Војска Србије учешћем у мировним мисијама даје велики допринос угледу Србије Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије, у заједничком јединственом претресу о Предлогу одлуке о усвајању Годишњег плана употребе Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2014. години и Предлогу одлуке о учешћу припадника Војске Србије у 2014. години:

У своје име, али и у име своје Посланичке групе СПС, афирмативно ћу говорити о овим тачкама дневног реда, заправо о овим одлукама. Имамо Одлуку о усвајању годишњег плана употребе Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2014. години и другу одлуку која произилази из прве и која не може да се изведе без претходно донетог плана и усвојеног плана, а то је Одлука о учешћу припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у 2014. години.

            Све чињенице иду у прилог томе да ове одлуке треба подржати. Ретко смо у ситуацији да имамо такво задовољство да све Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије подржавају ово што је на дневном реду, и то је заиста лепо, али је реч о томе да смо дошли до једног ступња и свести о значају одређених питања које су универзално важне за Републику Србију.

            Обе одлуке су засноване на Уставу Републике Србије и на Закону о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије. Оно што је елементарно и свако зна, али зарад грађана који прате овај пренос или ће гледати неки извештај или прилог, а грађани нису у прилици када слушају то да читају Устав Републике Србије, рећи ћу да члан 140. Устава Републике Србије дозвољава да се Војска Србије може употребити ван граница, али само по одлуци Народне скупштине.

            Значи, употреба Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама није ствар тренутно неполитичке воље актуелне власти, већ је то системски уређена активност, али и обавеза Републике Србије. Зашто је обавеза? Учешћем у мултинационалним операцијама испуњавају се међународно прихваћене обавезе које произилазе из чланства Републике Србије у УН и у другим међународним организацијама.

            Уосталом, да је све системски решено и постављено онако како треба, говори и чињеница да су ове мировне операције успостављене појединачним резолуцијама Савета безбедности УН, и тиме оне су на тај начин стекле пуно-правно формални легитимитет, и наравно да онда не постоји ни једна спорна чињеница која би ишла против онога што би требало да буде учешће Војске Србије и других снага одбране у таквим операцијама.

            Данас у свету као и много година уназад, а сигурно и у будуће, постоје многа кризна жаришта, те су учешћа у мултинационалним операцијама, у решавању ових проблема нужност и то у служби мира и безбедности у свету, у спречавању и обнављању сукоба на тим подручјима и коначно у служби поштовања владавине права.

            Значи, учешћем Војске Србије у овим операцијама показује се да је Србија активни чинилац очувања међународног мира и безбедности у свету, и такође, наша земља овим исказује једну конзистентност у једном континуитету и уназад када се то гледа и свакако не сумњам у будућности.

            Коначно, учешћем снага одбране и Војске Србије у мултинационалним операцијама ван граница наше земље отвара се веома широко поље, да тако кажем, међународне сарадње у области привреде, трговине, војне индустрије, науке, културе и у другим областима. То свакако значајно доприноси и бољем угледу Србије у свету што је нама веома значајно у ово време када тежимо да се међународно интегришемо, не само у оквиру ЕУ, већ и шире.

            Када говоримо о конзистентности наше спољне политике она произилази из онога што је учешће наше војске у овим операцијама већ дуги низ година уназад, и када кажем наше војске, мислим и на војске претходних држава у којој смо ми живели и у којима смо били.

            Социјалистичка федеративна република Југославија, што је овде у пар речи било назначено, дала је значајан допринос одржавању међународног мира и безбедности, чак се та наша бивша земља истакла и у томе. Узимајући у обзир да је Србија била саставни део СФРЈ и да је према званичним проценама у саставу ЈНА било 70.000 професионалних припадника, а да од тога њих 50.000, значи скоро 70% је било српске или црногорске националности. Учешће Војске Србије у мирнодопским операцијама може се сматрати наставком блиставе традиције ангажовања припадника ЈНА.

            Наша земља је учествовала у тим мировним операцијама веома успешно и у много већем обиму, него што је то данас могуће, тако да на пример, имамо мировне операције које су биле на Синају од 1956. до 1967. године, где је СФРЈ имала импресивна учешће са јаким контигентом у оквиру снага УН, односно у оквиру УНЕФ-а како су се те снаге тада називале, и у 22 ротације за 11 година је учествовало 14.265 војника, односно припадника ЈНА, што је негде 21,54% од укупног броја припадника међународних снага који су тада учествовали у тој операцији.

            Имали смо касније мисију УН у Јемену од 1963. до 1964. године, затим мисију УН у Ирану и Ираку 1988. до 1991. године, мисију УН у Намибији 1989. до 1990. године, мисију УН у Анголи 1989. до 1993. године. Овим је свакако наша земља у то време стекла велики углед у свету и отворила широко поље сарадње наравно да та искуства данас Србија следи и користи и дан данас.

            Велики морални углед и престиж, ефикасност, су исказивале те снаге у то време у бившој СФРЈ. Вредно је поменути колики је био углед наше земље у то време. Да је на пример пуковник Лазар Мушицки био в.д. УНЕФ-а шест месеци на Синају. Затим да је пуковник Бранко Павловић био в.д. једног дела војне мисије у Јемену два месеца, а да је генерал мајор Славко Јовић био командант мировне мисије у Ираку и Ирану у оквиру мировних снага две године и да је свако у то време цео свет био скоро свако вече извештаван о томе како су текле те операције под командом нашег представника ЈНА.

            Неоспорно је да Војска Србије учешћем у овим мировним мисијама и операцијама, у мултинационалним операцијама свако даје велики значај и допринос ономе што је углед наше земље данас. Данас се наша војска свакако ангажује и на унутрашњем плану па смо имали прилику да и у овим елементарним непогодама, односно у поплавама буде ангажована, што такође доприноси великом угледу и озбиљности наше државе.

            Ипак можда постоје неке ствари које у мањој мери кваре ту слику када је реч о Војсци Србије, а то је питање задржавања власништва имовине која је у ранијем периоду била уступљена ЈНА и која се данас не враћа са образложењем да је она и даље потребна Војсци Србије, а није потребна јер у тим местима као што је Чачак или Петровац на Млави где имамо Дом Војске Србије који није у употреби и који би тотално пропао да га локална самоуправа није обнављала и одржавала. Да то свакако треба вратити ономе ко је то уступио у то време чак и по уговору и клаузулом да то треба уступити војсци докле је то потребно.

            Надам се да ће бити омогућено представницима локалних самоуправа, где имамо такве случајеве, да са министром и његовим сарадницима разговарају о овим аргументима.

            На крају рекао бих да ће СПС, односно наша Посланичка група, као и све Посланичке групе гласати за ове споразуме које имамо на дневном реду“.

Категорије: Посланичка група