Најновије

Ефикасније одржавање путева развојни циљ Србије Посланичка група

СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋнародна посланица Социјалистичке партије Србије на Трећем вандредном заседању Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу о Предлогу закона о потврђивању Финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедности путева“; Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој и Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројеката рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој (тачке 1, 2. и 3. дневног реда):

„Сведоци смо да друмски саобраћај карактерише изузетно динамичан развој, јер пре свега говоримо о привредној грани.

Искуство показује да без изградње квалитетне мреже путева практично не може бити ни значајнијег развоја појединих области. Развој сваке државе и њене привреде зависи од развоја, а и од безбедности друмског саобраћаја.

Проблемом безбедности саобраћаја највећи број земаља се бави озбиљније у последњих 25 година, што је последица интензивног развоја путне мреже.

У савременом концепту основни фактор безбедности саобраћаја су пут, човек, околина и возило. Пут може бити директан или индиректан узрок сваке саобраћајне незгоде, јер практично читава лепеза елемената пута утиче на безбедност. Стално унапређење и ревитализација путне мреже, односно путне инфраструктуре обезбеђује привредни и одрживи развој сваке земље. Зато би сваки пројекат који доприноси повећању безбедности саобраћаја требало да подржимо.

Овај пројекат, пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја, који се финансира средствима Републике Србије, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Светске банке у укупном износу од 390 милиона евра, спада у ред оних пројеката које треба подржати.

Овај пројекат представља прву фазу националног програма рехабилитације путне мреже, која покрива 1.100 километара државне путне мреже од укупно 5.000 километара који су идентификовани као високо приоритетни за рехабилитацију.

Од 1.100 километара рехабилитацију покрива 54 деонице, о томе смо слушали у дискусији, према листи приоритета утврђеној на основу стања коловоза и пута и критеријума економске оправданости улагања.

Пројекат рехабилитације путева и унапређење безбедности саобраћаја финансира се, као што сам рекла, из четири извора, а према извору и начину финансирања састоји се из два подпројекта. Подпројекат, суфинансиран средствима Републике Србије, Европске инвестиционе банке, Светске банке, поред радова на рехабилитацији путева, обухвата и све остале активности и услуге предвиђене овим пројектом.

Предметни кредити су несумњиво једно од најповољнијих задужења Републике Србије, по свом основу, имајући у виду да је предвиђени грејс период три, четири, пет година и да је рок враћања кредита 15 година.

Обзиром да се од новчаних средстава добијених по овим кредитним аранжманима врши ревитализација 1.100 км путне мреже, у коју спадају државни путеви првог и другог реда, можемо очекивати да ће буџет Републике Србије бити знатно брже попуњаван у односу на висину и динамику измирења обавеза из предметних кредита.

Дакле, корист коју држава остварује на овај начин мора се посматрати као један од основних аргумената којима се оправдава закључење ова три уговора. Пројекат је специфичан и према начину финансирања компоненти пројекта и обезбеђивању услова за трошење средстава.

По први пут ће у Републици Србији бити реализовани тзв. програмски приступ, који подразумева да се финансирање радова, услуга и добара у оквиру пројеката врши у траншама, на основу планираних и остварених годишњих циљева, реализације самог пројекта, односно на основу тзв. индикатора за повлачење транша.

Овај програмски приступ примениће се на подкомпоненту пројекта која се финансира удруженим средствима Републике Србије, Инвестиционе банке и Светске банке.

Овај суфинансиран подпројекат, поред радова рехабилитације путева, обухвата и институционално јачање, као и пројектовање, надзор, управљање и мониторинг на пројекту и ревизију.

Све набавке у вези са компонентама овог подпројекта морају бити у складу са договором између банака и Републике Србије и спроводиће се у складу са релевантним процедурама набавке Светске банке и у складу са смерницама Светске банке за набавку добара, радова и неконсултантских услуга.

Обавеза из закључених споразума је формирање јединице за имплементацију пројекта, у овом случају то је ЈП „Путеви Србије“, које као корисник зајма са извесним ограничењима има задатак да оформи тим за имплементацију пројеката који ће бити мултисекторског типа. Надзор над читавом имеплементацијом, о томе сте и ви, госпођо министарко, говорили, вршиће управљачко-надзорни одбор кога ће чинити представници министарстава саобраћаја, унутрашњих послова, затим, финансија, Министарство државне управе и локалне самоуправе, као и представници јединица за имплементацију.

Подкомпонента коју финансира Европска банка за обнову и развој реализоваће се у складу са њеним стандардним начином финансирања пројеката и подразумеваће рехабилитацију путне мреже и унапређење безбедности на унапред утврђеним деоницама што је 17 од тих 54.

Још једна специфичност пројекта, у поређењу са претходно имплементираним пројектима у путном сектору Србије, огледа се у обезбеђењу пројектно-техничке документације по принципима пројектовања безбедности путева и спровођењу независне провере захтева безбедности саобраћаја у фази пројектовања. Ове активности представљају само део мера које ће бити примењене у оквиру компоненте унапређења безбедности на путевима.

Искористићу ову прилику да поменем да је за овај пројекат изузетно важно унапређење управљања одржавања путевима. Поред два важна индикатора, а то су рехабилитација безбедности саобраћаја и активности на унапређењу безбедности саобраћаја, за овај пројекат је важна реформа управљања одржавањем путева, која захтева усвајање ажурираних стандарда за пројектовање, рехабилитацију и одржавање путева.

Ово истичем због неопходности измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима, које се тичу управљача пута. Наиме, у години 2009. када је усвајан Закон о безбедности саобраћаја на путевима, у том периоду су европске директиве биле у изради.

За унапређење система безбедности саобраћаја и реализацију самог пројекта неопходно је да се у Закон о безбедности саобраћаја унесу новине које се тичу области ревизије и провере пута, као и дубинских анализа доприноса пута у саобраћајним незгодама са погинулим лицима.

На крају, иако није у директној вези са зајмовима о којима данас говоримо, али је свакако помињано неколико пута од стране мојих колега, желим да предложим да се установи законска обавеза издвајања одређеног процента средстава од малопродајне цене горива за одржавање путне инфраструктуре.

Ово подразумева прерасподелу средстава у корист одржавања путева и по угледу на праксу европских држава, чиме би се допринело ефикаснијем и редовнијем одржавању путева, што јесте развојни циљ Србије“.

Категорије: Посланичка група