Најновије

СПС се залаже за увођење реда у јавним набавкама Посланичка група

ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије на Трећем ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије на заједничком јединственом претресу о Извештају о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. априла до 30. јуна 2013. године и Извештају о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јула до 31. децембра 2013. године:

“Уважене колеге и колегинице, уважени председниче Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, што се тиче Посланичке групе СПС, морам да кажем да са поносом истичемо да смо учествовали у доношењу новог Закона о јавним набавкама, да смо били активни и када је био предложен нацрт и да је 90% наших примедби тада прихваћено. У расправи смо активно учествовали и неким смо амандманима додатно поправили Закон о јавним набавкама, као и касније, у радној групи која је спровела конкурс и избор питања.

Могу само да кажем да бих желео да се овако настави и у будућности и да тај модел који смо ми применили, када је био избор и конкурс за избор чланова Комисије, да се настави са свим независним регулаторним телима. Јер, ту нема фаворизовања било кога, такав је био принцип. Али, да није било тако, ми бисмо данас имали низ примедби на избор чланова Комисије.

Оно што морам да кажем, а и на Одбору сам рекао, ми као Посланичка група СПС дајемо пуну подршку у раду Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки и мислим да морамо сви да јој помогнемо да она постане кредибилно и независно тело. Није лако, нов је закон. Било је огромних притисака. Било је покушаја да се прикаже јавности да је закон лош, непримењив, изазиване су вештачке несташице лекова и многих других ствари, итд. Али, на том пољу треба издржати.

Из свих ових разлога, неопходно је обезбедити одговарајуће услове и за Републичку комисију и за Управу за јавне набавке и за ДРИ. Они морају да имају свој простор, не смеју да буду разуђени. Они су усмерени једни на друге и морају да координирају у својим активностима. То се често намеће на свим округлим столовима на којима учествујемо а које организује ОЕБС.

Републичка комисија као независно регулаторно тело има велику контролну улогу у поступку јавних набавки. Њене активности, оно што грађане пре свега интересује, су усмерене на уштеду средстава свих пореских обвезника. Из тог разлога, опет понављам да ми сви морамо да им помогнемо да они имају кредибилитет.

Она је у овом саставу, као што смо већ чули а могли смо да видимо из Извештаја, формирана 1. априла 2013. године. Извештаји који су достављени се односе на периоде, као што је и председник Комисије рекао, од 1. 07. до 31. 12, а пре тога се одлучивало по старом закону.

Оно што су главне новине, јесте: повећање броја чланова и рад у већима. Али, председниче, мене интересује како се конкретно одражава на свакодневни рад Комисије и успешност у решавању предмета, јер се то види из извештаја, константно повећање броја предмета? Како то уопште каналишете да не би дошло до неких двоструких аршина, како је било у прошлости? Нисам рекао да тога има, али није лако.

Поред овога, проширена је и надлежност Републичке комисије. Што се тиче свих ових посебних овлашћења – вођење прекршајног поступка у првом степену за прекршаје из области јавних набавки, поништење уговора о јавној набавци и подношење тужбе за утврђивање ништавости. Изриче се и новчана казна у Законом прописаним случајевима.

Кад је био Закон о јавним набавкама, било је полемике и предлога појединих посланичких група да су то превелике надлежности. Хајде да пустимо да време покаже да ли је било преамбициозно дати оволика овлашћења једном оваквом телу. Али, ја верујем да ће они добијено поверење оправдати. Јер, на њима је велика одговорност.

У извештају сте навели да је у току 2013. године предато 1.595 захтева за заштиту права. То је само један од иницијалних аката који могу да се предају Комисији. Могу да констатујем да је то највећи број захтева за заштиту права примљених у току једне календарске године. Али, ако посматрамо како сте ви рекли, то је озбиљан пораст од 38,66% у односу на исти период 2012. године. Постоји и табела у Извештају, коју на то указује.

Оно што мене посебно интересује, председниче, ви сте у свом извештају, што је за свако поштовање, признали да нисте поступили у законским роковима: „У периоду од 1. 07. до 31. 12. Комисија није поступала у законом предвиђеном року у 295 предмета формираних по захтевима за заштиту права у поступцима јавних набавки, 30 предмета формираних по жалбама на закључак наручиоца, три предмета формирана по изјашњењу о наставку поступка, у седам предмета формираних по захтеву за накнаду трошкова, у три предмета формирана по предлогу за повраћај у претходно стање, као и у три предмета формирана ради поступања по одлуци Управног суда.“

Шта чините по том питању и каква је тренутна ситуација?

Морам на ово да се надовежем, ви ћете то рећи најбоље, али ја морам да констатујем да знају грађани да је ово ипак једна почетна фаза у примени закона и да је у том смислу ово један специфичан период и те одлуке имају посебан значај, јер се ствара нека потпуно нова пракса у примени новог Закона о јавним набавкама, при чему ми морамо да идемо ка томе да се доследно примењују нови прописи и једнако поступање Републичке комисије је веома важно.

Наставићу још са неколико питања. Како се контролише то што нпр. различита већа не доносе различите одлуке?

Такође, питање које је врло битно, а то интересује и грађане, гласи – колико одлука је оспоравано пред Управним судом? Мада, ја ћу рећи колико, јер се види из извештаја, али је суштина да ми кажете на које грешке Републичке комисије се ту указало, оно што је Управни суд вратио. Ја могу да вас похвалим, јер од укупно 112 покренутих пред Управним судом 98 су потврђене одлуке Комисије, а уважене тужбе су у 14 случајева. Чисто ме интересује које су те грешке Комисије? Можда се не односи то на вас, можда нешто није у реду са законом, али о томе ћу касније, да не буде нејасноћа.

Рекли сте да објављујете одлуке редовно на порталу јавних набавку и на сајту Републичке комисије. Рекли сте да се то ажурно ради и то је за сваку похвалу. Надам се да Управа, с обзиром на капацитете које поседује, може да испоштује сав овај терет који смо и њој наметнули новим законом. Али, мене сада интересује да ли се наручиоци понуђачи позивају на те одлуке које ви објављујете?

У Извештају сте навели неправилности које су најчешће, а и овде сте нам изнели неке које сте приметили у свом досадашњем раду. Врло ћу кратко, можда и поновити што сте ви рекли, али битно је да би дошли до суштине због чега и ово наводим. Једна од неправилности је непоштовање одредби подзаконских аката приликом израде конкурсне документације. Онда, нејасна и непрецизна садржина конкурсне документације која онемогућава понуђачима да припреме исправну, прихватљиву понуду, односно онемогућава да буде избегнута субјективност.

Дефинисана је техничка спецификација у поступцима јавних набавки на начин који је дискриминаторског карактера. Ово је из Извештаја, али наводим да би дошао до суштине, до онога што ме интересује и да видимо како ћемо даље, да ову расправу водимо у том смеру. Неоправдано је спровођење јавних набавки у преговарачком поступку који представљају најтранспарентнију врсту поступка јавних набавки и неправилно је спроведена и необразложена стручна оцена понуде.

Молио бих да ми објасните шта је узрок тим грешкама? Ви сте рекли непоштовање поздаконских аката. То су изгледа искључиво радње којима прибегава наручилац, наравно правдајући се тим нејасноћама из подзаконских аката. Мислим да то доводи до једне конфузије и мислим да због тога имате повећан број предмета.

Управо овде имам списак који сте ви исто објавили, а то су наручиоци који нису доставили тражену документацију и извештаје. То је просто недопустиво. Ви сте то тражили од њих. Како сте поступили у таквим случајевима? Непојмљиво је за мене да било ко може тако да се оглуши о захтев Републичке комисије, и ту рекао сам, имате пуну подршку и нас као Посланичке групе СПС а и Одбора за финансије који је ваш ресорни одбор.

Честе примедбе које ми можемо да чујемо у јавности, а и у овој области односе се на професионалне обараче тендера. Они користе законско право да поднесу жалбу  чак и онда када су свесни да неће успети у том поступку заштите и тиме директно утичу на процес трајања јавне набавке. На тај начин они често „тргују“ и условљавају друге учеснике у поступцима јавних набавки и мислим да покушавају да се договарају са њима, и то је један од озбиљних проблема.

Мислим да су у јавности познате те фирме које се баве искључиво подношењем захтева за заштиту права и од тога практично живе, па се самим тим ту поставља и питање активне легитимације. Тако нам се може догодити, да по закону, на пример неки пекар из Београда, који нема апослутно никакве везе са ремонтом „Хидроцентрале Ђердап“, обори јавну набавку. Да ли је то логично и да ли у наредном периоду треба извршити корекцију на овом пољу.

У последњем делу извештаја сте предложили увођење обавезе понуђача да од наручиоца претходно тражи појашњење конкурсне документације као законски предуслов за подношење захтева за заштиту права у фази пре истека рока за подношење понуда, уз додатно ограничење да се са захтевом за заштиту права може пријавити само онај који је то већ оспоравао конкурсну документацију.

Мислим да је свачије право да може то да ради, наравно оног ко је учесник, а не на пример поменути пекара, да и након поступка уложи захтев за заштиту, али мислим да би то могли можда да решимо повећањем такси. То није лоше. Зашто то кажем? Зато што се из извештаја види да се преко половине поднетих захтева усваја, што значи да су понуђачи у праву када подносе захтеве за заштиту права и да су они оправдано указивали да је прекршен закон. Тако да, када би повећали таксу, веома би се замислили они који праве конкурсну документацију која је, да тако кажем, субјективна.

Посебан напредак је према речима понуђача, направљен на пољу јавних набавки мале вредности. То мора да истакнемо као врло битну ствар из Закона о јавним набавкама. Тим законом смо омогућили учешће у поступцима ширем кругу понуђача. Да на порталу када се објави мала набавка, може да учествује свако ко прати портал јавних набавки. Раније је то била пракса, знате све три понуде, а увек један добије, и терај, што би реко наш народ, док ти је воља. Троши буџетска средства, народне паре, а овамо ћемо да примењујемо ону најнепопуларнију меру, да смањујемо плате.

Значи, суштина је јачати Закон о јавним набавкама. Суштина је јачати независно регулаторно тело. Суштина је увести ред у јавним набавкама. Ту ћемо обезбедити огромне уштеде.

Ми смо тада тражили, мада није прихваћен амандман, којим смо као посланичка група предлагали да се сви планови јавних набавки објављују на порталу јавних набавки. То није било  прихваћено,а сада се на свим округлим столовима намеће то као питање, чак у Европској комисији се водила полемика када је била наша делегација на скринингу, управо о плану јавних набавки.

Због свега тога кажем да, када се буде мењао закон, и ту се слажем са председником Одбора, да закон треба да мењамо само у позитивном смеру, да га мењамо после неких техничких препрека, да га додатно побољшамо, да се олакша његова примена, а не да се либерализује, да се помоћу закона заступају неки центри моћи, да им се поново омогући да раде оно што су радили. Знам да се то многима не свиђа, па чак сада када бих имао прилику, када би имали прилику, ми би додали да се одлуке и уговори, извините одлуке се објављују, али уговори о јавним набавкама објављују, па да сви видимо коме је додељен посао, зашто би то крили, нема никаквих разлога, као ни план који доносите на почетку године, због чега би га крили. Значи, неко је фаворизован ко има прилику да добије план јавних набавки, чак и они који су у обавези у својим информаторима да објављују планове они то не чине. Имамо чак и мишљење Повереника за доступност информацијама.

Оно што бих на самом крају истакао да је у ових годину и по дана, остварен напредак у области јавних набавки и наравно да ту не треба стати и да се унапређује овај систем. Побољшати услове рада како Републичке комисије тако и осталих независних регулаторних тела.

Такође је потребно извршити анализу стања и досадашњих ефеката примене закона уз организовање, а то сам и на одбору, а мислим да смо се и сви сложили, једног јавног слушања на коме би се појавили наручиоци, понуђачи, регулаторна тела и све заинтересоване стране и да мало размени мишљења и да видимо шта ће ту да се искристалише. Каже један колега, отворићемо пандорину кутију, нема потребе за пандорином кутијом. Каква пандорина кутија, мислим нема разлога да се плашимо када смо тада изнели тај закон поред свих притисака којих је било, наравно да ћемо моћи да урадимо и његове измене и допуне у оном смеру који ће само ојачати.

Оно што бих рекао да истакнем као посебно, а ево шта стоји у Извештају Европске комисије о напретку у области јавних набавки – Републичка комисија треба да изгради свој кредибилитет и солидан учинак у извршењу тиме што ће се постарати да њене одлуке буду спроведене. Закључак, остварен је добар напредак у области јавних набавке, нови Закон о јавним набавкама додатно усаглашава законске прописе са комунитарним правом и унапређује поступке јавних набавки. Потребно је да се обезбеди ефикасна координација рада између главних интересних страна. Све у свему код усаглашавања у области јавних набавки остварен је умерен напредак.

Надам се да ће се такав тренд наставити и у будућности кроз подршку свих институција Система, подршку парламента и наравно ресорног одбора. Ми из СПС сматрамо да је то интерес пре свега свих грађана Србије”.

Категорије: Посланичка група