извештају о раду Агенције за борбу против корупције за 2013. годину са Извештајем о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и Акционог плана за њено спровођење и Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину.

„Не подразумева се априори постојање приватног интереса код истовременог вршења две јавне функције, нарочито у случајевима када народни посланик обавља неку функцију, као што је члан савета факултета, или неку другу јавну функцију, на коју га поставља Скупштина или Влада.“

“Овом приликом желела бих да говорим о Извештају о раду Агенције за борбу против корупције. Сложићемо се сви да је Извештај о раду заиста обиман и исцрпан и да на један веродостојан и објективан начин приказује све активности које је Агенција за борбу против корупције имала у претходној години.

    Агенција је навела бројне примере, имамо графичке приказе и заиста је успела да нам ослика свој рад, али оно што је евидентно што произилази из овог извештаја јесте то да је рад Агенције и уопште улога Агенције у претходној години заиста подигнута на један виши ниво, о чему посебно сведочи повећање броја предмета у раду, затим рокови поступања и одлуке управног суда по одлукама Агенције.

    Међутим, оно што провејава кроз цео овај извештај јесте потреба за променом законских решења које регулишу рад Агенције за борбу против корупције. Слажем се да су промене неопходне јер је живот увек бржи од закона, а задатак закона јесте да прати живот.

    Образложила бих један институт из овог закона за који сматрам да мора да трпи одређене промене, а његовом променом би притисак предмета на Агенцију био знатно смањен и олакшао јој рад. У  2013. години примљено је 374 захтева за давање мишљења о спровођењу Закона о агенцији и других прописа који регулишу материју сукоба интереса и 489 захтева за давање сагласности, што у структури предмета посматраних према садржини чини највећи број.

    Институт сукоба интереса законом дефинисан је као ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције, односно службене дужности на начин који угрожава јавни интерес. У Закону о агенцији за борбу против корупције посебном главом која се назива сукоб интереса утврђена је начелна забрана обављања две или више јавних функција истовремено без освртања на питање постојања приватног интереса који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање и на тај начин угрожава јавни интерес. Сматрам да ова формулација треба боље да се прецизира пре свега због досадашњих искустава у примени закона, нарочито код истовременог вршења две јавне функције.

    Приватни интерес је саставни и веома важан елеменат сукоба интереса и његово постојање треба да буде пресудно приликом нормирања сукоба интереса, и при томе мислим на његову конкретну разраду, конкретну разраду појма приватног интереса, а нарочито на његово постојање код приватног интереса, код института сукоба два јавна интереса.

    Дакле, не подразумева се априори постојање приватног интереса код истовременог вршења две јавне функције, нарочито у случајевима када народни посланик обавља неку функцију, као што је члан савета факултета, или неку другу јавну функцију, на коју га поставља Скупштина или Влада.

    Истовремено вршење више функција није нужан предуслов корупције. Посебно имајући у виду да су законска решења таква да не дозвољавају акумулирање новчаних надокнада за вршење јавних функција, значи, не дозвољавају повећање материјалних средстава.

    Зато сматрам да се оваквим законским концептом корупције у великој мери подстиче сумња у општу корумпираност свих јавних функционера, односно вршилаца јавних функција и да се доприноси губљењу поверења у вршиоце јавних функција и у рад институција система власти. Дакле, потребно нам је прецизније дефинисање института приватног интереса.

    Још једна тема, која је изузетно важна и помињали смо је данас и на којој треба сви заједно да радимо јесте обезбеђивање независног и сувереног положаја Агенције, која у великој мери зависи и од односа Агенције према јавним функционерима.

    Врло је важно да Агенција задатке који су јој законом поверени врши на начин који обезбеђује заштиту права личности, које су Уставом и законом гарантоване сваком грађанину.

    Сведоци смо да често садржаји кривичних пријава доспевају до средстава јавног информисања пре него што и лице на које се оне односе буде упознато са њима и на тај начин се формира једно јавно мњење о јавном функционеру које је најчешће и погрешно.

    На овај начин не доприноси се повећању поверења у институције и носиоце јавних функција, већ нажалост, својеврсној дискредитацији, па и анатемисању јавних функционера, који у највећој мери свој посао обављају одговорно, савесно и у најбољем интересу грађана.

    Претпоставка невиности основни је постулат утврђивања одговорности сваког човека у уређеним системима у свету, стога ми не смемо давати легитимитет било каквим покушајима њеног оспоравања.

    Сматрам да је потребно и неопходно да Агенција штити податке о личности до којих је дошла у законом предвиђеном поступку и можда би требало разговарати и о установљавању одговорности Агенције, неког другог органа, организације, или лица за објављивање података у чији посед су дошли на основу законом датих овлашћења.

    Претпоставка вршења јавне функције, пре свега треба да буде деловање у јавном интересу по најбољем знању и умећу. Грешке су као и свима у одређеној мери дозвољене и јавним функционерима и сматрам да је то друштво коме треба да стремимо и да је задатак Агенције да шири свест о таквом поступању.

    Оно што је важно, јесте то да се у јавности већ препознаје и улога и значај Агенције, нарочито на пољу борбе против корупције и зато се залажем да и даље оснажујемо Агенцију у сваком погледу, као стручно и независно тело.

    На крају желим да кажем, да ће Посланичка група Социјалистичке партије Србије подржати Извештај и закључке надлежног Одбора.