ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ, овлашћени представник Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Другој ванредној седници Народне скупштине на заједничком начелном претресу о Предлогу закона о заштити потрошача, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама:

„На самом почетку свог излагања желим да кажем да ће Посланички клуб, наравно, у начелу подржати сва три законска предлога о којима данас започињемо расправу. Дакле, реч је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама и Предлогу закона о заштити потрошача.

            Што се тиче прва два законска предлога, суштински гледајући измене и допуне ова два законска предлога јесу нужне да би се овим изменама створио један правни оквир и један правни основ који ће у наредном временском периоду омогућити спровођење спајања два регулаторна тела или до сада две независне агенције. Наравно, реч је о Републичкој агенцији за електронске комуникације и Републичкој агенцији за поштанске услуге.

            Дакле, суштина је у томе да ћемо уместо досадашња два регулаторна тела имати једно независно регулаторно тело које ће се бавити овим изузетно значајним и важним послом, са врло јасно дефинисаним циљевима, а то је пре свега ефикасност у раду државних органа, са једне стране. С друге стране, неће се постићи велика уштеда, али ипак имамо тај циљ који ће се постићи усвајањем ових измена и допуна и једног и другог законског предлога, а то је рационалност трошкова рада.

            Тачно је да директива ЕУ налаже постојање независног регулаторног тела које ће се бавити овим послом, али је тачно између осталог и то да је европска пракса таква да већина европских држава, али и већина држава у окружењу нема два регулаторна тела. Мислим да два регулаторна тела у овом тренутку, када је реч о, рецимо, државама у окружењу, поред Србије, имају Босна и Херцеговина и Македонија. Углавном све државе имају једно независно и професионално и регулаторно тело које се бави овим изузетно важним и значајним послом. Измене и допуне законских предлога о којима данас говоримо иду у правцу нечега што јесте европска пракса, с друге стране због неопходности уштеде. У наредном временском периоду све активности које су везане за ову делатност обављаће се у једном регулаторном телу, једној агенцији, а не како је то до сада било у две регулаторне агенције. Дакле, овде је реч о заправо две стручне регулаторне функције које имају веома сродне и веома сличне циљеве.

            Оно што морам свакако рећи на почетку излагања јесте да на сам помен агенција или оцењивање неких нових агенција у Србији постоји једно негативно расположење, један негативан став грађана. То расположење и тај став треба разумети пре свега у контексту, јер смо, рецимо, током 2013. године на нивоу Србије имали између 130 и 170 агенција и држава Србија је на агенција трошила негде око 820 милиона евра. Нису то грађани директно, али на један индиректан начин кроз порезе, кроз намете и грађани јесу финансирали рад и постојање ових агенција.

            Данас, у периоду економске кризе, када говоримо да уштеда мора и треба да буде приоритет, ми увек полазимо од становишта да се не може штедети тамо где нема, већ се мора штедети тамо где има. Дакле, уштеда, рационализација на нивоу државе мора и треба да буде приоритет, а не уштеда на грађанима, јер животни стандард грађана у овом тренутку, нажалост, није на завидном нивоу.

            Овим изменама ова два законска предлога о којима говоримо ми заправо институционално дефинишемо орган који ће се у наредном временском периоду бавити овим изузетно важним и значајним пословима. Као што сам рекао, на једном месту регулисаће се све активности које су везане за ову делатност. Оно што је свакако олакшавајућа околност, обе агенције које спајамо у овом тренутку имају и у кадровском смислу оспособљеност и у техничком смислу оспособљеност за наставак рада.

            Сада оно што је по мишљењу Посланичког клуба најважније. Дакле, на самом почетку оснивања једног независног регулаторног тела веома је важно да обезбедимо професионалност и веома је важно да обезбедимо независност овог регулаторног тела. Малочас сам рекао да је врло негативно расположење грађана када се помене оснивање једне нове агенције. Управо зарад јавности и због грађана Србије треба рећи – тачно је, ми говоримо о оснивању нове агенције, али говоримо о спајању две постојеће агенције, агенције које саме себе финансирају од новчаних надокнада, од оператера, од намета, од високих казни. Желим да кажем да овде јесте реч о оснивању једне агенције која неће бити додатни трошак и оптерећење за буџет Републике Србије.

            С друге стране, када је реч о запосленима који ће радити у новооснованој агенцији, ту ће свакако приоритет имати оних постојећи кадровски капацитети које већ имају две агенције које у овом тренутку постоје, а реч је о Републичкој агенцији за електронске комуникације и Републичкој агенцији за поштанске услуге.

            Оно што код нас као Посланичког клуба ствара одређене недоумице јесу две ствари и између те две ствари на неки начин се може и подвући паралела. Дакле, дефинитивно је тржиште телекомуникација једно од најдинамичнијих са невероватном тенденцијом раста у наредном временском периоду. У овом тренутку говорима о два законска предлога која иду у правцу стварања једне заиста моћне агенције. Моћне у смислу, рецимо типа вредности, ова агенција ће у наредном временском периоду контролисати негде око 100 милиона евра са даљом тенденцијом раста.

            Тачно је да ми говоримо о агенцијама које хоће финансирати у наредном временском периоду саме себе и то пре свега од надокнада које добија од оператера, од закупа, од казни, од такси, али са друге стране логично је да постоји један вид рационалног и домаћинског понашања према средствима које ће агенција убирати у наредном временском периоду. Потпуно је логично, то је бар мишљење Посланичког клуба СПС, да један део тих средстава буде усмерен у републички буџет. Замислите, парадоксална ситуација да судови убирају таксе и да целокупан износ који уберу од таксе усмере према неким својим личим, сопственим потребама.

            Друго питање и друга ствар коју сматрамо да је веома важна и мислим да је добро да добијемо одговор и на ово питање током данашње расправе, да ли можда имамо ситуацију да малом броју људи дајемо да одлучује без, на неки начин, праве контроле? Дакле, не улазећи у то да нарушимо професионалност и не улазећи у то да нарушимо независност рада регулаторне агенције у  наредном временском периоду.

            Оно што такође желим да кажем када је реч о ово два законска предлога, спроведена је једна јавна расправа, квалитетна јавна расправа, квалитетне јавне консултације и то је потпуно оправдано наравно и веома позитивно, то истичемо као веома позитивно, да би се чулу мишљење и стручне и шире јавности. Оно што је такође веома важно једна део тих сугестија и предлога који се могао чути током јавне расправе, имао сам прилику да то и видим, јесте, између осталог и имплементиран у ове законске предлоге.

            Ако говоримо о ономе што ће на неки начин бити позитивни ефекти усвајања ова два законска предлога, односно ако говоримо о оправданости усвајања ова два законска предлога, сигурно је да ће позитивне ефекте у наредном временском периоду имати пре свега сами корисници, када кажем корисници мислим и на привреду, мислим и на грађане, сигурно је да ће од ових измена корист у наредном временском периоду имати јавни поштански оператер, али сигурно је да ће корист имати и сама држава.

            Када је реч о корисницима, рекао сам да мислим на грађане, мислим на привреду, кроз подстицај конкурентности, грађани ће имати могућност за финансијским услугама под конкурентним ценама. Свакако да ће та конкурентност омогућити и бољи квалитет.

            Спремајући се за дискусију имао сам прилике да сагледам неке податке који рецимо кажу да у Србији у овом тренутку постоји велики број насељених места, велики број општина које немају филијале банака. Што значи да је грађанима омогућено право да користе услуге платног промета. Мислим да је негде око 650 места нема филијале банака, али да имају јединице јавног поштанског оператера. Дакле, овим изменама ми свакако омогућавамо свим грађанима без било каквог вида дискриминације да имају могућност коришћења услуга платног промета.

            С друге стране када је реч о позитивним ефектима на рада јавног поштанског оператера, овим изменама и допунама јавни поштански оператер добија одређене нове надлежности. Моћи ће неке нове послове да ради у наредном временском периоду, послове финансијске услуге, осигурања, итд. Свакако је да ће уз постојеће капацитете, уз постојећу логистику, постојећу инфраструктуру јавни поштански оператере моћи у наредном временском периоду да оствари далеко већи профит.

            Оно што желим да кажем када је реч о самом раду јавног поштанског оператера, врло је важно да у овом тренутку, по неким истраживањима јавни поштански  оператер јесте симбол приступачности и сигурности у погледу пружања услуга. Што се тиче саме државе овим изменама и допунама држава даје једну подршку финансијског инклузији, односно да ће сви грађани, нема никаквог вида дискриминације, сви грађани ће моћи равноправно да користе услуге платног промета и то је за нас веома важно, да сте рекли доступност услуга платног промета за целу популацију, финансијска сигурност, способност у управљању сопственим средствима.

            На самом крају када је реч о ова прва два закона, између осталог када је реч о изменама и допунама Закона о електронској комуникацији, један од суштинских разлога такође за усвајањем ових измена и допуна јесте уподобљавање, усаглашавање одређених одредби чланова овог  закона са одлуком Уставног суда Републике Србије од 2010. године, а реч је о одредбама, члановима који се тичу задржавања података. Уставни суд је још 2010. године рекао да су ове одредбе и чланови неуставни, односно да нису у складу са Уставом Републике Србије. Мислим да је веома добро што коначно усаглашавамо и уподобљавамо ове одлуке са Уставом Републике Србије, односно што на овај начин кроз расправу, кроз почетак расправе ми заправо спроводимо одлуку Уставног суда Републике Србије. 

            Што се тиче трећег законског предлога, трећег по редоследу, не по важности, реч је о Предлогу закона о заштити потрошача. Током прошле године, 2013, спроведена је јавна расправа на тему нацрта измена и допуна Закона о заштити потрошача и та јавна расправа је управо разлог због ког ми данас имамо целовит закон о заштити потрошача. Односно, та јавна расправа је показала кроз обим примедби, кроз број сугестија и предлога који су се могли чути, да је отприлике половина чланова одредби, колико сам ја схватио, овог законског предлога требала да буде или измењена или допуњена. У ситуацији када више од пола чланова или одредби неког закона мора и треба да буде измењено, онда је свакако оправдан став законописца да се усмери ка писању новог закона, него да ради измене и допуне постојећег.

            Ова јавна расправа је врло јасно указала да је Србији потребан један квалитетан, модеран, ефикасан закон који ће, пре свега, уредити једну веома динамичну област и управо због те динамичности врло је важно да имамо прецизно и јасно дефинисан начин понашања.

            Ми заиста желимо да верујемо да ће овај законски предлог на прави начин заштитити потрошаче, да ће потрошачи имати бољу и бржу заштиту, али, с друге стране, такође верујемо да овај законски предлог својим усвајањем неће ићи на терет и на штету трговаца.

            Када је реч о самим трговцима, мислимо да и они треба да имају на уму да су много чешће потрошачи него трговци и ако своје пословање буду заснивали на оваквој основи, ја сам убеђен да ћемо ми у наредном временском периоду сигурно пронаћи некакав компромис, некакав консензус, уз озбиљан и квалитетан законски оквир. Консензус који неће реметити интересе ни трговаца, али, на другој страни, неће пореметити интересе ни потрошача.

            Актуелни закон јесте усвојен 2010. године, и ја не могу рећи, гледајући садржај тог закона, да смо имали лош закон. Дакле, имали смо један закон који јесте један квалитативан помак у смислу хармонизације нашег законодавства са законодавством ЕУ, али и у смислу боље заштите потрошача.

            Оно што је евидентно и јасно и што је показала и јавна расправа, јесте да овај закон у пракси није био примењив, односно већина његових чланова. Ако би данас упоредили законски предлог о којем данас започињемо расправу и актуелни закон, онда би свакако могли рећи да је закон о којем говоримо и целовитији и квалитетнији и одређенији и прецизнији, да је примењив у пракси, јер он отклања све оне недоумице, све оне одредбе које су постојале у спровођењу закона, а с друге стране он истиче и инструменте нове институције које ће ојачати правну сигурност односно законски оквир наше државе.

            У потпуности се слажем да прописивање посебног поступка колективне заштите потрошача од стране Министарства јесте и омогућиће спречавање непоштене пословне праксе, омогућиће и спречавање неправичних уговорних одредби, као и других одредби којима се штите интереси потрошача.

            Такође, овај закон јача организационе капацитете потрошачких организација и то јесте веома важно, са јасним циљем да се ојача и оснажи један потрошачки покрет, који ће имати опет јасне инструменте заштите потрошача.

            Добро је, и мислимо да и обећава и то што се тржишној инспекцији враћају одређене надлежности и то пре свега у области непоштене пословне праксе и нетржишних уговорних обавеза, што ће свакако омогућити квалитетнију заштиту интереса потрошача.

            Такође, нови инструменти заштите потрошача у вансудском решавању потрошачких спорова јесу веома важни и наравно, далеко можда најважније јесте тај национални регистар потрошачких приговора.

            Дакле, то је увођење једног новог средства које ће омогућити вођење једне нове политике као система за прикупљање, евидентирање и решавање потрошачких спорова.

            На самом крају, још једном ћу рећи због свега наведеног да ће Посланички клуб СПС у дану за гласање подржати сва три законска предлога. Поднели смо као Посланички клуб одређени број амандмана, пре свега на Предлог закона о изменама и допунама Закона о електронској комуникацији, и Предлог закона о изменама и допунама Закона о поштанским услугама. Учествоваћемо у расправи у појединостима, наравно циљ подношења амандмана јесте да можда у квалитативном смислу још више поправимо постојеће законске предлоге“.